Miltijad

Izvor: Wikipedia
Disambig.svg Za ostala značenja v. Miltijad (razvrstavanje).
Miltijad Mlađi

Miltijad Mlađi (grč. Μιλτιάδης, oko 550–489. god. st. e.) bio je atinski državnik i vojskovođa.

Miltijad je rođen oko 550. godine st. e. u veoma bogatoj porodici. Njegov otac tri puta je na olimpijskim igrama bio pobednik u trci trkačkim kolima, dok je njegov ujak, Miltijad Stariji, po kome je i dobio ime, bio osnivač atinske polunezavisne države na Hersonezu Tračkom. Miltijad Stariji umro je bez dece, pa je njegov nećak nasledio vlast na Hersonezu Tračkom. Oko 516. godine st. e. Miltijad Mlađi stigao je na Hersonez, gde je učvrstio svoju vlast uhapsivši moguće protivnike i okruživši se telesnom stražom koja je brojala 500 ljudi. Uskoro potom, međutim, njegova je vlast bila u znatnoj meri ograničena, kada je persijski car Darije I proširio svoju vlast na Malu Aziju i Miltijada sveo na rang persijskog vazala. Tako je Miltijad, na primer, predvodio jedan odred vojske u Darijevom skitskom pohodu (514), ali je, prema Herodotu, predložio da se poruši most preko Dunava i tako onemogući Darijevo povlačenje. Međutim, kako Persijanci nisu Miltijada lišili vlasti i kaznili ga, verodostojnost ovog Herodotovog kazivanja ostaje sumnjiva. S druge strane, činjenica je da je Miltijad odlučio da se pridruži jonskom ustanku i da je održavao prijateljske odnose sa nedavno uspotavljenom atinskom demokratijom. Verovatno tokom jonskog ustanka Miltijad je zauzeo ostrva Lemnos i Imbros, koje je na kraju ustupio Atinjanima i koja su otada ostala u stalnom vlasništvu Atine.

Jonski je ustanak bio ugušen 494. st. e., a sledeće godine, kada se Darije pojavio blizu Hersoneza, Miltijad je natovario pet brodova svojim blagom i otišao u Atinu. Jedan od brodova, kojim je zapovedao Miltijadov najstariji sin, Metioh, bio je zaplenjen. Metioh je postao doživotni zarobljenik u Persiji, ali se Darije prema njemu ophodio veoma časno, dao mu je za ženu jednu persijsku plemkinju, te je decu iz tog braka smatrao članovima persijskog plemstva. Zbog svog bogatstva, svoje žene tračkog porekla, Hegesipile (koja mu je oko 510. godine rodila sina Kimona, koji će postati važna ličnost u atinskoj politici tokom 70-ih i 60-ih godina 5. veka) te zbog svoje "tiranske" prošlosti, Miltijad je morao imati mnogo neprijatelja u Atini. Bilo mu je suđeno zbog njegovog položaja tiranina na Hersonezu, ali je bio oslobođen. Po izbijanju grčko-persijskih ratova Miltijad je u Atini ustao protiv Temistokla i njegovog programa koji je predviđao usredsređivanje Atinjana na izgradnju pomorskih snaga Atine, smatrajući da Atinjani pre svega treba da se pobrinu za stvaranje takve građanske vojske koja bi se mogla odupreti persijskoj.

Međutim, atinski je demos prvobitno usvojio Miltijadov plan, koji je predviđao da se sve snage angažuju za obezbeđivanje grčkog kopna i na pripreme za odbranu kopnene Grčke od persijske navale. U takvoj je situaciji Atina dočekala maratonsku bitku, u kojoj je pobedila grčka vojska, za šta je ne malo zaslugu imao upravo Miltijad, koji je nakon dugih nesuglasica među grčkim stratezima zahtevao neodložan pokret, shvatajući da svako odugovlačenje može aktivirati persofilske elemente u Atini.

Uskoro posle maratonske bitke Miltijad je sišao sa istorijske pozornice. On je, na vlastiti rizik, primivši od Atine samo pozajmicu u novcu, 489. godine st. e. preduzeo pohod na ostrvo Paros pod izgovorom da će kazniti njegove stanovnike za pomoć koju su pružili Persijancima. Ekspedicija se, međutim, završila neuspehom, sam Miltijad je bio ranjen, a po povratku u Atinu morao je da izađe pred sud po tužbi moćnog roda Alkmeonida, koji su za njega zahtevali smrtnu kaznu zato što je "prevario atinski narod". Zahvaljujući svojim ogromnim zaslugama, bio je pošteđen smrtne kazne, ali je zato kažnjen velikom novčanom kaznom od 50 talenata. Nije stigao da je plati: umro je uskoro posle suđenja (489. godine) od rane zadobijene u paroškoj ekspediciji.

Eksterni linkovi[uredi - уреди]