Hipoksija

Izvor: Wikipedia
Caduceus.svg
Hipoksija

Hypoxia

Erytrocyte deoxy to oxy v0.7.gif
Animacija normalne oksigenacije
ICD-10:

Hipoksija (lat: hypoxia) je stanje smanjene količine kiseonika u ćelijama i tkivima, što ima za posledicu poremećaj u funkcionisanju organa, sistema i ćelija.

Uzroci nastanka hipoksije[uredi - уреди]

Efekti hipoksije na različitim nadmorskim visinama uslovljen je smanjenjem parcijalnog pritiska kiseonika u udahnutom vazduhu

Uzroci nastanka hipoksije uključuju sledeće:

  • Nedovoljna količina kiseonika u udahnutom vazduhu
    • nedovoljna količine kiseonika u atmosferi što izaziva pad parcijalnog pritiska kiseonika u udahnutom vazduhu, a ima za posledicu smanjenje oksigenacije hemoglobina u plućnim kapilarima. U svim etapama transporta kiseonika u organizmu njegove vrednosti su smanjene:(nastaje zbog zagađenja atmosfere izduvnim gasovima, parama, dimom i drugim isparenjima, boravak na visokim planinama, u toku incidenata u rudnicima i podzemnim jamama, u vazduhoplovstvu, kosmičkim letovima, podvodnim aktivnostima itd.)
    • hipoventilacija ima za posledicu smanjenu ventilaciju i pad parcijalnog pritiska kiseonika u alveolama, što rezultira smanjenim zasićenjem kiseonika hemoglobinom i često je praćena hiperkapnijom,(izazvana je poremećajem rada disajnog centra, oštećenja motornih puteva u kičmenoj moždini, slabosti muskulature grudnog koša zbog miastenije ili trovanja kurareom itd.)
    • eksperimentalna hipoksija, koju karakteriše veštački izazvan pad parcijalnog pritiska atmosferskog vazduha, koji se u strogo kontrolisanim uslovima pod nadzorom lekara postiže; razređenjem vazduha u barokomorama ili udisanjem smeše gasova sa smanjenom količinom kiseonika kod čoveka ili životinja, (npr.90% azota i 10% kiseonika)
  • Bolesti pluća
    • suženje promera disajnih puteva (izazvan spazmom, otokom sluzokože, sekretom, stranim telima ili tumoroznim izraslinima),
    • smanjena razmena kiseonika kroz alveolarnu membranu (zbog njenog zadebljanja, prisustva sekreta i krvi u alveolama i smanjenja površine alveolarne membrane izvano : odstranjenjem dela pluća iz funcije nakon operativnih zahvata na plućima tuberkuloze, tumora i emfizema.
    • Desno-levi srčani šantovi. Oko 1% krvi iz sistemske cirkulacije zaobilazi oksigenaciju u plućima i prelazi direktno u plućne vene, što smanjuje zasićenje kiseonikom krvi u njima. U slučaju urođenih poremećaja na srcu i velikim krvnim sudovima navedeni procenat je znatno veći, a zasićenje krvi kiseonikom veoma slabo (fenomen "blue baby"). U ovu grupu spada i poremećaj plućne cirkulacije praćen mešanjem neoksigenirane (venske) krvi sa (arterijskom) oksigenisanom krvi.
  • Poremećaj transporta kiseonika do tkiva i ćelija
    • anemija i poremećaja u strukturi hemoglobina
    • opšta insuficijencija cirkulacije, praćena smanjenjem minutnog volumena srca (srčani zastoj, poremećaj ritma srca),
    • poremećaja periferne cirkulacije (izazvan spazamom, trombozom, ateriosklerozom, embolijom, upalnim procesima perifernih krvnih sudova). Kod ove hipoksije dolazi do tkivne asfiksije zbog niskog parcijalnog pritiska kiseonika i viskoke vrednosti ugljen dioksida.
    • otok tkiva
  • Nesposobnost tkiva i ćelija da koriste kiseonik
  • Nesklad između količine i potreba ćelija za kiseonikom izazvan velikom potrošnjom

