Odnosi Srbije i Rusije

Izvor: Wikipedia
Odnosi Srpsko-ruski

Rusija

Srbija

Srbija i Rusija uspostavljaju zvanične diplomatske odnose u godinama nakon Drugog srpskog ustanka, 1838. godine. Ruska Federacija ima ambasadu u Beogradu, a Republika Srbija ima ambasadu u Moskvi.

Neke od bitnih tačaka u rusko-srpskim odnosima su Rajhštatski ugovor, Peštanski sporazum, Sanstefanski mir, Trojecarski savez, te uloga Rusije u svrgavanju dinastije Obrenović, itd.

Sanstefanski sporazum (1878)[uredi - уреди]

Sanstefanski mir je bio sporazum nakon rusko-turskog rata (1877—1878). Sporazum je Srbiji dao nezavisnost, ali nisu ispunjeni njeni teritorijalni zahtevi. Ovaj ugovor je predviđao stvaranje Velike Bugarske, pod ruskim uticajem. Rusija je podržala maksimalne bugarske pretenzije, dodeljujući Bugarskoj, između ostalog, Prizren, Prištinu, Ohrid i niški okrug, na šta je pretendovala Srbija. Premda nikad nije sproveden, Sanstefanski sporazum imao je dalekosežne posledice za Južne Slovene i njihove odnose s Rusijom. Neravnopravni tretman balkanskih naroda pogoršao je njihovo suparništvo i počeo da ih udaljava od Rusije. Za srpske lidere ovo je bila velika nepravda, koju su nametnuli Rusi.

Sporazum iz San Stefana je značio veliki zaokret u spoljnopolitičkoj orijentaciji Srbije, u čemu su knez Milan i ministar inostranih dela Jovan Ristić odigrali glavnu ulogu. Sve do San Stefana knez Milan je bio slepo odan Rusiji, videći u ruskom caru glavnog branioca. Nakon ovoga je shvatio da se spoljna politika Srbije zasniva na opasnoj slovenskoj sentimentalnosti, te je izveo zaokret ka prozapadnoj spoljnoj politici. Ristić će uskoro otići u Beč, potom u Berlin da brani srpska stanovišta kod ministra inostranih dela Andrašija i kancelara Ota fon Bizmarka. Odredbe sanstefanskog mirovnog ugovora poništene su Berlinskim kongresom iste godine.

Vidi još[uredi - уреди]

Izvori[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]

Commons-logo.svg U Wikimedijinoj ostavi nalazi se članak na temu: Russia–Serbia relations