Hrkanje

Izvor: Wikipedia

Hrkanje je specifična zvučna manifestacija, u toku spavanja, koja se javlja pri kretanju vazduha u toku disanja koje pokreće i dovodi do vibracije mekog nepca i ostalih tkiva u ustima, nosu i grlu (gornjim disajnim putevima). Izazivano je turbulencijom unutar disajnih puteva tokom udaha (inspiracije). Turbulenciju izaziva delimična blokada koja može biti locirana bilo gde od vrha nosa do glasnica. Hrkanje se može javiti samo tokom spavanja, zato što u toj fazi dolazi do snižavanja tonusa mišića disajnih puteva. Nakon buđenja ponovo se uspostavlja tonus mišića disajnih puteva i zato se hrkanje ne javlja kada smo budni.

Hrkanje može da potiče iz nosa, usnoždrelnog prostora (orofaringsa) ili baze jezika. U poslednjih nekoliko godina ustanovljeno je da jezik igra daleko važniju ulogu u incidenci hrkanja nego što se nekada mislilo.[1] Hrkanje se obično javlja kod osoba „sklonih hrkanju“, najčešće zbog promene u položaju ili zbog zadebljanja jezika, što dodatno smanjuje prostor za protok vazduha. Što je otvor za disanje manji, osoba jače udiše vazduh, pa je veći pritisak na nepce i resici koja vibrira i stvara veću buku.

Hrkanje prati nedovoljna snabdevenost mozga kiseonikom, što smanjuje kvalitet sna i izaziva umor, a srce je kod hrkanja izloženo hipoksiji i mora da se izbori sa smanjenim dotokom svežeg vazduha. Ali hrkanje je i ozbiljan sociološki problem za brak i porodicu.

Uzroci hrkanja[uredi - уреди]

Fizička opstrukcija protoku vazduha kroz usta i nos je uzrok hrkanja. [2] Zidovi grla vibriraju tokom disanja, što izaziva karakteristične zvuke hrkanja. Protok vazduha može biti ometan jednim, ali najčešće nastaje kao posledica uticaja više faktora:

  • Opstrukcija nosne duplje ili otečena nosna sluznica: kod alergija, upala gornjih respiratornih puteva ili devijacije (krive nosne pregrade) u nosu.
  • Loš tonusa mišića u grlu i jeziku: mišići grla i jezika mogu biti previše opušteni, što omogućava jeziku da zapada nazad u disajne puteve. Ovo može nastati kod dubokog sna, alkoholisanosti i nakon upotrebe nekih vrsta tableta za spavanje. Sa godinama kao posledica starenja dolazi do opuštanje mišića grla i jezika i povećane sklonosti za hrkanje.
  • Zadebljanja i vegetacije tkiva grla: višak tkiva grla ili njegova zadebljanja izazivaju poremećaj u protoku vazduha. Kod dece sa velikim krajnicima i adenoidnim vegetacijama hrkanje je česta pojava.
  • Uvećano meko nepca i/ili resica: vise u zadnjem delu usta i sužavaju otvor između nosa i grla. Kada ove strukture vibriraju one se međusobno dodiruju i izazivaju opstrukciju disajnih puteva koja postaje uzrok hrkanje.

Učestalost[uredi - уреди]

Hrkanje je česta pojava i oko 25% ljudske populacije pati od ovog poremećaja svakodnevno, dok preko 30-40% odraslih osoba hrče povremeno (bar jednom nedeljno). Među gojaznim osobama hrkanje je daleko učestalije.

Statistike o hrkanju često su protivurečne i kreću se oko 30% kod odraslih ljudi, a u nekim zemljama i do 50%. [3] Jedno istraživanje u italiji sprovedeno kod 5713 stanovnika utvrdilo je uobičajeno hrkanje kod 24% muškaraca i 13,8% žena, koje raste do 60% kod muškaraca i 40% kod žena starosti od 60 do 65 godina, što ukazuje na povećanu osetljivost na hrkanje sa starenjem. [4]

Posledice[uredi - уреди]

Hrkanje može biti ozbiljan rizik za nastanak zdravstvenih problema.

