Jean Baptiste Joseph Fourier
| Joseph Fourier | |
|---|---|
 |
|
| Rođen/a | 21. mart 1768 Auxerre, Yonne, Francuska |
| Umro/la | 16. maj 1830. (starost 62) Pariz, Francuska |
| Prebivalište |  Francuska |
| Polje | Matematika, fizika i historija |
| Institucije | École Normale École Polytechnique |
| Alma mater | École Normale |
| Doktorski studenti | Gustav Dirichlet Giovanni Plana Claude-Louis Navier |
| Poznat po | Fourierova transformacija |
Jean Baptiste Joseph Fourier (21.3. 1768. - 16.5. 1830.) je francuski matematičar i fizičar koji se istakao na polju termodinamike.
Biografija [uredi - уреди]
Sin krojača, ostao je siroče u osmoj godini. Školovanje je započeo u jednom benediktinskom manastiru a zatim prešao u vojnu školu. Kasnije pristupa Visokoj školi (École normale supérieure). Imao je za profesore Laplasa i Lagranža. 1797. dobija katedru u Politehničkoj školi. Učestvovao je u Francuskoj revoluciji . Prati Napoleona u Egipat 1798. i dobija visoko mesto diplomate. Postaje sekretar Egipatskog instituta. Vraća se u Francusku 1801. godine. 1816. se seli u Pariz. Postaje član Akademije nauka (Académie des sciences) 1817. i 1826. član Francuske akademije (Académie française) na poziciji 5.
Umire u Parizu 1830. godine.
Univerzitet u Grenoblu nosi njegovo ime.
Radovi [uredi - уреди]
1822. objavljuje "Analitičku teoriju toplote" (Théorie analytique de la chaleur). Pripisuje mu se otkriće koje je objavio u eseju iz 1824. da atmosferski gasovi mogu da povećaju površinsku temperaturu na Zemlji. Ovaj efekat će kasnije biti nazvan efekat staklene bašte. Uspostavio je koncept energetskog balansa planeta. Između 1822. i 1829. objavljuje Izveštaj o napretku matematike.
