Znaci bolesti

Izvor: Wikipedia

Znaci bolesti, objektivni znaci bolesti, su promene koje se javljaju sa nastankom bolesti, i koje može da zapazi sam bolesnik ili njegova okolina, a koje utvrđuje lekar pri pregledu bolesnika ili veterinar pri pregledu životinje.[1].

Znak simptom i sindrom bolesti[uredi - уреди]

Znak bolesti[uredi - уреди]

U humanoj medicini i veterini, „znak“ ili skup pozitivnih ili negativnih znakova je objektivna manifestacija bolesti, identifikovana od strane lekara (ili veterinara) u toku konsultacije ili pregled pojedinca-životinje (ili grupe lekara-veterinara), ali mogu biti uočeni i od samog bolesnika (vlasnika životinje) ili njegove okoline, što u mnogome zavisi od nivoa obrazovanja i zdravstvene prosvećenosti tih osoba. Znak je bilo koji objektivan dokaz bolesti (npr. otok, žutica ili ginekomastija su klinički znaci koje lekar-veterinar može uočiti tokom pregleda, ali i nakon određenih dijagnostičkih procedura, ili krv u stolici je znak bolesti, to može prepoznati pacijent, lekar, medicinska sestra, veterinar ili neko drugi). Znak može biti i normalna pojava bez patološkog značaja.[2]

Simptom bolesti[uredi - уреди]

Za razliku od znaka, u humanoj medicini, simptom, je subjektivan opis tegoba koje bolesnik doživljava u izraženom stepenu, i bolesnici ga koristi da opiše svoje tegobe lekaru. To je nešto što samo bolesnik može da oseća i da opiše. Interpretacija simptoma, je zato često različita kod različitih osoba što zavisi od načina na koji bolesnici doživljavaju tegobe, ali i od nivoa njihovog ličnog obrazovanja i zdravstvene prosvećenosti. Bol, stenogardija (tegobe iza grudne kosti), malaksalost, zujanje u ušima itd., su simptomi, koji mogu na različiti način biti opisani od bolesnika. Ponekad mogu i svesno biti potencirani („preuveličani“)od strane pacijenata u cilju ostvarenja sekundarne dobiti.[2]

Sindrom bolesti[uredi - уреди]

Sindrom je u medicini, i kliničkoj psihologiji, skup dva ili više, međusobno povezanih simptoma koji čine jednu jedinstvenu nozološku celinu neke bolesti (npr. anksiozno-depresivni sindrom, paranoidni sindrom, Korsakovljev sindrom)

Podela znakova bolesti[uredi - уреди]

Neki znaci bolesti su opšti, a drugi više ili manje specifični.[1]

Opšti znaci bolesti[uredi - уреди]

To su najčešće povišena telesna temperatura, smanjena telesna težina, znojenje, otok (edem) itd. Oni su veoma česti kod mnogih bolesti, pa njihova pojava ne ukazuje na oboljenje konkretnog organa i ne upućuje na odreeđenu bolest. Na primer, otoci su znak bolesti samo nekih organa. Oni se javljaju kod bolesti srca, bubrega, krvnih sudova, jetre, poremećaja ishrane, povreda itd, i zato njihova pojava zahteva dopunska ispitivanja navedenih organa, da bi se postavili dijagnoza bolesti koja ih je izazvala.[1]

Specifični znaci bolesti[uredi - уреди]

Prisutni su samo kod bolesti određenih organa i u određenim bolestima. Oni jasno ukazuju koji je organ oboleo i od koje polesti. Na primer žutica (prebojenost kože žutom bojom) je objektivni znak koji se javlja zbog povećane koncentracije žučnih boja u krvi i prisutna je kod bolesnika sa hemolitičkom žuticom, sa oboljenjima jetre ili opstrukcijom (preprekom) u žučnim putevima. Prema tome žutica je specifičan znak u odnosu na pojavu temperatureili otoka (edem)[1]

Vrste znakova bolesti[uredi - уреди]

U humanoj i veterinarskoj medicini, znaci bolesti prema vrsti i zaključku koji se može doneti na osnovu njihovog prisustva mogu biti;,[3], [4], [2]

Prognostički znaci bolesti[uredi - уреди]

To su znaci koji ukazuju na trenutno stanje i mogući ishod nastalih promena (bolesti) u organizmu bolesnika (odnosno, ukazuju na bolest pre nego što se potvrdi dijagnoza bolesti). Prognostički znaci uvek ukazuju na budući razvoj bolesti.

