Međunarodno krivično pravo

Izvor: Wikipedia

Međunarodno krivično pravo je relativno nova grana prava koja obuhvata međunarodnopravne aspekte krivičnog prava, krivičnopravne aspekte međunarodnog javnog prava kao i supranacionalno krivično pravo koje je tek u nastajanju.

Razvoj[uredi - уреди]

Pravi razvoj međunarodnog krivičnog prava započinje tek posle Drugog svetskog rata. Do tada je uglavnom bilo smatrano delom međunarodnog prava i bilo sporadično regulisano u različitim konvencijama, sporazumima i običajima. Velika prepreka razvoju ovakvog prava bilo je i shvatanje da pojedinci ne mogu biti subjekti međunarodnog prava.

Veliki značaj ima odredba u Versajskom mirovnom ugovoru kojom je bilo predviđeno suđenje nemačkom caru Vilhelmu II zbog povrede međunarodnih obaveza od strane međunarodnog tribunala. Iako do ovoga nikada nije došlo, ovaj slučaj ima principijelni značaj i otvoriće put za kasnija suđenja.

Nastanak međunarodnog krivičnog prava vezuje se za Nirnberški i Tokijski tribunal, koji su sudili nemačkim i japanskim zvaničnicima za zločine u Drugom svetskom ratu. Na osnovu suđenja u Nirnbergu nastaće Nirnberški principi koji će imati veliki značaj za međunarodno pravo danas.

Međunarodno krivično pravo danas[uredi - уреди]

Postojanje ove grane prava danas vezuje se uglavnom za Međunarodni krivični sud, čiji je nastanak označio stvaranje organa koji na redovnoj osnovi ima zadatak da primenjuje pravila međunarodnog krivičnog prava. Sudbina ovog suda nije još uvek izvesna jer mnoge zemlje još uvek nisu prihvatile njegovu nadležnost, a sam sud je tek nedavno započeo svoje prvo suđenje.

Načela međunarodnog krivičnog prava[uredi - уреди]

Osnovna načela međunarodnog krivičnog prava slična su osnovnim načelima krivičnog prava i obuhvataju:

  • načelo zakonitosti
  • načelo legitimnosti
  • načelo individualne subjektivne odgovornosti
  • načelo solidarnosti i uzajamnog poverenja među državama
  • načelo humanosti
  • načelo pravednosti i srazmernosti

Izvori međunarodnog krivičnog prava[uredi - уреди]

Izvori međunarodnog krivičnog prava obično se dele na međunarodne i nacionalne. U oblasti međunarodnih najznačajniji su međunarodni ugovori, uz izvestan značaj običajnog prava, opštih principa i sudske prakse. Kod nacionalnih izvora najznačajniji su krivični zakoni (u Srbiji Krivični zakonik Srbije).

Važenje međunarodnog krivičnog prava[uredi - уреди]

Izvori[uredi - уреди]

Stojanović Z., Međunarodno krivično pravo, Beograd 2006., ISBN 86-86223-03-6

Vidi još[uredi - уреди]

Međunarodno krivično pravo
Izvori prava:
Povelja MVT - Zločini protiv međunarodnog prava - Zločin protiv čovečnosti - Zločini protiv mira
Zločin aparthejda - Zločin genocida - Običajno pravo - Ratno pravo - Nirnberški principi
Peremptorna norma - Rimski statut - Univerzalna jurisdikcija - Ratni zločini - Agresorski rat
Sudovi:
Međunarodni vojni tribunal u Nirnbergu
Međunarodni vojni tribunal za Daleki istok - Suđenja za ratne zločine u Habarovsku
Tribunal za bivšu Jugoslaviju - Međunarodni tribunal za Ruandu - Specijalni sud za Sijera Leone
Međunarodni krivični sud
Istorija međunarodnog krivičnog prava:
Spisak ratnih zločina
Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi
Pravo
Scale of justice 2.svg
Pravni sistemi Anglosaksonsko pravo | Kontinentalno pravo | Običajno pravo | Vjersko pravo | Socijalističko pravo | Međunarodno pravo

Izvori prava Pravni propisi (Zakon | Zakonik | Tumačenje zakona)
Pravna praksa (Običaji | Precedentno pravo | Pravo pravičnosti)

Adjudikacija Javno pravo (Krivično/kazneno pravo | Ustavno pravo | Upravno pravo)
Privatno pravo (Građansko pravo | Obvezno pravo | Ugovori | Naknada štete | Nasljedno pravo i Trustovno pravo)
Sudovi (Akuzatorni sistem | Inkvizitorni sistem | Dokazi | Pravosuđe | Pravnici)

Jurisprudencija Filozofija prava | Prirodno pravo | Pravni pozitivizam | Pravni formalizam | Pravni realizam | Pravni interpretivizam | Feministička pravna teorija | Pravo i ekonomija | Kritičke pravne nauke | Komparativno pravo
V. također:Popis pravnih oblasti