Trubaduri

Izvor: Wikipedia
Trubadur (Perdigon) sa vielom

Trubadur je bio kompozior i pesnik koji je izvodio provansilsku poeziju u toku Srednjeg veka [1]

Tradicija trubadura počela je u XI veku u Akvitaniji, ali se proširila i u Italiju i Španiju. Pod uticajem trubadura, nastali su i još neki izvođači u Evropi: Minezengeri u Nemačkoj, Truveri u severnoj Francuskoj, Minstreli u Engleskoj, Trovadorismi u Galiciji i Portugalu.

Dante Aligijeri navodi u svom delu De Vulgari Eloquentia definiciju trubadurske poezije fictio rethorica musicaque poita: govorna, pesnička i muzička fikcija. Posle klasičnog perioda u XIII veku, umetnost trubadura je opala u XIV veku i na kraju nestala, pred epidemiju Crne smrti (1348).

Trubadurski tekstovi nose se sa temama viteštva i dvorske ljubavi. Neki su metafizički, intelektualni i formulativni, neki humorni, satirični, pa i lascivni. Dele se u tri stila: trobar leu (laki), trobar ric (bogati), i trobar clus (zatvoreni). U mnoštvu žanrova, izdvajaju se kanso, sirventes i tenso, vrlo popularni u post-klasičnom periodu i Italiji.

Etimologija imena[uredi - уреди]

Ime "troubadour", a zatim i njegove izvedenice u ostalim jezicima imaju poreklo iz provansilske reči trobar (odn. trobair) koja znači činiti. Postoje još neke ideje kako su trubaduri dobili svoje ime.

Latinski jezik[uredi - уреди]

Provansilska reč trobar, došla je od latinskog glagola *tropāre, koja je opet došla od grčke reči τρόπος (tropos), koja znači "okret, način". Postoji i teorija da je došlo od korena latinskog glagola turbare, koji znači "pokrenuti, okrenuti". Trobar je kognitivno sa francuskom reči trouver, koja znači "naći". U latinskom, glagol invenire znači naći. Trubadur je sam sebi pisao muziku, a žongler je izvodio za njega, ili umesto njega.

Arapski jezik[uredi - уреди]

Još jedna, manje popularna teorija o etimologiji reči trobar je teorija arapskog porekla. U arapskom reč tarab, znači "pevati", pa je kao takva koren za dati glagol.

Neki naučnici govore da su obe teorije validne, u zavisnosti od kulturnog miljea države.

Poreklo[uredi - уреди]

Nikada nije utvrđeno tačno poreklo trubadura. Postoji mnoštvo teorija:

  1. Arapska teorija (ili Hispano-Arapska) - Vilijam od Akvitanije je doneo uticaj muzike iz Španije, kao i pevače i vielu. Štaviše, postoje 4 u potpunosti, ili delimično prepisana arapska stiha u Vilijamovim pesmama. Vilijamov otac je u Poatje doveo više hiljada muslimanskih zarobljenika. Smatra se da su trubaduri izveli svoj formalizam, čak i tematiku svoje poezije od andaluzijskih muslimana.

Hipoteza je da je trubadurska muzička tradicija nastala posle Vilijamovog susreta sa Mavarima i njihovom umetnosti, na koju je naišao u toku Rekonkvista.[2].

