Ronaldinho

Izvor: Wikipedia
Ronaldo Asis de Moreira
Ronaldo Asis de Moreira
Datum rođenja 21. mart, 1980.
Mesto rođenja Porto Alegre, Brazil
Klub
Klub Atletico Mineiro
Pozicija Napadač / Centar
Klubovi
1998-2001
20012003
2003-2008
{{{klubovi}}} {{{golovi}}}
Reprezentacija
1999–danas Zastava Brazila Brazil 74 (29)

* Datum aktuelizovanja: 12. avgust 2007


Ronaldo de Asis Moreira (rođen 21. mart, 1980 u Porto Alegreu, Brazil), poznatiji kao Ronaldinjo ili Ronaldinjo Gaučo, je brazilski fudbaler koji trenutno igra za brazilski Atlético Mineiro i za fudbalsku reprezentaciju Brazila.

Igrao je za FK Pari Sen Žermen i FK Barselonu, sa kojom je osvojio prvu titulu Lige šampiona (2006). Dobio je špansko državljanstvo januara 2007.

Biografija i život[uredi - уреди]

Ronaldo de Asis Moreira je rođen u Rio Grandeu do Sul, glavnom gradu Porto Alegre. Njegova majka, Miguelina, je bivša prodavačica, po struci medicinska sestra.

Njegov otac, Žoao, je bio radnik brodogradilišta i fudbaler u lokalnom klubu Esporte klub Kruzeiro (ne treba pomešati sa FK Kruzeiro), i pretrpeo je fatalan srčani napad kada je Ronaldo imao osam godina. Nakon što je Ronaldov stariji brat Roberto potpisao ugovor sa Gremio, porodica se preselila u novu kuću u bogatijem kraju Porto Alegrea, koju je Roberto dobio od Gremija da bi ostao u klubu. Robertovu karijeru okončala je povreda.

Ronaldova je fudbalska veština počela cvetati u ranoj dobi, a nadimak Ronaldinjo je dobio jer je često bio najmlađi i najmanji igrač u klubu mladih utakmice. On je razvio interes za mali fudbal i fudbal na plaži, koji se kasnije proširio na fudbal, a prvi susret sa medijima imao je kao trinaestogodišnjak, kada je pogodio svih 23 golova za pobedu 23-0 protiv lokalnog tima. Ronaldinjo je identifikovan kao velika buduća zvezda na svetskom prvenstvu u fudbalu za igrače do 17 godina 1997. godineu Egiptu, u kojem je postigao dva gola, oba iz jedanaesterca.

Danas je Roberto Ronaldinjov menadžer, dok njegova sestra, Deisi, radi kao njegov predstavnik za medije. Ronaldinjo je postao otac po prvi put 25. februara 2005, sa brazilskom plesačicom Janainom Mendes. Njihov sin nazvan je Žoao po Ronaldinjovom ocu.

Klupska karijera[uredi - уреди]

Početak karijere[uredi - уреди]

Ronaldinjo je karijeru počeo u omladinskom timu Gremija pod trenerom Čelso Rotom. Debi u međunarodnim utakmicama je imao 1998. na Kopa Libertadores. FK Arsenal je 2001. izrazio interes za potpisivanje ugovora sa Ronaldinjom, ali je ugovor propao jer Ronaldinjo nije imao dovoljno međunarodnih utakmica za dobijanje radne dozvole. Ronaldinjo je naposletku potpisao petogodišnji ugovor sa Pari Sen Žermenom.

Tokom sezone 2001/02, PSŽ menadžer Luis Fernandez tvrdio je da je Ronaldinjo bio više fokusiran na pariski noćni život nego fudbal, i žalio se da se Ronaldinjovi odmori u Brazilu nikada ne završavaju u zakazano vreme. Manje od dve godine od potpisivanja ugovora sa PSŽ-om, 2003, Ronaldinjo jasno saopštava da želi da napusti klub koji nije uspeo da se kvalifikuje za evropska takmičenja.

FK Barselona[uredi - уреди]

19. jula 2003, FK Barselona kupuje Ronaldinja za 27 miliona evra. Predsednik Barselone Žoan Laporta je prvobitno obećao da dovede Dejvid Bekama u klub, ali je usledio Bekamov transfer u Real Madrid. Barselona se posle uključila u borbi za Ronaldinja protiv Mančester junajted.

Svoj debi u dresu Barselone je napravio u prijateljskoj protiv Milana na stadion RFK u Vašingtonu, SAD, kada je dao jedan gol za pobedu od 2-0. Nakon problema sa povredom tokom prve polovine sezone, vratio se u kljub i pomogao osvajanju drugog mesta.

Prvu titulu osvaja u sezoni 2004/05, kada je sa Barselonom osvojo špansku ligu, i imenovan je za najboljeg svetskog igrača 20. decembra 2004. 8. marta 2005, Barselona je eliminirana iz Lige šampiona od Čelzija u prvom kolu kvalifikacija, kada je Ronaldinjo dao oba golova u poru Barselone od 4-2.

