Bioetika

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Bioetika je disciplina koja proučava ljudsko delovanje u odnosu na život. To je interdisciplinarno razmišljanje o temama ljudskog zdravlja, smrti, života, okoline, odnosa prema životinjama, razvoja nauke, politike i ekonomije u kontekstu života. Teme od posebnog interesovanja uključuju genetički inženjering, reproduktivnu psihologiju, reproduktivne tehnologije, upotrebu i zloupotrebu medicinskih i mentalno-zdravstvenih tretmana, samoubistvo i prava pacijenta.[1]

Istorija[uredi - уреди | uredi kôd]

Poreklo reči[uredi - уреди | uredi kôd]

Termin bioetika (grč. bios, život; ethos, ponašanje) je prvi upotrebio nemački filozof Fric Jar 1926. godine u članku „Nauka o životu i ponašanju“ gde je bioetiku koncipirao kao etičku odgovornost prema životu u celini, te je formulisao, po uzoru na Kanta, bioetički imperativ: "Poštuj svako živo biće u načelu kao svrhu u sebi i po mogućnosti postupaj s njim kao takvim!" Termin je proširio u upotrebi američki kancerolog Van Renseler Poter 1970. godine.[2]

Problemi bioetike[uredi - уреди | uredi kôd]

U polje bioetike spadaju, najpre, problemi koji se tiču ograničavanja života (npr. abortus i eutanazija), veštačke oplodnje, donacije organa, ili odbijanja medicinske nege iz verskih ili kulturoloških razloga. Sami bioetičari se često međusobno ne slažu oko toga šta sve potpada pod njihovu disciplinu: dok neki smatraju da bi bioetika trebalo da se bavi moralnom procenom svih postupaka u biologiji ili medicini, drugi bi taj spektar značajno suzili. Takođe, ostaju sporenja oko toga da li se bioetika tiče samo postupaka prema ljudima, ili svim bićima sposobnim da osećaju strah..[3]

Sfera problema kojima se bioetika bavi se širi napretkom biotehnologije, te sada u nju spadaju i pitanja koja se tiču kloniranja, genetske terapije, produžetka života, genetskog inženjeringa, astroetike i života u svemiru[4], kao i upravljanja osnovnim biološkim principima kroz izmenu DNK i proteina.[5]

Najčešće teme[uredi - уреди | uredi kôd]

Glavne teme kojima se bioetika bavi su:

  1. Abortus
  2. Alternativna medicina
  3. Vantelesna oplodnja
  4. Donacija organa
  5. Eugenika
  6. Eutanazija
  7. Kloniranje
  8. Kontracepcija
  9. Placebo efekat
  10. Prava životinja
  11. Transseksualnost
  12. Transfuzija krvi
  13. Samoubistvo
  14. Farmakogenetika

Reference[uredi - уреди | uredi kôd]

  1. Delovi članka su preuzeti iz knjige Ivana Vidanovića „Rečnik socijalnog rada“, uz odobrenje autora.
  2. Vallero, Daniel (1. 04. 2011). Biomedical Ethics for Engineers: Ethics and Decision Making in Biomedical and Biosystem Engineering. Academic Press. str. 18. ISBN 978-0-08-047610-0. https://books.google.com/books?id=AeT56Pi8LFYC&pg=PA18. 
  3. Muzur, Amir (2014). „The nature of bioethics revisited: A comment on Tomislav Bracanović”. Developing World Bioethics 14 (1): 109–110. DOI:10.1111/dewb.12008. PMID 23279218. 
  4. „Astroethics”. http://www.astroethics.com/. Pristupljeno 21. 12. 2005. 
  5. Freemont, P. F.; Kitney, R. I. (2012). Synthetic Biology. New Jersey: World Scientific. ISBN 978-1-84816-862-6. 

Literatura[uredi - уреди | uredi kôd]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi kôd]