  1. Bernardino-Marianistička teorija ili Hrišćanska - po ovoj teoriji teologija koju je razvio Bernar od Klervoa i sve jači uticaj mariologije je najjače uticao na razvoj trubadurskog žanra. Naglasak na religijskoj i duhovnoj ljubavi, misticizam i posvećenje Mariji umnogome objašnjavaju koncepte dvorske ljubavi. Uticaj Robera od Arbrisela na "matronažu", objašnjava odnos trubadura prema ženi. Hronološki, ovo je teško pokriti.
  1. Keltska teorija - Opstanak pred-hrišćanskih seksualnih kodova i ratničkih kodova doba matrijarhata, Kelta i Germana među aristokratijom Evrope može da opravda ideju o fuziji "dvorske ljubavi". Međutim, postojanje pred-hrišćanskog matrijarhata i kontekstnog paganizma u Evropi je vrlo upitno.
  1. Klasična latinska teorija - Naglašava paralelu između Ovidija, posebno njegovih dela o ljubavi - Amores i Ars amatoria, i poezije o dvorskoj ljubavi. Struja aetas ovidiana koja je dominirala u XI veku, kvazi-Ciceronistička ideologija koja je dominirala na dvoru Svetog rimskog carstva, i ostaci Platona koji su bili dostupni tadašnjim ljudima od nauke, spadaju u klasični uticaj na poeziju trubadura.
  1. (Kripto-)Katarska teorija - Po ovoj teoriji, poezija trubadura je odraz religijske doktrine Katara. Eksplicitno katolički kontekst ranih dela trubadura ide protivu ovoj teoriji.
  1. Liturgijska teorija - Trubadurska poezija može biti razvojna faza hrišćanske liturgije. Postoji čak i uticaj Pesme nad Pesmama. Nema latinske poezije koja je prethodila načinu na koji su pisali trubaduri. Mnogi trubaduri su, međutim, svoje obrazovanje sticali na latinskom, preko Crkve, a mnoge je i muzici obučavala takođe Crkva.
  1. Feudalno-socijalna teorija ili -sociološka - Našla je svoje pokriće u XX veku i predstavlja više metodološko pitanje, nego teoriju, koje pita ne odakle je nastala ta poezija, već u kojim uslovima. Hegemonija dvorova, u kojima su živele dame čiji su muževi odlazili, bila je centralni razlog. Korišćenje terminologije feudalizma je jasan dokaz.
  1. Folklorna teorija - Po kojoj je na tradiciju trubadura uticala folklorna i govorna tradicija.
  1. Srednjovekovna latinska teorija ili Mediolatinska - Ova teorija istražuje vezu između vernikularne, svetovne latinske poezije i poezije trubadura. Po ovoj teoriji trobar znači "izmisliti trop". Trop je pesma u kojoj reči imaju drugo značenje od njihovog osnovnog. Nastala je kao modulacija liturgijskih himni. Takav trop je posle organizovan formom stance.
  1. Neoplatonistička teorija - Po ovoj teoriji, na trubadure je uticala "oplemenjujuća strana ljubavi". Međutim, nije objašnjeno na koji način je neoplatonizam mogao da dospe u poeziju trubadura.


Istorija[uredi - уреди]

Vilijam X od Akvitanije prikazan kao vitez je prvi pisao poeziju kada se vratio iz Krstaškog pohoda 1101.

Rani period[uredi - уреди]

Najraniji trubaduri čija su dela sačuvana, bili su Vilijam IX od Akvitanije (1071–1127). Njegovo ime je očuvano, jer je bio Vojvoda od Akvitanije, a njegove pesme odražavaju iskustva koja je doživeo u pohodu. Eble II od Ventadura smatra se njegovim prethodnikom, koji je utvrdio forme, iako nijedno njegovo delo nije sačuvano.

Jedan izvor iz (1135.) opisuje i prvi trubadurski nastup, Vilijama od Akvitanije.

Picauensis uero dux ... miserias captiuitatis suae ... coram regibus et magnatis atque Christianis coetibus multotiens retulit rythmicis uersibus cum facetis modulationibus. (X.21)

Zatim je vojvoda ... događaje dok je bio zarobljen ... pred vitezovima, glavešinama i hrišćanima opisao, puno puta u ritmičkim stihovima, pesnički i pevajući.

Širenje (rayonnement)[uredi - уреди]

U prvoj polovni XII veka, bilo je malo trubadura. Krajem veka, iznenada ih je bilo mnogo. Više od polovine trubadurskih dela očuvano je iz perioda od 1180.–1220. Ukupno, ima više od 2500 trubadurskih tekstova koji su dostupni za proučavanje. Trubadurska tradicija, otpočela je u zapadnoj Akvitaniji (Gaskonja), odakle se proširila na istočnu Akvitaniju (Limuzin i Overn, Provansa). Pisana je na provansilskom. Na posletku se u ranom XIII veku proširila na Italiju, Kataloniju i ostatak Španije. Ovaj pokret se zove rayonnement des troubadours.

Klasični period[uredi - уреди]

Klasični period trajao je od 1170. do 1220. Najpoznatiji među trubadurima pripadaju ovom periodu. U tom periodu je poezija trubadura dostigla najvišu popularnost i najviše poezije je sačuvano iz tog perioda. Dominantan žanr bila je Kanso, ili ljubavna pesma. Majstor ovog žanra bio je Bernar od Ventadura. Savremenici su ga smatrali najvećim stvaraocem koji je ikada živeo, dok su Bertrana de Borna, smatrali majstorem sirventesa, i političke pesme.