Do kraja sezone 2004/05, Ronaldinjo je počeo gomilati pojedinačne nagrade. Osvojio je titulu FIFA fudbaler godine u septembru 2005, Evropski fudbaler godine i ponovo je imenovan za najboljeg igrača na svetu sa 956 bodova, više od trostrukog iznosa (306) od drugoplasiranog - Engleza Frenka Lamparda.

19. novembra 2005, Ronaldinjo je postigao jedan gol kada je Barselona pobedila Real Madrid 3-0 u El klasiku. Po treći uzastopni put ulazi u UEFA-in najbolji tim u januaru 2006.

Barselona eliminiše Benfiku iz Lisabona u četvrtfinalu lige šampione 2005-06 sa 2-0 na Kamp nou, uz Ronaldinjov gol posle promašenog penala.

Nakon 1-0 pobede u polufinalu nad Milanom, uz Ronaldinjovu asistenciju, Barselona stiže do finala Lige šampiona. U finalu, Ronaldinjo i njegovi saigrači slave nad Arsenalom sa 2-1 i osvajaju titulu. Dve nedelje ranije Barselona je osvojila po drugi put uzastopno špansku ligu pobedom protiv Selte iz Viga 1-0. Ronaldinjo je sezonu završio sa najboljim način, sa dvadeset i šest golova u svim takmičenjima, i imenovan je za najboljeg igrača Lige šampiona 2005/06.

Ronaldinjo je završio kao trećeplasirani u borbi za najboljeg fudbalera na svetu 2006. iza Fabija Kanavara i Zinedina Zidana. Njegovo ime se našlo po treći put u UEFA Timu godine u januaru 2007, sa najvećim brojem glasova (290000).

Svoju 200. utakmicu za Barselonu je odigrao protiv Osasune 3. februara 2008. Međutim, povredio je decnu nogu i završio sezonu 3. aprila. 19. maja, Laporta je izjavio da je Ronaldinju potreban „novi izazov“, tvrdeći da je potreban novi klub. Vlasnik Mančester Sitija Taksin Šinavatra je potvrdio 6. juna interesovanje da ga dovode na Ostrvo.

FK Milan[uredi - уреди]

Ronaldinjo je odbio ponudu Mančester Sitija i izjavio da će se pridružiti redovima italijanskog Milana sa trogodišnjem ugovorom, nakon što ga je Barselona prodala za 21 milion evra. Pošto je u Milanu Holanđanin Klarens Sedorf nosio broj 10 na svom dresu, Ronaldinjo je izabrao broj 80 po svojoj godini rođenja.

Svoj prvi gol za Milan je postigao u gradskom derbiju pobedi 28. septembra 2008, kada je Milan trijumfovao nad Interom sa 1-0. Nakon sjajne prve polusezone, Ronaldinho se vratio i u nacionalni tim Brazila. U drugoj polusezoni je izgubio mjesto u startnih 11 u klubu zbog navodne lose forme i viska kilograma. Sezone 2009-2010, Milan je preuzeo Brazilac Leonardo, sa poprilicno izmijenjenim timom, koji je ostao bez Kake. Ronaldinho je preuzeo lidersku poziciju, i odigrao odlicnu sezonu sa 13 golova i 19 asistencija u 34 utakmice. Sezonu 2010-2011, Ronaldinho nije ostao do kraja u Milanu, jer je na polusezoni presao u Flamengo iz Brazila ..

Reprezentacija[uredi - уреди]

U septembru 1997, Ronaldinjo je osvojio svetsko prvenstvo u fudbalu za igrače do 17 godina sa reprezentacijom Brazila.

26. juna 1999, Ronaldinjo je debitovao za A brazilsku reprezentaciju protiv Letonije. Svoj prvi gol postigao je na svom drugom nastupu u dresu Brazila protiv Venecuele, 30. juna 1999 godine. U julu 1999, osvojio je sa Brazilom Kopa Ameriku, a u avgustu 1999. drugo mesto na Kupu konfederacija u fudbalu.

Tokom svetskog prvenstva 2002 Ronaldnjio je postao svetska zvezda, bio je suspendovan u polufnalu, ali se vratio u startnu postavu za pobedu protiv Nemačke 2-0.

Na svetskom prvenstvu 2006 Ronaldinjo je razočarao sa generalno slabim brazilskim timom, kada su već u četvrtfinalu ispali od kasnijeg drugoplasiranoe Francuske.

Ronaldinjo je učestvovao na olimpijskim igrama 2000. i 2008., postigao je 3 gola i osvojio je bronzanu medalju 2008. 2002, Brazil je ispao u četvrtfinalu od Kameruna, koji je kasnije osvojio prvo mesto.

Vanjske veze[uredi - уреди]