Živa(II) hlorid

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Živa(II) hlorid
Ball-and-stick model of the crystal structure
Space-filling model of the crystal structure
Mercury(II) chloride
IUPAC ime
Drugi nazivi Živin hlorid
Korozivni sublimat
Identifikacija
CAS registarski broj 7487-94-7 YesY
PubChem[1][2] 24085
ChemSpider[3] 22517 YesY
EINECS broj 231-299-8
UN broj 1624
KEGG[4] C13377
RTECS registarski broj toksičnosti OV9100000
ATC code D08AK03
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula HgCl2
Molarna masa 271,52 g/mol
Agregatno stanje bezbojni ili beli prah
Miris bez mirisa
Gustina 5,43 g/cm3
Tačka topljenja

276 °C, 549 K, 529 °F

Tačka ključanja

304 °C, 577 K, 579 °F

Rastvorljivost u vodi 3,6 g/100 mL (0 °C)
7,4 g/100 mL (20 °C)
48 g/100 mL (100 °C)
Rastvorljivost 4 g/100 mL (etar)
rastvoran u alkoholu, acetonu, etil acetatu
neznatno rastvoran u benzenu, CS2, piridinu
pKa 3,2 (0,2 M rastvor)
Indeks prelamanja (nD) 1,859
Struktura
Kristalna rešetka/struktura ortogonalan
Geometrija molekula linearan
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) linearan
Dipolni moment nula
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 −230 kJ·mol−1[5]
Standardna molarna entropija So298 144 J·mol−1·K−1[5]
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) ICSC 0979
EU-klasifikacija Veoma toksičan (T+)
Korozivan (C)
Opasan po životnu sredinu (N)
EU-indeks 080-010-00-X
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
4
0
 
R-oznake R28, R34, R48/24/25, R50/53
S-oznake (S1/2), S36/37/39, S45, S60, S61
Tačka paljenja Nezapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni Živa(II) fluorid
Živa(II) bromid
Živa(II) jodid
Drugi katjoni Zink hlorid
Kadmijum hlorid
Živa(I) hlorid

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Živa(II) hlorid (živa hlorid, korozivni sublimat) je neorgansko jedinjenje formule HgCl2. Ovaj beli kristalni prah je laboratorijski reagens. Nekad je koršten u treatmenu sifilisa, ali se više ne koristi za medicinske svrhe zbog otrovnosti žive i dostupnosti boljih tretmana. Ziva(II) hlorid je veoma otrovna so, koja ukoliko se unese u organizam može izazove smrt.

Proizvodnja i osobine[uredi - уреди | uredi izvor]

Živin hlorid nije so, nego je linearni triatomski molekul, i stoga ima tendenciju da sublimira. U kristalu, svaki atom žive je vezan za dva hloridna liganda, pri čemu je Hg—Cl rastojanje 2.38 Å, dok su četiri dodatna hlorida na rastojanju od 3.38 Å.[6]

Živin hlorid se dobija dejstvom hlora na živu ili živu(I) hlorid, dodatkom hlorovodonične kiseline u vruć, koncentrovani rastvor živa(I) jedinjenja kao što je nitrat:

HgNO3 + 2 HCl → HgCl2 + H2O + NO2,

Žagrevanje smeše čvrstog živa(II) sulfata i natrijum hlorida takođe dovodi do formiranja isparljivog HgCl2, koji sublimira i kondenzuje se u obliku malih rombičnih kristala.

Njegova rastvorljivost se povećava od 6% na 20 °C do 36% na 100 °C. U prisustvu hloridnih jona, on se rastvara i formira tetraedralni koordinacioni kompleks [HgCl4]2-.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. PMID 20331846. doi:10.1186/1758-2946-2-3.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). "Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG". Yeast 17 (1): 48–55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. 5,0 5,1 Zumdahl, Steven S. (2009). Chemical Principles 6th Ed.. Houghton Mifflin Company. str. A22. ISBN 0-618-94690-X. 
  6. Wells, A.F. (1984) Structural Inorganic Chemistry, Oxford: Clarendon Press. ISBN 0-19-855370-6.

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]