Wikicitati „Norveški profesor dr Magne Tvinereim (dr Magne Tvinnereim) u svojim istraživanjima navodi da su kod hroničnih „hrkača“ prisutni brojni poremećaji; stalni osećaj premorenosti, loša koncentracija, nervoza, glavobolja, usporenost, depresija, seksualne teškoće, sklonost ka gojenju i mnoge druge.... Sve su to razlozi zbog čega se u svetu hrkanju poklanja velika pažnja i stalno se traže nove metode za trajno i nepovratno uklanjanje ove, za organizam, veoma štetne pojave...“
()

Opstruktivna apneja, najčešća posledica hrkanja, je bolest koja je često povezana sa hroničnim hrkanjem i izaziva više problema, koji obuhvataju:

  • Dugi prekidi disanja (više od 10 sekundi) tokom spavanja usled delimične ili potpune opstrukcije ili blokade disajnih puteva. U težim slučajevima prekidi disanja mogu biti registrovani i više od stotine puta u toku noći.
  • Česta buđenja iz sna, koja osobe sa ovim poremećajem ne mogu da shvate i remete im normalan proces sna.
  • Poremećaj spavanja je praćen čestim prekidima spavanja što remeti njegov ritam i stvara umor kod takve osobe zbog loše prespavane noći.
  • Poremećaj nivoa kiseonika u krvi: zbog poremećaja protoka vazduha, količina kiseonika u krvi je često smanjena, što uzrokuje ubrzan rad srca i porast krvnog pritiska.

Kao krajnji učinak hrkanja javlja se loš noćni odmor, što izaziva pospanost tokom dana i može da ometa kvalitet života tih osoba. Produženo dejstvo opstruktivne apneje za vreme spavanja, tokom godina će rezultirati višim krvnim pritiskom koji može dovesti do proširenja srca,i većeg rizik od infarkta i moždanog udara.

Nove studije otkrivaju da glasno hrkanje može biti povezano sa pojavom ateroskleroze karotidnih arterija i rizikom moždanog udara. Istraživači pretpostavljaju da glasno hrkanje stvara turbulenciju u krvi pri njenom kretanju kroz karotidne arterije, najbliže disajnim putevima. Veće turbulencija krvi iritira krvna zrnaca koja učestvuju u formiranju arterioskleroze. [5]

Prevencija i lečenje[uredi - уреди]

Hrkanje je nešto što ne može biti zaustavljeno po volji, niti je to nešto što može biti „izlečeno“. Međutim, može biti uspešno kontrolisano. Hrkanje izazivaju fizičke abnormalnosti koje treba da budu identifikovane pre nego što se donese odluka o načinu njihove kontrole. Pronalaženje uzroka hrkanja je ključ za pronalaženje rešenja. U većini slučajeva hrkanje može biti pod kontrolom primenom neke od sledećih metoda;

Higijensko dijetetski režim;

