Koronarna bolest srca

Izvor: Wikipedia

Koronarna bolest srca ili ishemijska bolest srca je naziv za grupu bolesti srca koje nastaju usled smanjenog protoka krvi kroz srčane arterije. Najčešći uzrok smanjenog protoka krvi kroz krvne sudove srca je ateroskleroza. Posledica koronarne bolesti srca je koronarna insuficijencija, odnosno stanje premale ponude i prevelike potrebe srčanog mišića za kiseonikom.

Oblici koronarne bolesti srca[uredi - уреди]

Uzrok i mehanizam nastanka[uredi - уреди]

Najčešći uzrok koronarne bolesti srca je ateroskleroza srčanih arterija. Može se slobodno reći da je koronarna bolest srca manifastacija ateroskleroze u srčanim arterijama. Kod ateroskleroze dolazi do stvaranja fibroznog plaka i nagomilavanja masnoća-holesterola, LDL lipoproteina itd. ispod njegove površine, tako da se postepeno smanjuje lumen krvnog suda. Suženje koronarnih arterija od 50-75% je već značajno, dok je suženje preko 75% obično povezano sa anginom pektoris.

Tromboza takođe može dovesti do smanjenja lumena krvnog suda ili potpune okluzije (potpunog zatvaranja lumena) srčanih arterija. Najčešće se javlja usled pucanja aterosklerotskog plaka i oslobađanja trombogenog materijala, koji dovodi do agregacije trombocita i pojave tromboze. Tada može doći do kritične stenoze, smanjenja lumena srčanih arterija za 75-99% kada se iscrpljuju sve mogućnosti za kompenzaciju srčane cirkulacije. Suženje (stenoza) od 100% je potpuno zapušenje srčanih arterija. Tada se javlja akutni koronarni sindrom (nestabilna angina i akutni infarkt miokarda).

Grčevi (spazmi) srčanih arterija takođe mogu dovesti do suženja njihovog lumena i pojave simptoma koronarne bolesti srca npr. Princmetalova angina.

Retki uzroci koronarne bolesti srca su: embolije (tromboembolije, embolije izazvane endokarditisom), vaskulitisi (nodozni panarteritis, Takajaši arteritis, Kavasaki sindrom, Sifilis itd.). Disekcija aorte u ushodnom delu aorte takođe može dovesti do zatvaranja krvnih sudova srca.

Zastoj protoka krvi kroz srčane arterije pokreće ishemijsku kaskadu. Dolazi do aktiviranja anaerobnih procesa dobijanja energija kao npr. glikoliza, što vodi stvaranju mlečne kiseline (laktat), koji može izazvati regionalnu acidozu. Zbog smanjenog snabdevanja kiseonikom i pojave acidoze kontraktilnist srčanog mišića se smanjuje, povećavaja pritisak u njemu, što ga dodatno opterećuje. Takođe doalzi do aktivacije simpatikusa, koji izaziva povećanje perifernog otpora (pritiska krvi), srčane frekvence i snage, čime potrebe srca za kiseonikom dodatno rastu. Usled pomenutih uzroka pojedine srčane ćelije i delovi povratno ispadaju iz funkice (uspavani miokard, eng. hibernating myocardium), a ako ishemija potraje duže javlja se i izumiranje srčani ćelija što se manifestuje kao akutni infarkt miokarda.

Simptomi[uredi - уреди]

Najčešći i vodeći simptom ove grupe bolesti je angina pektoris. Ovaj pojam označava napade bola u predelu srednjeg dela grudnog koša-prekordijalno (retrosternalno), ređe isključivo na levoj ili desnoj polovini grudnog koša ili abdominalno. Bol je obično tupog karaktera, u vidu pritiska, stezanja može se javiti i u vidu pečenja ili jakog intenzivnog bola. Često se bol širi u levu, ređe desnu ruku, vrat, donju vilicu, leđa i stomak. Bol je obično praćen osećanjem straha, preznojavanjem... Tegobe i bolovi se javljaju pri naporu, stresu, uzbuđenju i obično prolaze se prestankom napora, kad se pacijent smiri. Dužina trajanja bolova je vrlo bitna. Anginozni bolovi ne traju duže od 5-10 minuta, i prestaju obično kad se oboleli smiri ili izme lekove. Ukoliko bolovi traju duže od 20 minuta moguće je da se radi o infarktu.

Međutim nekada (u otprilike 30% slučajeva) se anginozni bolovi uopšte ne moraju javiti, već simptomi u vidu nesvestice, gubitka svesti (sinkopa), vrtoglavice, zujanja u ušima, dezorjentisanosti...

Često koronarna bolest srca ne dovodi nidokakvih simptoma i slučajno se pregledom može otkriti.

Podela[uredi - уреди]

Težina koronarne bolesti srca je prema svom glavnom kriterujumu angini pektoris prema klasifikaciju kanadskog udruženja za kardiovaskularne bolesti podeljena na 4 stepena težine.

