Francuska akademija

Izvor: Wikipedia
Zgrada Francuskog instituta gde se nalazi sedište Francuske akademije

Francuska akademija (fr. L’Académie française), je institucija koju je 1635. osnovao kardinal Rišelje, za vreme vladavine Luja XIII. Njena osnovna funkcija je bila da ujednači i usavrši francuski jezik, i ovu funkciju je zadržala do danas.

Sastoji se od 40 doživotnih članova koje u sastav biraju dotadašnji članovi. Postoji izuzetno pravilo da se akademici mogu smeniti ako počine neki ozbiljan prekršaj. Strancima je takođe omogućen prijem u akademiju. Francuska akademija je integrisana u Francuski institut od njegovog osnivanja, i najznačajnija je i najstarija od njegovih pet akademija. Od osnivanja kroz Akademiju je prošlo oko 700 članova (719 članova do 2009). Među njima su: pesnici, književnici, dramaturzi, filozofi, istoričari, lekari, naučnici, etnolozi, kritičari umetnosti, generali, državnici, sveštenici i drugi znameniti ljudi.

Akademici nose popularno ime „besmrtnici“ jer je kardinal Rišelje dao Akademiji krilaticu „Za večnost“ (À l’immortalité). Kardinal, u stvari, nije imao u vidu članove akademije, već je mislio na francuski jezik.

Zvanična uniforma članova Akademije je zelene boje i usvojena je u vreme Napoleonove reorganizacije Francuskog instituta. Uniforma je bogato izvezena motivima zlatnog i zelenog lišća. Članovi akademije dobijaju i ceremonijalni mač, koji se ne dodeljuje ženama i sveštenicima. Ova uniforma se nosi samo u retkim ceremonijalnim prilikama.

Književnica Margerit Jursenar je bila prva žena izabrana u Francusku akademiju 1980.

Funkcije[uredi - уреди]

Akademija je osnovana kao kraljevska, odnosno državna institucija. Njeno osnivanje je bilo deo procesa u kojem je francuski jezik proglašen za zvanični jezik Francuske države, osnovana je državna štamparija i Kraljevski, kasnije Francuski kolež (Collège de France). Ovaj proces je započeo kralj Fransoa I, što mu je donelo laskavo ime „Otac književnosti“ (Père des Lettres).

Član XXIV statuta akademije precizira da je osnovna funkcija Akademije rad na uspostavljanju pravila francuskog jezika, očuvanju njegove čistoće i vitalnosti, što je preduslov za razvoj nauke i umetnosti. Stoga zadatak jezičkog normiranja nije čisto administrativan i ocenjivački, već se zasniva na striktnoj primeni naučne i tehničke metodologije.

Akademija izdaje Rečnik francuskog jezika i dodeljuje Nagradu za književnost na francuskom jeziku. Njene odluke imaju veliki prestiž i značaj za regulisanje francuskog jezika, ali nisu po sebi obavezujuće.

Znameniti Francuzi koji nisu bili članovi Akademije[uredi - уреди]

Žan Žak Ruso, Žozef de Metr, Onore de Balzak, Rene Dekart, Deni Didro, Gistav Flober, Molijer, Marsel Prust, Žil Vern, Emil Zola

Vidi još[uredi - уреди]

Spoljašnje veze[uredi - уреди]