Klasičan period je bio posebno popularan u kasnijim generacijama, posebno u XIV i XV veku, izvan Akvitanije, kao večiti uzor i bitan trenutak u poeziji. Jezik ovih pesnika, gramatika i rečnik, stil i teme bili su ideal kasnijih pesnika. U klasičnom periodu su ustanovljena pravila kompozicije, koja je prvi zapisao Remon Vidal.

Ko su oni bili[uredi - уреди]

V. također: Lista trubadura i truberisa

Oko 450 trubadura je poznato. Živeli su i stvarali na razliite načine, putovali na mnoga mesta i imali uloge u različitim socijalnim kontekstima. Trubaduri nisu bili samo putujući zabavljači. Ostajali su na jednom mestu određeni vremenski period, kod svoga bogato zaštitnika, ili dame. Mnogi su putovali od dvora, do dvora.

Status[uredi - уреди]

Najraniji posvedočeni trubadur, Vojvoda od Akvitanije, bio je više plemstvo. Još dvojica trubadura bili su istaknuti vitezovi - Serkamon i Markabru, a od prinčeva, tu je bio Žofre Rudel. Osim njih, većina trubadura su bili plemići, neki viši, neki niži. U Vidama većina trubadura su opisani kao siromšni vitezovi: Gosber Amijel, Giljom Ademar, Žirodo lo Ros, Markabru, Peir od Mensaka, Peirol, Remon de Miraval, Rižo de Berbezilj, i Uk od Pena. Alberte de Sestaro je bio sin plemenitog žonglera.

Kasniji trubaduri bili su pripadnici nižih klasa, od trgovaca, do građana: Perdigon je bio sin sirotog ribara, Elias Kerel kovača, Arno de Maroaj.

Neki trubaduri su bili školovani kao sveštenici. Za neke to je bila odskočna daska za bavljenje muziko, pošto ih je njihovo zvanje opremilo da razumeju poeziju i muziku: Emerik de Belenua, Folke od Marselja, Gi d'Usel, Gijem Ramon de Žironela, Žofre de Foas, Peir de Businjak, Peir Rožer, Remon de Kornet, Uk Brune i Uk od Svetog Kruga.

Trubaduri i žongleri[uredi - уреди]

Provansilske reči trobador i trobaire su retke u odnosu na glagol trobar (načiniti), koja se koristi u pisanju poezije. Značila je da neka pesma pripada autoru, ali da i drugi mogu da je izvode. Ta osoba zvala se žongler, od latinske reči ioculatores, odn. u francuskom jongleur.

U vreme klasičnog perioda trubadurske poezije, žongleri su često napadano. Međutim, žongleri su mogli i da pomognu trubaduru i izvode njegovu poeziju ako on ne može da stigne, ili dođe negde. Takođe, izvodili su tu poeziju, pevali, svirali instrumente, čak izvodili i akrobacije.

Mnogi trubaduri su bili poznati i kao žongleri, pre nego što su počeli sami da pišu: Emerik od Belenua, Emerik od Sarlata, Alberte Kela, Arno de Maroij, Elia de Baržol, Elia Fonsalada, Falke de Roman, Gijem Magre, Žiro od Kalansa, Nikoleto da Torino, Peir Remon de Toloza, Peir Rožer, Peir de Valira, Peirol, Pistoleta, Perdigon, Salj d'Eskola, Uk de la Bakalaria, Uk Brune, i Uk od Svetog Krsta.

Vida i Razo[uredi - уреди]

V. također: Vida (Književna forma) i Razo

Vida ili žitije je kraća biografija trubadura u prozi. Obično se nalazi u Šansonijerima, odnosno rukopisnim kolekcijama trubadurske poezije. Takve pesme su obično praćene po par rečenica o životu pesnika. Vide su bitne kao vernakularni žanr u srednjovekovnoj književnosti, međutim, često se zasnivaju na legendama i bukvalnim tumačenjima poezije. Najveću količinu vida, napisao je u Italiji, oko 1220. Uk od Svetog Krsta.

Razo je slično kratko prozno delo koje se bavi okolnostima u kojima je pesma nastala. Razo prethodi pesmi i objašnjava je, no može i da ima iste karakteristike i problematiku (pre svega biografsku) kao i vide. Dosta ovih tekstova je napisao, takođe Uk.

Pesma iz šansonijera

Literatura[uredi - уреди]

Izvori[uredi - уреди]

  1. Reč trubadur je muškog roda, ženski trubaduri su se zvali Troberis
  2. Korpus ovih pesama, intenzitet, profanost i erotizam su postojali još u arapskoj književnosti

Spoljašnje veze[uredi - уреди]