Aerodrom Diseldorf

Izvor: Wikipedia
Aerodrom Diseldorf

Aerodrom Diseldorf
Aerodrom Diseldorf

Opšti podaci
Izvorni naziv Flughafen Düsseldorf International
IATA DUS
ICAO EDDL
Tip Javni
Operator Flughafen Düsseldorf GmbH
Država Nemačka
Najbliži grad Diseldorf
Nadmorska visina 44.8 m
Koordinate 51°17′22.03″N006°46′00.39″E
Statistika
Piste
Smer Dužina Površina
m ft
05R/23L 3.000 9.842 Beton
05L/23R 2.700 8.858 Beton
Stari toranj noću

Međunarodni aerodrom Diseldorf (IATA: DUSICAO: EDDL) (nem. Flughafen Düsseldorf International) je treći aerodrom po veličini u Nemačkoj. Očekuje se da će u 2007. godini 16,6 miliona putnika proći kroz aerodrom. Samo su aerodrom Minhen i aerodrom Frankfurt veći po broju putnika. Aerodrom Diseldorf se nalazi 9 km od centra Diseldorfa.[1]

Na aerodrom je smeštena baza LTU Internešenal i druga baza Lufthanze. Lufthanzini avioni imaju oko 270 letova dnevno do 43 destinacija iz ili do Diseldorfa. Aerodrom je takođe i destinacija za 70 avio-kompanija koju lete do 186 destinacija na svakom kontinentu osim Okeanije. Oko 700 aviona dnevno poleće i sleće na aerodrom.

Aerodrom Diseldorf ima piste za parkiranje 107 avionA istovremeno. Terminal može primiti do 22 miliona putnika godišnje. Kao i Aerodrom Frankfurt, Aerodrom Minhen i Aerodrom Keln-Bon, Aerodrom Diseldorf može da primi i najveće putničke avione Erbas A380.

Aerodrom ima dve piste dugačke 3.000 (05R/23L) i 2.700 (5L/23R) metara. Planira se produženje piste 05R/23L do 3.600 metara, međutim, uprava grada Ratingena, koji se nalazi na koridoru do piste, ometa sprovođenje tih planova.

Istorija[uredi - уреди]

Aerodrom Diseldorf otvoren je 19. aprila 1927. nakon dvogodišnje izgradnje. Međutim, prva letelica koji je sletela na aerodrom Dizseldorf bio je cepelin LZ-III 1909. Godine 1950. pista je produžena na 2.475 metara. Planiranje izgradnje terminala sa kapacitetom od 1.400.000 putnika započeto je 1964. Godine 1969. glavni pista je produžena na 3.000 metara. Da bi se smanjilo zagađenje, avio-kompaniji je zabranjeno sletanje aviona u periodu os 23.00 naveče i 06.00 ujutro. Godine 1973. otvoreni su nova centralna zgrada i terminal B. Izgradnja železničke pruge između diseldorske Centralne stanica i aerodroma započeta je 1975. Izgradnja terminala A završena je 1977. Godine 1986. kroz aerodrom je prošlo 8,22 miliona putnika i u tom periodu aerodrom Diseldorf bio je drugi aerodrom po veličini u Nemačkoj. Godine 1986. otvoren je i terminal C. Godine 1992. kroz aerodrom je prošlo 12.300.000 putnika; a sagrađena je i druga pista u dužini od 2.700 metara. Godine 1996. u požaru na krovu terminala A poginulo je 17 putnika. Godine 1998. otvoren je obnovljeni terminal A a aerodrom je promenio naziv iz „Aerodrom Rajn-Rur“ u „Međunarodni aerodrom Diseldorf“. U maju 2000. otvorena je nova železnička stanica, "Fernbahnhof Düsseldorf Flughafen", sa kapacitetom od 300 odlazaka vozova dnevno. U toj godini kroz aerodrom je prošlo 16.000.000 putnika.

Dana 12. novembra 2006. prvi Erbas A380 je sleteo na aerodrom Diseldorf. U slučaju nevremena na aerodromu Frankfurt, za sletanje i poletanje aviona Erbas A380 Lufthanza namerava da koristi aerodrom Diseldorf.

