Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda

Izvor: Wikipedia

Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda (ili Rimski statut) je međunarodni ugovor kojim je stvoren Međunarodni krivični sud (MKS).

Statut određuje jurisdikciju, strukturu i funkcije suda, i određuje da će stupiti na snagu 60 dana pošto ga ratifikuje 60 zemalja. Potpisivanje je otpočelo 17. jula 1998. goidne, a Statut je stupio na snagu 1. jula 2002. godine pošto je šezdeseti instrument ratifikacije dostavljen generalnom sekretaru UN 11. aprila 2002. godine, kada je to simultano učinilo 10 zemalja. Svaki učinilac krivičnog dela iz nadležnosti ovog suda podložan je krivičnom gonjenju od strane ovog suda posle ovog datuma. Zaključno sa novembrom 2006. godine 104 države su ratifikovale Statut.[1]

Pošto je ugovor ustanovio međunarodni sud, naziva se statutom (što je drugačije značenje od onoga koje statut ima u anglosaksonskom pravu).

Statut sudu stavlja u nadležnost tri krivična dela: genocid, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. Član 6. Statuta daje definiciju genocida, spisak zločina protiv čovečnosti nalazi se u članu 7., a detaljan spisak ratnih zločina u članu 8. Statut predviđa da će sud biti nadležan i za zločine protiv mira, ali tek pošto definicija agresije bude usvojena i naknadno dodata Statutu. [2]. Prema saopštenju suda, Skupština zemalja članica MKS će možda usvojiti tu definiciju na konferenciji zakazanoj za 2009. godinu. [3].

Narodna republika Kina, Irak, Izrael, Libija, Katar, SAD i Jemen glasale su protiv Rimskog statuta 1998. godine. Izrael, SAD i Jemen potpisali su Statut na kraju 2000. godine. Međutim, administracija Džordža Buša obavestila je Ujedinjene nacije da SAD neće sebe smatrati članicom suda i da ne smatraju da imaju pravne obaveze zbog svog potpisa, što se uobičajeno tumači kao povlačenje potpisa od strane SAD, iako to izričito nije rečeno. Zvaničan razlog SAD za ovakav postupak je “strah od ispolitizovanih postupaka kojima bi mogli biti izloženi njihovi vojnici”.[4][5],. Ujedinjene nacije nisu sklonile SAD sa liste potpisnica.[6]

Vidi još[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]

Fusnote[uredi - уреди]

  1. ICC list of signatories
  2. Part 2. Jurisdiction, admissibility and applicable law: Article 5 Crimes within the jurisdiction of the Court, Paragraph 2
  3. Page 4: Jurisdiction of the ICC: Section: The Crime of Aggression (pdf)
  4. "United States Defends Position on International Criminal Court". http://usinfo.state.gov/dhr/Archive/2004/Oct/13-40327.html. pristupljeno 20. 09. 2006.. 
  5. Consult almost any news article at the time; see also [1] [2] [3] [4] [5]
  6. UN Signature list - contains official US communication concerning 'withdrawal' of signature


Međunarodno krivično pravo
Izvori prava:
Povelja MVT - Zločini protiv međunarodnog prava - Zločin protiv čovečnosti - Zločini protiv mira
Zločin aparthejda - Zločin genocida - Običajno pravo - Ratno pravo - Nirnberški principi
Peremptorna norma - Rimski statut - Univerzalna jurisdikcija - Ratni zločini - Agresorski rat
Sudovi:
Međunarodni vojni tribunal u Nirnbergu
Međunarodni vojni tribunal za Daleki istok - Suđenja za ratne zločine u Habarovsku
Tribunal za bivšu Jugoslaviju - Međunarodni tribunal za Ruandu - Specijalni sud za Sijera Leone
Međunarodni krivični sud
Istorija međunarodnog krivičnog prava:
Spisak ratnih zločina
Ova kutijica: pogledaj  razgovor  uredi