Shunyata

Izvor: Wikipedia
Dio serije članaka na temu
Budizam

Lotus-buddha.svg

Historija budizma
Darmičke religije
Kronologija budizma
Budistički sabori

Temelji
Četiri plemenite istine
Plemeniti osmokraki put
Pet pouka
Nirvāna · Tri dragulja

Ključni termini
Tri oznake postojanja
Skandha · Kozmologija · Dharma
Samsara · Rebirth · Shunyata
Pratitya-samutpada · Karma

Vodeće ličnosti
Gautama Buddha
Nagarjuna · Dogen
Budini sljedbenici · Porodica

Praksa i postignuća
Buddhastvo · Bodhisattva
Četiri stadija prosvjetljenja
Paramiji · Meditacija · Laici

Budizam po regijama
Jugoistočna Azija · Istočna Azija
Tibet · Indija · Zapad

Budističke škole
Theravāda · Mahāyāna
Vajrayāna · Rane škole

Tekstovi
Pali kanon
Pali Sutte · Mahayana Sutre
Vinaya · Abhidhamma

Komparativne studije
Kultura · Popis tema
Portal: Budizam
Dharma wheel.svg

Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi

Šunjata (sanskrit: शून्यता - praznina, ništavnost) u budizmu predstavlja obeležje empirijskih fenomena, koje proizlazi iz činjenice da prolaznost svih oblikā znači da ništa ne poseduje neki bitan trajan identitet (anata).

Šunjata ne negira postojanje mnoštva pojava, već tvrdi da su te pojave nesuštastvene, jer nemaju postojanje po sebi, odnosno vlastito bivanje (svabhavu). Prema Budinom učenju, razumevanje ispraznosti pojava vodi mudrosti i unutarnjem miru. Važnost te spoznaje posebno ističe mahajana budizam.

Koreni učenja o šunjati[uredi - уреди]

U učenju Gotama Bude, stav ništavnosti je izražen u određenom spoznajnoteorijskom kontekstu. Na pitanje: »U kojoj meri se svet naziva praznim?« Buda odgovara: »Utoliko što je isprazan po sebi i za sebe...« (Samjuttanikaja, IV, 54). Za onoga ko je postigao nirvanu Buda kaže da mu je „pašnjak praznina“ (Dhammapada, 93).

Šunjata u madhjamaki[uredi - уреди]

Prema filozofiji madhjamake (ili šunjata-vade) koja zauzima središnje mesto u mahajanskom budizmu, obična živa bića iz temelja pogrešno doživljavaju sve objekte percepcije (fenomene). Uzrok tom pogrešnom percipiranju je psihološka sklonost prijanjanju za sve objekte percepcije kao da oni zaista postoje kao nezavisni entiteti.

Učenje o šunjati je posebno razrađeno kod Nagarđune (2. vek) i u "metafizici spoznaje" (prađna-paramita) koja od njega polazi.

Budističke kritike šunjate[uredi - уреди]

Među prvim strujama u ranom budizmu nalazimo i na suprotan stav šunjata-vadi, da "sve jeste" (sarvam-asti), po kojem glavna realistička škola dobija naziv sarvasti-vada.[1]

Čan shvatanje šunjate[uredi - уреди]

Kineski č'an budista Šenhui upitan: »Što je ništavilo?» odgovara: »Ako kažeš da postoji onda sigurno pretpostavljaš obeležja čvrstoće i otpornosti, a ako kažeš da je to nešto što ne postoji, kakvu onda tražiš pomoć od tog pojma?«

Navodi[uredi - уреди]

  1. Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.

Literatura[uredi - уреди]

  • Kelsang Gyatso. Ocean nektra: Mudrost i suosjećanje u mahajanskom budizmu. Budistički centar Kailash, Tharpa Hrvatska, Split, 2005.