Apneja

Apneja lat: apnoe
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Opstrukcija disajnih puteva je čest uzrok apneje
ICD-9	786.03

Apneja (grčki: απνοια, α- bez, πνεειν- disanja, lat: apnoe) je kratkotrajni prekid spoljašnjeg disanja (uz očuvano unutrašnje disanje) ili pauza u disanju koja traje duže od 3 a kraće od 10 sekundi. Pri čemu dolazi do promene opšteg stanja u organizmu, bradikardije (usporenog rada srca), cijanoze (plavetnila vidljive sluzokože i kože) ili bledila i hipotenzije (pada krvnog pritiska). Apneju prati i određena desaturacija (smanjenje) kiseonika u perifernoj krvi.
Pored toga što je ona prateći simptom određenih bolesti svako u životu može imati po koju apneju tokom noći, naročito kod velikog umora ili nakon konzumacije alkohola u večernjim satima. O apneji (kao bolesti), se govori kada se javlja više od 5 apneja u jednom satu ili kada je zbir apneja ili hipopneja u jednom satu veći od 10 u toku spavanja. Apneja sindrom u spavanju ili opstruktivni apneja sindrom (eng. Obstructive sleep apnea), je poseban entitet apneje (koji se naziva i bolešću spavanja) sa dosta velikom učestalošću kod prividno zdravih osoba. Procenjuje se da je oko 5% odrasle populacije (naročito muškog pola) zahvaćeno ovom bolešću.

Etiologija

Apneja ili inspiratorni grč karakteriše se inspirijumom koji se po dostizanju svog maksimuma održava u fazi platoa nekoliko desetina sekundi, i prema etiološkom faktoru koji ga izaziva apneje se dele na idiopatske i simptomske.

Prema patofiziološkom mehanizmimu apneja se razvrstavaju u;

• Opstruktivne - koje karakteriše otsustvo protoka vazduha, uz očuvane respiratorne pokrete
• Centralne (najčešće) - nedostatak vazduha i otsustvo disajnih pokreta.
• Mešovite - kombinacija prethodna dva mehanizma.

Uzroci idiopatskih apneja

• Nezrelost respiratornog centra kod prevremeno rođene dece
• Abnormalnosti u prenosu nadražaja preko određenih supstanci u mozgu
• Upotreba nekih lekova, stimulanasa, antidepresiva,
• Hronična bubrežna insuficijencija, bolesti jetre, trudnoća, anemija
• Katapleksija (slabost mišića ili paraliza bez gubitka svesti)

Uzroci simptomskih apneja

• Hipoksija;
• Anemija;
• Šok;
• Respiratorni poremećaji;
• Metabolički poremećaji (hipoglikemija, hipokalcijemije, hipo / hipernatrijemija, hiperamonijemija);
• Termička nestabilnost;
• Intrakranijalne hemoragije;
• Malformacije centralnog nervnog sistema;
• Anatomsko suženje disajnih puteva (atrezija hoana, mikrognacija - Si Pierre Robin);
• Lekovi dati pacijentu, majci trudnici (fetusu);
• Infekcija (sepsa, meningitis, nekrotični enterokolitis);
• Grubo izvođenje intervencija;
• Grube manipulacije u nezi bolesnika;

Faktori rizika

Sve ono što povećava verovatnoću da se kod neke osobe razviju simptomi apneje, mogu se identifikovati kao faktori rizika. U najčešće faktore rizika za pojavu apneje spadaju;

• Anatomske anomalije - Osobe sa manjim promerom gornjih disajnih puteva zbog anatomskih anomalija češće obolevaju od apneje
• Pol - Iz nedovoljno poznatih razloga, rizik za razvoj apneje je veći kod muškarca. Tako je se kod muškaraca apneja izazvana snom javlja u (4%) a kao žena (2%) slučajeva.
• Menopauza - Razlozi su nejasni (ali mogu da budu povezani sa hormonalnim faktoraom), (npr žene u postmenopauzi su u većem rizikom za razvoj apneje nego žene koje nisu još u menopauzi).
• Uzrast - U principu, prevalenca apneje je nešto veća kod dece u prvim mesecima života i povećase sa godinama tako das je veća u starijih ljudi (uzrasta do 65) nego kod sredovečnih osoba (precizni podaci prevalenci kod dece trenutno nedostaju.
• Telesna težina - Ljudi koji su gojazni (sa 10% ili većim uvećanjem indeksa telesne mase) ili gojazni imaju oko 6 puta veće šanse za nastanak apneje od ljudi koji održavaju normalanu telesnu težinu.
• Pušenje - Ljudi koji puše imaju oko 3 puta veće šanse za pojavu apneje u odnosu na nepušače.
• Hrkanje - ljudi koji pate od hrkanja u snu imaju veće šanse za pojavu snom izazvane apneje u odnosu na one koji to ne čine.
• Promene u nosu - Ljudi koji imaju devijaciju, polipe ili zapušen nos tokom spavanja imaju oko dva puta veći razvik za pojavu snom izazvane apneje u odnosu na osobe bez nosa.

Dijagnoza

Za postavljanje dijagnoze apneja neophodno je pratiti sledeće parametre:

• Tip disanja. Za svaki iregularan tip disanja kod pacijenta treba evidentirati; učestalost pojave prestanka disanja, trajanje u sekundama, odnos prema srčanoj frekvenci, pojavu cijanoze i promene tonusa muskulature;
• Odgovor na kožne stimulacije;
• Telesnu temperaturu;
• Acidobazni status krvi;
• Nivo hemoglobina i hematokrita u krvi;
• Vrednosti glikoze, kalcijuma i fosfora u krvi;
• Znake ranih simpotma sepse
• Praćenje drugih stanja koja izazivaju apneju;

Vanjske veze

• Šablon:Pdf Inhalation intrabronchique : regardez !, un article du Généraliste n°2232, 17 (document PDF, 1p)
• ((fr)) Esprit Apnée „Lista šampiona u apneji“
• ((fr)) Fédération Francaise d'Etudes et de Sports Sous-Marins Nacionalna komisija za apneju
• ((fr)) Un dossier complet sur l'apnée, avec une interview de l'apnéiste Loïc Leferme

Disajne funkcije pluća

Eupneja — (lat: eupnea) - normalno disanje

Apneja — (lat: apnoea) - prestanak disanja

Bradipneja — (lat: bradypnoea) - nenormalno usporen ritam disanja

Dispneja — (lat: dyspnoea) — otežano disanje, zaptiv

Hiperareacija — produbljeno disanje

Hiperpneja — (lat: hyperpnea) — ubrzano i duboko disanje

Hiperventilacija — (lat: hyperventilatio) — duboko i ubrzano disanje koje prevazilazi potrebe i dovodi do smanjenja ugljen-dioksida u krvi

Hipopneja — (lat: hypopnoea) — sporo i plitko disanje

Hipoventilacija — (lat: hypoventilatio) — usporeno disanje sa povećanjem ugljen-dioksida u krvi

Otežano disanje — fizička manifestacija poremećaja disanja

Tahipneja — (lat: tachypnoea) — nenormalno ubrzano disanje

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).