Anamnestički znaci bolesti[uredi - уреди]

Znaci koji (uzimajući u obzir trenutno stanje u organizmu bolesnika), ukazuju da je u prošlosti kod bolesnika postojalo određeno oboljenje sa istim znacima. Anamnestički znaci uvek ukazuju da je bilo pojave sadašnjih znakova bolesti i u bliskoj ili dalekoj prošlosti.

Dijagnostički znaci bolesti[uredi - уреди]

To su objektivni zanci bolesti dobijeni kao rezultat kliničkog ispitivanja, i služe za jasno postavljanje dijagnoze bolesti.

Patognomonični znaci bolesti[uredi - уреди]

Posebno karakteristični znaci bolesti, prisutni kod samo određenih bolesti, i van svake sumnje, dokazuju da je ta bolest prisutna. Morfološki patognomični znaci su relativno retki.

Galerija nekih znakova bolesti[uredi - уреди]

Azbučna lista znakova bolesti[uredi - уреди]

A, B, V[uredi - уреди]

AbrazijaAdenopatijaAnasarkaAnozognozijaAlopecijaAmenorejaAngiomAnuriaAfazijaAfazija-BrokovaAfazija-VernikeovaApnejaApraksijaArefleksijaAstenijaAtaksijaBabinski (znak)BradikardijaBradipnejaBružinski(test)Bružinski (znak)Bula (mehurić) • BubuljicaVrtoglavica

G, D, Đ[uredi - уреди]

GušavostGalop srcaGojaznostGroznicaGinekomastijaDermoabrazijaDiks-Halpikeov (znak)Diureza (test)DispnejaDizartrijaDisfazijaDispraksija

E, Ž, Z[uredi - уреди]

EdemEholalijaEnoftalmijaErozijaEritemEgzoftalmusŽutica

I, J, K, L[uredi - уреди]

IscrpljenostKašaljKernigov (znak)KlonulostKsantomaKrvni pritisakKsantelazmaKseroderma

M, N, Nj[uredi - уреди]

Laseguov (znak)LogorejaMakroglosijaMehurićMakulaMeningizmusMeningealni znaciMarfijev (znak)Musetov (znak)MutavostMidrijazaMiozaMiksedemNekrozaNegativizamNozofobijaNistagmus

O, P, R, S, T[uredi - уреди]

PapulaPovraćanjePulsPurpuraPsihomotorna usporenostRefleksiRombergov (znak)Raselov (znak)RascepIspljuvakSplenomegalijaStrijeTahikardijaTahipnejaTežinaTikTraubeov (znak)Tremor

Ć, U, H, F, C, Č, Dž, Š[uredi - уреди]

UlceracijeHalucinacijeHemianopsijaHepatomegalijaHirutizamHiperaktivnostHiperamnezijaHiperrefleksijaHipertenzijaKaheksijaKvostekov (znak)KlonulostKurvoazije-terijerov (znak) • KrepitacijeCijanozaČvorić

Vidi još[uredi - уреди]

Literatura[uredi - уреди]

  1. 1.0 1.1 1.2 1.3 Ristić S. M. Klinička propedevtika, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1990.
  2. 2.0 2.1 2.2 Symptoms & Signs A-Z List
  3. Chamberlain N.E., Oglivie C. Symptoms and sings in clinical medicine, John Wright i sons, Bristol, 1967.
  4. MacBryde M.C.,Sings and symptoms, J.B. Lippineott company, Filadelfija-Montreal, 1957.