Magnus Hirschfeld

Izvor: Wikipedia
Magnus Hirschfeld
Rođen/a 14. maj 1868. (1868-05-14)
Kolberg, Prusija (današnji Kołobrzeg, Poljska)
Umro/la 14. maj 1935. (dob: 67)
Nica, Francuska
Zanimanje Lekar, LGBT aktivista

Magnus Hirschfeld (1868. - 1935.), je bio nemački lekar, seksolog i zastupnik prava homoseksualaca.

Biografija[uredi - уреди]

Hirschfeld je rođen u porodici poznatog lekara u Kolbergu, tadašnjoj Prusiji. Studirao je 1887.-1888. filozofiju i filologiju u Breslauu, a kasnije 1888-1892 medicinu u Strasbourgu, Minhenu, Heidelbergu i Berlinu. Posle studija putovao je po SAD, a nakon povratka započeo je lekarsku praksu u Magdeburgu. Godine 1896. se preselio i počeo da radi u Berlinu.

Charlotte Wolff u biografiji Hirschfelda navodi njegov "biseksualni preokret", dok ga biograf Manfred Herzer opisuje kao gej muškarca.[1] Sam Hirschfeld nije govorio o svojoj seksualnosti, smatrajući da je to privatno pitanje, ali je sigurno da je imao vezu sa Karlom Gieseom i Li Shiu Tongom. Hirschfeld obojicu navodi u svom testamentu kao naslednike.[2]

Hirschfeld je bio veoma plodan pisac, koji je objavljivao tekstove ne samo o novoj nauci o seksualnosti, već i o širim temama, kao što su opšte zdravlje, politika, promena zakona o seksualnosti, istorija morala i rasizam. U bibliografiji, James D. Steakley navodi više od 500 naslova koje je Hirschfeld objavio tokom života. Njegov prvi članak o seksualnosti objavljen je 1896. godine pod naslovom: Sappho und Sokrates oder Wie erklärt sich die Liebe der Männer und Frauen zu Personen des eigenen Geschlechts? (Sapfo i Sokrat ili Kako se objašnjava ljubav muškaraca i žena prema osobama sopstvenog pola?) Ovaj tekst Hirschfeld je objavio pod pseudonimom Th. Ramien.[1]

Hirschfeld je učestvova u snimanju prvog filma koji se bavi emancipacijom homoseksualaca[1] Anders als die Andern. Film se pojavio maja, 1919. godine sa ciljem da ukaže na zlo paragrafa 175 i da prikaže kako su gej osobe lake žrtve ucena zbog pomenutog zakona. Film je zabranjen u Nemačkoj avgusta, 1920.

Godine 1928. učestvovao je u osnivanju Svetske lige za polnu reformu, koja je imala tri predsednika: Hirschfeld, Havelock Ellis i Auguste Forel. Nakon kongresa u Kopenhagenu, gde je osnovana, Liga je organizovala još tri kongresa, 1929 u Londonu, 1930 u Beču i 1932 u Brnu. Naredni kongresi, planirani da se održe u Moskvi i Čikagu, nisu organizovani zbog jačanja staljinizma u Rusiji i ekonomske krize u SAD.[3]

S obzirom na to da je bio Jevrejin i zalagao se za progresivne ideje, Hirschfeld je bio česta meta nacista. Godine 1920. napadnut je i teško povređen u Minhenu, a 1921. je ponovo napadnut i zadobio je frakturu lobanje. Od 1929. nacisti su stalno napadali Hirschfelda i prekidali njegova predavanja. [1]

Godine 1930. Hirschfeld odlazi u SAD, gde je trebalo da održi više predavanja u različitim gradovima. Ovo putovanje se, međutim, pretvorilo u svetsku turneju, tokom koje je posetio Japan, Kinu, Indonezuju, Indiju, Filipine, Egipat i Palestinu. U Evropu se vratio 1932, ali više nije ušao u Nemačku. Godine 1933 nacisti su uništili Institut za seksualnu nauku, uključujući i biblioteku. Naredne godine oduzeto mu je nemačko državljanstvo.