Avio-kompanije i destinacije[uredi - уреди]

Terminal A (Star alajans/Lufthanza partneri)[uredi - уреди]

  • Kondor (Antalija, Arecif, Bergen, Dalaman, Ibiza, Izmir, Herez de la Frontera, Kerkira, Kirkenes, Las Palmas, Linc, Mahon, Malaga, Palma, Rodos, Santa Kruz, Santorini, Tenerife-jug, Čanija, Farska ostrva, Fuerteventura, Funčal, Iraklion, Hurgada) + Terminal B
  • Kroacija erlajns (Dubrovnik, Zagreb)
  • LOT Poliš erlajns (Varšava)
  • Lufthansa (Bazel, Barselona, Beograd-Nikola Tesla, Berlin-Tegel, Beč, Bilbao, Birmingem, Bukurešt-Otopeni, Budimpešta, Valensija, Drezden, Ženeva, Geteborg-Landveter, Katovice, Kijev-Borispil, Lajpcig/Hal, Lion, London-Siti, London-Hitrou, Madrid, Malaga, Mančester, Marselj, Milan-Malpensa, Minhen, Moskva-Šeremetjevo, Nirnberg, Nica, NJukasl, Palma, Pariz-Šarl de Gol, Prag, Rim-Fjumičino, Sofija, Stokholm-Arlanda, Frankfurt, Hamburg, Štutgart)
  • Ostrijan erlajns (Beč)
  • Svis Internešnal erlajns (Cirih)
  • Skandinejvijan erlajns sistem (Geteborg, Kopenhagen, Oslo, Stokholm-Arlanda)
  • ermanvings (Berlin-Šonefeld)

Terminal B[uredi - уреди]

A380 na aerodromu Diseldorf

Terminal C[uredi - уреди]

  • Afrikan safari ervejz (Mombasa, Cirih)
  • Er Malta (Malta)
  • Antrak er
  • Egipat er (Kairo)
  • Karpater (Temišvar)
  • LTU Internešenal (Agadir, Adana, Alikante, Almerija, Ankara, Antalija, Arecif, Atina, Bangkok-Suvarnabumi, Bejrut, Berlin-Šonefeld, Bodrum, Brindisi, Valencija, Vankuver, Varadero, Vindhoek, Dalaman, Dubrovnik, Zakinthos, Iraklion, Holguin, Hurgada, Ibiza, Istanbul-Ataturk, Izmir, Kavala, Kagliari, Kalgari, Kankun, Karakas, Katania, Karpatos, Kejp Taun, Kolombo, Kos, Krf, La Romana, Las Vegas, Las Palma, Lisabon, Los Anđeles, Luksor, Madrid, Malaga, Male, Mahon, Mijami, Mikonos, Mitilini, Mombasa, Monastir, Montego Bej, Napulj, NJujork-FK, Palma de Majorka, Priština, Puerto Plata, Punta Kana, Rejkjavik-Kleflavik, Rodos, Samos, Santa Cruz, Split, Tenerif-Sever, Tenerif-Jug, Solun, Tivat, Toronto, Trabzon, Faro, Fort Majers, Fuerteventura, Funčal, Havana, edah, erba)
  • Luftfahrtgeselšaft Valter (Erfurt)
  • Mahan er (Tehran-Imam Khomeini, Bangkok-Suvarnabumi, Delhi)
  • Nuveler (Monastir)
  • Onur er (Adana, Ankara, Istanbul-Ataturk, Izmir, Kajseri)
  • S7 erlajns (Moskva-Domodedovo)
  • SanEkspres (Antalija, Bodrum, Izmir)
  • TUIflaj (Agadir, Antalija, Arecif, Bodrum, Kalvi, Katanija, Čanija, Dalaman, erba, Faro, Fuerteventura, Funčal, Iraklion, Hurgada, Jerez de la Frontera, Kos, Lamezija, Las Palma, Leipcig, Mahon, Malaga, Monastir, Olbija, Palma de Majorka, Patras, Rodos, Salou, Santorini, Tenerif-Jug, Solun, Venecija)
  • Futura Internešenal ervejz (Feuteventura)
  • Hamburg Internešenal (Palma de Majorka)

Kargo[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]