  • regulisanje telesne težine,
  • spavanje na boku,
  • smanjenje ili potpuna obustava upotrebe alkohola i sedativa,
  • izbegavanje teške hrane ili „grickalica“ najmanje četiri sata pre odlaska na spavanje,
  • uspostavljanje redovnog ritma spavanja,(na primer, odlazak na spavanje u isto vreme svake noći).
  • Upotreba zubnih i nosnih uređaja
  • Zubni aparati: se postavljaju na donju vilicu i imaju ulogu da koriguju položaj donje vilice i jezika čime se reguliše strujanje vazduha u usnoj duplji i sprečava hrkanje. Oni su obično napravljeni od polimera i slični su štitnicima usta i zuba koje koriste neki sportisti (npr.bokseri...). Ovi aparati su efikasni u smanjenju hrkanje i apneje za vreme spavanja u slučajevima blage do umerene apneje. [6]
  • Lečenje začepljenja ili obstrukcije nosa; sprovodi se kod infekcije i alergijskih promena u nosu primenom lekova; vazokonstriktora, antibiotika, antihistaminika itd.
  • Hirurško lečenje;
  • Uvulopalatofaringoplastika:je hirurško lečenje koje rekonstruiše mlohava tkiva u grlu i nepcu. Ovom metodom se vrši proširenje disajnih puteva, uklanjanjem dela tkiva u zadnjem delu grla, uključujući resicu i ždrelo. Međutim, kod ove operacije postoji rizik od neželjenih sporednih efekata. Najopasniji rizik je ožiljak koji nastaje posle operacije i koji može da izazove suženje disajnih puteva više nego što su bila uska pre operacije, (smanjenjem vazdušnog prostor u ždrelu). Ožiljak je individualna karakteristika, tako da je teško za hirurga da predvidi koja je osoba sklona ožiljaku. Ova metoda je obično predviđena za ljude koji imaju umerene ili teške opstruktivne apneje za vreme spavanja.
  • Laserska uvulopalatoplastika (eng. -Laser-assisted uvula palatoplasty (LAUP)): je laserski postupak otklanja opstrukcija disajnih puteva. Ovaj tretman se obavlja pod lokalnom anestezijom u lekarskoj ordinaciji i namenjen je za osobe sa blagom opstruktivnom apnejom za vreme spavanja.
  • Radio-frekvencijska ablacija (somnoplastika): je minimalno invazivna procedura koja koristi energiju radio-frekventnih talasa za smanje preteranog uvećanja tkiva nepca, resice, jezik i drugih tkiva. Radio-frekvencijska ablacija koristi nizak nivo radio-frekventne energije koja uzrokuje kretanje molekularnih čestica unutar ćelija tkiva izazivajući njihovu vibriraciju, koja dovodi do trenja između čestica i oslobađanje toplote. Ova toplota je relativno niska(od 77 °C - 85 °C), u poređenju sa nekim drugim toplotnim izvorima koji se koriste kao standardne procedure za lečenje apneje, kao što su laseri ili elektrokauteri koji znatno više nagorevaju tkiva. Procedura traje manje od jednog časa, obično se izvodi u ambulantnim uslovima, i najčešće zahteva nekoliko tretmana. Radio-frekvencijska ablacija se često efikasan u smanjivanju težine hrkanja, ali ponekad ne eliminiše hrkanje u potpunosti. Ovaj tretman se može koristiti i za ublažavanje nosnih opstrukcija. [7]
  • Korekcija jezičnih i podjezičnih mišića (Genioglossus and hyoid advancement): je hirurški tretman koji ima za cilj da onemogući zapadanje jezika prema grlu, njegovim povlačenjem prema napred.
  • Korekcija nosne pregrade (septoplasika): je hirurški tretman na nosnoj pregradi koji kod hrkanja ima za cilj smanjenje otpora protoku vazduha kroz nos.
  • Operacija krajnika : vađenje krajnika i adenoidnih vegetacija ponekad je neophodno da se spreči hrkanje, (ako su toliko uvećani da sužavaju disajne puteve) što je naročito prisutno kod pojedine dece.
  • Primena pozitivnog pritiska:ostvaruje se preko specijalnih uređaja (u obliku maske za lice koja je crevom povezana sa pumpom), koji održavaju stalni pritisak vazduha u disajnim putevima u toku spavanja i omogućavaju normalno disanje. [8]

Vidi još[uredi - уреди]

Literatura[uredi - уреди]

  1. British Snoring & Sleep Apnoea Association. Preuzeto: septembar 2009.
  2. Arthur C. Guyton, John E. Hall: Medicinska fiziologija, Beograd 1999.
  3. "New Vaccine Could Cure Snoring (statistics insert)", BBC News, 19. 09. 2001.. Preuzeto;09/2009.
  4. "Some epidemiological data on snoring and cardiocirculatory disturbances", Lugaresi E., Cirignotta F., Coccoagna G. et al. (1980), Sleep 3, 221–224. Preuzeto; 09/2009.
  5. Lee, SA; TC Amis, K Byth, G Larcos, K Kairaitis, TD Robinson, JR Wheatley (September 2008). "Heavy snoring as a cause of carotid artery atherosclerosis". Sleep (Asoociated Professional Sleep Societies) 31: 1207–1213.
  6. Mandibular Advancement Device Comparison Table Preuzeto; 09/2009.
  7. Snoring subdued with outpatient radio-frequency treatments Preuzeto 09/2009.
  8. Snoring Preuzeto; 09/2009.