Ugljen disulfid

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Ugljen disulfid
Carbon disulfide
Carbon-disulfide-3D-vdW.png
IUPAC ime
Identifikacija
CAS registarski broj 75-15-0 YesY
PubChem[1][2] 6348
ChemSpider[3] 6108 YesY
UNII S54S8B99E8 YesY
EINECS broj 200-843-6
UN broj 1131
KEGG[4] C19033
ChEBI 23012
RTECS registarski broj toksičnosti FF6650000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula CS2
Molarna masa 76,139 g/mol
Agregatno stanje bezbojna tečnost
neprečišćena: svetlo-žuta
Miris hloroform (čist)
loš zadah (industrijski)
Gustina 1,261 g/cm3
Tačka topljenja

-110.8 °C, 162 K, -167 °F

Tačka ključanja

46.3 °C, 319 K, 115 °F

Rastvorljivost u vodi 2,9 g/kg (20 °C)
Rastvorljivost rastvoran u alkoholu, etru, benzenu, ulju. hloroformu, CCl4
Indeks prelamanja (nD) 1,6295
Viskoznost 0,363
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija) Linearan
Dipolni moment nula
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) ICSC 0022
EU-klasifikacija Toxic T, Irritant Xi, Flammable F
EU-indeks 006-003-00-3
NFPA 704
NFPA 704.svg
4
3
0
 
R-oznake R11, R36/38, R48/23, R62, R63
S-oznake (S1/2), S16, S33, S36/37, S45
Tačka paljenja -30 °C
Tačka spontanog paljenja 90 °C
Eksplozivni limiti 1,3–50%
LD50 3188 mg/kg
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja Ugljen dioksid
Karbonil sulfid
Ugljen diselenid

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Ugljen disulfid je bezbojna isparljiva tečnost sa formulom CS2. Ovo jedinjenje se često koristi kao gradivni blok u organskoj hemiji, kao i industrijski nepolarni rastvarač. On ima miris sličan "etru", mada su industrijski uzorci tipično kontaminirani nečistoćama lošeg mirisa, kao što je karbonil sulfid.[5]

Zastupljenost i proizvodnja[uredi - уреди | uredi izvor]

Male količine ugljen disulfida se oslobađaju u vulkanskim erupcijama i u močvarama. CS2 se nekad proizvodio kombinovanjem ugljenika (ili koksa) i sumpora na visokim temperaturama. Reakcija na nižoj temperaturi od oko 600 °C koristi prirodni gas kao izvor ugljenika u prisustvu silikagelnog ili alumina katalizatora:[5]

2CH4 + S8 → 2CS2 + 4H2S

Reakcija je analogna sagorevanju metana. Mada je izoelektronski sa ugljen dioksidom, CS2 je veoma zapaljiv:

CS2 + 3O2 → CO2 + 2SO2

Globalna produkcija/potrošnja ugljen disulfida je aproksimativno jedan milion tona, pri čemu Kina konzumira 49%, a Indija 13%, uglavnom za produkciju rajonskih vlakana.[6] SAD produkcija 2007. godine je bila 56.000 tona.[7]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052–7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217–241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. PMID 20331846. doi:10.1186/1758-2946-2-3.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). "Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG". Yeast 17 (1): 48–55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. 5,0 5,1 Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5. http://pubs.acs.org/doi/abs/10.1021/ed079p944. 
  6. "Carbon Disulfide report from IHS Chemical". http://www.ihs.com/products/chemical/planning/ceh/carbon-disulfide.aspx. pristupljeno 15. 6. 2013.. 
  7. "Chemical profile: carbon disulfide from ICIS.com". http://www.icis.com/Articles/2008/09/08/9154319/chemical-profile-carbon-disulfide.html. pristupljeno 15. 6. 2013.. 

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]