Kurmanbek Bakijev

Izvor: Wikipedia
Kurmanbek Bakijev

Predsjednik Kirgistana Kurmanbek Bakijev
Rođen/a 1. august 1949. (1949-08-01) (dob 64)

Kurmanbek Salijevič Bakijev (rođen 1. 8. 1949) predsednik je Kirgistana. Za vršioca dužnosti predsednika je postavljen 24. 3. 2005. u toku revolucije tulipana nakon što je prethodni i predsednik Askar Akijev napustio zemlju i podnio ostavku. Izabrani predsednik je postao 15. 8. 2005, a reizabran je za drugi mandat na ljeto 2009. godine. U aprilu/travnju 2010. tokom velikih demonstracija napustio je Biškek a vlast je preuzela Privremena vlada narodnog poverenja pod Rozom Otunbajevom dok će on podnijeti ostavku na svoj položaj 16. 4. 2010 i otići u izgnanstvo u Kazahstan

Pre nego što je postao predsednik, Bakijev je predvodio Narodni pokret Kirgistana. Najveću podršku Bakijev ima na jugu države u gradu . Krajem 2007, inicirao je stvaranje nove stranke Ak Žol, ali zbog ustavnih ograničenja joj ne može biti na čelu.

Biografija[uredi - уреди]

Bakijev je 1972. diplomirao na politehničkom institutu u Samari kao inženjer elektronike. Od 1974. do 1976. je služio u sovjetskoj armiji. Do 1979. postaje zamenik glavnog inženjera u fabrici u Džalalabadu a do 1990. biva izabran za direktora fabrike koju ubrzo napušta kako bi se bavio politikom. Političku karijeru počinje kao prvi sekretar gradskog veća u Kok-Jangaku, gde kasnije napreduje prvo do funkcije načelnika vrhovnog sovjeta ovog grada a zatim i zamenika načelnika za ceo džalalabadski region.

Premijer[uredi - уреди]

Bakijev je 1995. postavljen za provincijskog guvernera Džalalabadske oblasti. Kasnije je bio i guverner Čujske oblasti od aprila/travnja 1997. do decembra/prosinca 2000. Za premijera je izabran 21. 12. 2000., a ostavku podnosi 22.5. 2002. godine nakon što je policija krvavo ugušila proteste protiv predsednika Akajeva u njegovoj rodnoj pokrajini.

Revolucija tulipana[uredi - уреди]

Nakon revolucije tulipana 2005. Bakijev je pobedio na predsedničkim izborima koji sa 89% glasova od ukupno 53% izašlih. Ovakav uspeh je ostvaren i delimično zahvaljujući političkoj koaliciji sa Feliksom Kulovim kojeg je Bakijev postavio za premijera ubrzo nakon izbora. Inauguracija je obavljena 14.8. u Biškeku.

Predsednik[uredi - уреди]

Period od izbora, i pored prvobitnih nada u promene, obeležen je brojnim političkim ubistvima, pobunama zatvorenika, ekonomskim krizama i borbom za unosne poslove. Tokom 2006. održani su brojni protesti protiv Bakijeva u glavnom gradu zbog neispunjenja predizbornih obećanja o smanjenju ustavnih ovlašćenja predsednika i davanju više vlasti parlamentu i premijeru kao i obećanja o borbi protiv korupcije i kriminala. Bakijev je tada tvrdio da opozicija planira državni udar.

Opozicija je ponovo organizovala proteste sa zahtevom za smenu u aprilu/travnju 2007., a Bakijev je pristao da potpiše amandman na ustav kojim bi bila smanjena ovlašćenja predsednika ali su protesti nastavljeni sa jedinim ciljem, da se Bakijev smeni. Protesti su okončani nedelju dana kasnije nasilnim sukobima policije i demonstranata.

Tijekom 2008. godine dolazi do ozbiljnog diplomatskog incidenta s SADom kada su u stanu američkog državljanina nađene velike zalihe oružja (automatsko oružje, snajperi, raketni bacači....). U nikad objašnjenju aferu je bilo uključeno nekoliko američkih državljana s diplomatskim imunitetom i američko vojno osoblje.

Ponovo je izabran za drugi mandat na izborima u julu/augustu 2009. Reizabran je već u prvom krugu sa 76,12% glasova i 79,3% izašlih. Glavni protivkandidat bio je bivši premijer Almazbek Atambajev.

U aprilu/travnju 2010. pobjegao je iz Biškeka tokom nasilnih demonstracija. Svu vlast je preuzela Privremena vlada narodnog poverenja pod vođstvom Roze Otunbajeve. Bakijev je napustio Biškek, u kom su demonstranti, dovedeni autobusima iz unutrašnjosti, uništili objekte državnih institucija, i otišao u grad , uporište na jugu zemlje. Bakijevljev premijer, Danijar Usenov je podneo ostavku i optužio Rusiju za organizaciju nereda i rušenje vlasti. Premijer Rusije Vladimir Putin je ove navode opovrgao uz konstataciju da je Bakijev sam kriv za situaciju zbog ponavljanja grešaka svog prethodnika. Tokom vanrednog stanja Kazahstan je zatvorio granicu prema Kirgistanu, a Rusija je poslala trupe kao pomoć u zaštiti porodica vojnika već stacioniranih u Kirgistanu dok je nova vlast najavila da će po kratkom postupku zatvoriti američku bazu u Manasu. Nakon pregovorima su privremenom vladom narodnog povjerenja Bakijev će podnesti ostavku 16. 4. 2010. godine

Vanjske veze[uredi - уреди]