Nakon nekog vremena provedenog u Askoni i Parizu, Hirschfeld se konačno nastanjuje u Nici, gde i umire na svoj 67. rođendan, 1935. godine.

Naučno humanitarni komitet[uredi - уреди]

Zajdeno sa izdavačem Maxom Spohrom, pravnikom Eduardom Obergom i piscem Maxom von Bülowom osnovao je 15. maja, 1897. godine u svom stanu u Charlottenburgeru Naučno-humanitarni komitet (Wissenschaftlich-humanitäre Komitee - WhK), čiji je postao predsednik. Komitet je bila prva organizacija u svetu koja je imala za cilj dekriminalizaciju istopolnih odnosa između muškaraca. Organizovano je potpisivanje peticije za ukidanje paragrafa 175 krivičnog zakona, koja je poslata Reichstagu. Peticiju je potpisalo oko 5000 ljudi, među kojima su bili i Albert Einstein, Hermann Hesse, Käthe Kollwitz, Thomas Mann, Heinrich Mann, Rainer Maria Rilke, August Bebel, Max Brod, Karl Kautsky, Stefan Zweig, Gerhart Hauptmann, Martin Buber, Richard von Krafft-Ebing i Eduard Bernstein. Predlog promene zakona je došao pred Reichstag 1898. godine, ali ga je podržala samo manjina iz SPD-a. Taktiku koju je komitet nakon neuspeha peticije primenio kasnije je dobila ime "outovanje" - razotkrivanje homoseksualaca među onima koji su glasali protiv prava homoseksualaca. Ovo je 1907.-1909. izazvalo veliku aferu, poznatu kao Harden-Eulenburg afera, koja je išla do dvora. Predlog promene zakona se pojavljivao još nekoliko puta pred parlamentom i izgledi da će se predlog usvojiti postali su veći tokom 1920-ih godina, ali progres je prekinuo dolazak nacista na vlast.

Između 1899. i 1923. objavljivao je časopis Jahrbuch für sexuelle Zwischenstufen, prvi naučni časopis koji se bavio seksualnim varijetetima. Materijal koji je objavljivan u godišnjaku obuhvatao različite teme, od članaka o homoseksualnosti kod "primitivnih" naroda, do književnih analiza i studija slučajeva.

Institut za seksualnu nauku[uredi - уреди]

Godine 1919. u liberalnoj atmosferi Berlina u doba Weimarske republike, Hirschfeld je kupio vilu u Tiergartenu, gde je osnovao Institut für Sexualwissenschaft (Institut za seksualnu nauku). Institut je imao ogromnu biblioteku i arhiv, organizovao je predavanja i medicinske konsultacije.

Pored pitanja seksualne orijentacije, Hirschfeld i Institut su se bavili i rodnim identitetom. Hirschfeld je još 1910 skovao nov termin Transvestitismus (transvestizam) koji definiše kao nošenje odeće suprotnog pola. Danas bi ovaj termin odgovarao pojmu transrodnosti. U poslednjem izdanju svog Jahrbuchs für sexuelle Zwischenstufen , 1923. Hirschfeld koristi termin seelischer Transsexualismus (duševni transseksualizam). Godine 1930. Hirschfeld je učestovao u prvoj modernoj operaciji korekcije pola kod Lili Elbe.[4]

Vidi dalje[uredi - уреди]

Reference[uredi - уреди]

  1. 1.0 1.1 1.2 1.3 Bauer, J. Edgar (2004). "Hirschfeld, Magnus (1868-1935)". qlbtq, Inc.. http://www.glbtq.com/social-sciences/hirschfeld_m.html. pristupljeno 31.5.2010. 
  2. "Hirschfelds Testament (1935)". Magnus-Hirschfeld-Gesellschaft. 
  3. "World League for Sexual Reform". Humboldt Universität. http://www2.hu-berlin.de/sexology/GESUND/ARCHIV/WLSR.HTM. pristupljeno 31.5.2010. 
  4. "Lili Elbe (1886-1931)". LGBT History Month. http://www.lgbthistorymonth.org.uk/history/lilielbe.htm. pristupljeno 31.5.2010. 

Vanjske veze[uredi - уреди]