Litijum tetrahidroaluminat

Izvor: Wikipedia
Tetrahidroaluminat litijuma
Tetrahidroaluminat litijuma
Strukturna formula
model
IUPAC ime
Drugi nazivi LAH, Tetrahidroaluminat litijuma
Identifikacija
Abrevijacija LAH
CAS registarski broj 16853-85-3 YesY, 14128-54-2 (2H4)
PubChem[1][2] 28112 YesY
11062293 (2H4YesY
11094533 (3H4YesY
ChemSpider[3] 26150 YesY
EINECS broj 240-877-9
ChEBI 30142
RTECS registarski broj toksičnosti BD0100000
Gmelin Referenca 13167
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula LiAlH4
Molarna masa 37.95 g/mol
Agregatno stanje beli kristali (čist uzorak)
sivi prah (komercijalna upotreba)
Gustina 0.917 g/cm3, osnovno
Tačka topljenja

150 °C (423 K), razlaže se

Rastvorljivost u vodi reaktivan
Struktura
Kristalna rešetka/struktura monoklinična
Opasnost
Opasnost u toku rada veoma zapaljiv
NFPA 704
NFPA 704.svg
2
3
2
W
R i S-oznake R: R15
S: S7/8, S24/25, S43
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja/hidridi aluminijum-hidrid
natrijum bor hidrid
natrijum-hidrid



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Tetrahidroaluminat litijuma je neorganska dvoguba so sa molekulskom formulom Li[AlH4]. Na sobnoj temperaturi je belo čvrsto telo gustine 0,917 g/cm3.[4]

Sa vodom reaguje veoma burno po formuli:

Li[AlH4] + 4H2O → LiOH + Al(OH)3 + 4H2

Dobija se dejstvom velikih količina litijum hidrida na etarski rastvor aluminijum hlorida:[5]

4LiH + AlCl3 → Li[AlH4] + 3LiCl

Tetrahidroaluminat litijuma se često koristi kao redukciono sredstvojest u organskoj hemiji, npr. redukuje karboksilne kiseline do alkohola, a nitrite do amina). Dejstvom hlorida na etarski rastvor Li[AlH4] dobija se odgovarajući hidrid, npr:

SiCl4 + Li[AlH4] → SiH4 + LiCl + AlCl3

Reference[uredi - уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). "PubChem as a public resource for drug discovery.". Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). "Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities". Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). "Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining". J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Finholt A. E., Bond A. C., Schlesinger H. I. (1947). "Lithium Aluminum Hydride, Aluminum Hydride and Lithium Gallium Hydride, and Some of their Applications in Organic and Inorganic Chemistry". Journal of the American Chemical Society 69 (5): 1199. DOI:10.1021/ja01197a061. 
  5. Holleman, A. F., Wiberg, E., Wiberg, N. (2007). Lehrbuch der Anorganischen Chemie, 102nd ed.. de Gruyter. ISBN 978-3-11-017770-1. http://books.google.com/?id=mahxPfBdcxcC&printsec=frontcover. 

Literatura[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]