Kanadska klasifikacija angine pektoris
Stepen težine Opis Primer
I Pri normalnom naporu se ne javlja angina, javlja se samo pri teškom naporu.
II Angina se javlja pri naporu. Tegobe kod penjanja uz stepenice ili hodanja uzbrdo.
III Angina se javlja pri minimalnom naporu. Tegobe u toku obavljanja svakodnevnih kućnih poslova
IV Anginozni napadi se javljaju pri minimalnom naporu, ali takođe u mirovanju. Tegobe se mogu javiti i u mirovanju

Forme koronarne bolesti srca[uredi - уреди]

Stabilna angina pektoris[uredi - уреди]

Karakteriše se kratkotrajnim anginoznim bolovima, koji su izazvani naporom, stresom, hladnoćom. Naziv stabilna ukazuje na to da se tegobe javljaju samo od određenog stepena napora, pri manjem naporu se ne javljaju.

Glavni članak: Angina pektoris

Akutni koronarni sindrom[uredi - уреди]

Obuhvata nestabilnu anginu pektoris i akutni infarkt miokarda.

Pojam nestabilna angina označava tegobe u vidu anginoznih bolova koje se javljaju pri sve manjem naporu. Granica napora od koje tegobe nastaju je sve manja, pa je pacijent sve ograničeniji u svojim aktivnostima. Ovakva angina može nastati iz stabilne ili se javiti kao novo oboljenje kod prethodno ”zdravog” pacijenta. Postoji više oblika nestabilne angine:

Glavni članak: Angina pektoris

Infarkt miokarda se može podeliti na:

  • Infarkt sa elevacijim ST segmenta
  • Infarkt bez elevacije ST segmenta
  • Infarkt sa Q zupcem
  • Infarkt bez Q zupca
Glavni članak: Infarkt

Iznenadna srčana smrt[uredi - уреди]

To je neočekivana smrt iz srčanih uzroka u vremenskom razmaku od jednog sata od početka tegoba do smrti. Najčešći uzrok su srčane aritmije do kojih koronarna bolest srca može dovesti.

Glavni članak: Iznenadna srčana smrt

Insuficijencija srca[uredi - уреди]

Nastaje usled smanjenja srčane funkcije, tako da srce ne može da ispumpa dovoljno krvi da pokrije potrebe organizma.

Glavni članak: Srčana insuficijencija

Srčane aritmije[uredi - уреди]

Glavni članak: Srčane aritmije

Asimptomatska koronarna bolest srca[uredi - уреди]

Pacijenti oboleli od stabilne i nestabilna angine pektoris, pored simptomatičnih mogu da imaju i asimptomatične napade bolesti.

Asimptomatična angina je česta kod pacijenata obolelih od dijabetesa i pušača jer se kod ovih može javiti oštećenje nervnog sistema koji prenosi bol. Javlja se kod 5% pacijenata. Neophodno je uraditi EKG, izmeriti troponin T i I.

Faktori rizika[uredi - уреди]

Faktori rizika koronarne bolesti srca
Faktor rizika Dejstvo
Hiperholesterolemija, hiperlipidemija LDL holesterol značajno povećava rizik nastanka KBS, VLDL masnoće povećavaju takođe rizik, dok HDL holesterol smanjuje rizik nastanka ove bolesti
Pušenje Značajno povećava rizik nastanka koronarne bolesti srca (KBS), rizik zavisi od broja popušenih cigareta dnevno i vremena pušenja
Povišen krvni pritisak Rizik oboljevanja od KBS raste sa sistolnim pritiskom većim od 135 i dijastolnim većim od 85 -{mm}- Hg.
Dijabetes (šećerna bolest) 60% svih smrtnih slučajeva kod dijabetesa čini koronarna bolest srca.
Genetski faktori Kod pozitivne porodične anamneze (angina pektoris, infarkt... u porodici) je rizik da se oboli od KBS-a povišen.
Starost i pol Rizik raste linearno sa godinama starosti. Kod mupkaraca počev od 30. godine, kod žena počev od menopauze. Kod muškaraca je pre 60. godine dvostruko veći rizik da obole od KBS-a nego kod žena, kasnije (posle 60. god.) se rizik postepeno izjednačava
Gojaznost i fizička aktivnost Redovna fizička aktivnost smanjuje rizik od nastanka ove bolesti, a velika telesna masa povećava (povećan rizik i za dijabetes, hipertenziju, hiperholesterolemiju...)
Lipoprotein a Lipoprotein a povećava rizik oboljevanja od KBS-a
Psihički i socijalni faktori ličnost tipa A (kompetitivna ličnost, ambiciozna ličnost...) povećava rizik od KBS-a. Stres takođe povećava.

Diagnostika i terapija[uredi - уреди]

Od dijagnostičkih metoda koristi se:

U terapiji se primenjuju lekovi, perkutana koronarna angioplastika (eng. PCTA), bajpas hirurgija...

Vidi još[uredi - уреди]

Literatura[uredi - уреди]

  • H.Renz-Polster S.Krautzig J.Braun Basislehrbuch Innere Medizin Urban&Fischer ISBN 3-437-41052-0
  • Dr Ratomir Antić Interna propedevtika fizička dijagnostika Dečje novine 1990.
Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).