Klasifikacija hipoksije koja se primenjuje u kliničkoj praksi[uredi - уреди]

  • Hipoksična hipoksija - označava sve vrste hipoksije kod kojih do alveola ne stiže dovoljna količina kiseonika
  • Anemijska hipoksija - označava sva stanja koja su izazvana poremećajem transporta kiseonika hemoglobinom (zbog nedovoljnih količina ili hemijskih oštećenja strukture hemoglobina)
  • Zastojna (cirkulacijska) hipoksija - označava hipoksična stanja izazvana poremećajem cirkulacije koja ometa dopremanje kiseonika do ćelija i tkiva.
  • Histotoksična (tkivna) hipoksija - označava hipoksična stanja u kojima i pored dovoljne količine kisonika u organizmu tkiva i ćelije ne mogu da ga koriste zbog oštećenja oksidacionih enzima u ćelijama izazvanih trovanjem (cijanidima, nekim anesteticima itd.) ili nedostatkom vitamina B. Kod ove hipoksije u venskoj krvi je povišen sadržaj kiseonika jer ga tkiva ne iskorišćavaju.
  • Hipoksija zobg prekomerne potrošnje kiseonika (fiziološka hipoksija) - nastaje zbog velike potrošnje kiseonika pri ekstremnom mišićnom radu i može se javiti kod sportista i fizičkih radnika.

Ostale podele hipoksije[uredi - уреди]

Prema brzini nastajanja, hipoksija može biti:

  • Perakutna, a kao poseban oblik perakutne hipoksije eksplozivna (dekompresiona) hipoksija, koja nastaje kada se u vremenu manjem od 1 sekunde parcijalni pritisak atmosferskog vazduha smanji na 100mm živinog stuba ili manje, a srećemo je u vazduhoplovstvu i kosmonautici zbog narušavanja hermetičnosti kabinskog prostora (eksplozivna dekompresija) i u eksperimentalnim uslovima na ljudima i životinjama u dvokomornim hipobaričnim barokomorama.
  • Akutna
  • Postepena
BRZINA NASTANKA HIPOKSIJE SA VISINOM
Visina u metrima Zadesna hipoksija Eksplocivna dekompresija
6.706 10 min 5 min
7.620 3 min 2 min
10.644 75 sek 30 sek
12190 30 sek 23 sek
16.760 15 sek 15 sek

Prema dužini trajanja, hipoksija može biti:

  • Stalna (kontinuirana)
  • Povremena (intermitentna), koju karakteriše naizmenično smenjivanje hipoksije sa periodom normalnog snabdevanja krvi kiseonikom (normoksija)

Dejstvo hipoksije na organizam[uredi - уреди]

Dejstvo hipoksije na organizam zavisi od brzine nastanka, težine i dužine trajanja, a karakterišu je:

  • Smanjenje mentalne aktivnosti (što se ogleda kroz slabo pamćenje, zaboravnost, usporen misaoni tok, pospanost, euforiju, glavobolju, mučninu,) sve do pojave trzaja, konvulzija i nastanka kome
  • Smanjenje radne sposobnosti muskulature (što se manifestuje usporenim hodom, osećajem nemoći, oslabljenim i usporenim refleksima, lošom koordinacijom motoričkih pokreta akomodacijom oka,
  • Depresija respiratornog centra koju prati gubitak svesti, koma i smrt

Vazokonstrikcija i vazodilatacija[uredi - уреди]

U većini tkiva u organizmu, kao reakcija na hipoksiju javlja se vazodilatacija (proširenje promera) krvnih sudova. Širenje krvnih sudova, omogućava tkivima priliv veće količine krvi što donekle kompenzuje hipoksiju.

Nasuprot tome, plućna cirkulacija odgovora na hipoksiju vazokonstrikcijom (suženjem promera) krvnih sudova. Ova pojava je poznata kao "hipoksična plućna vazokonstrikcija", ili "HPV".

Literatura[uredi - уреди]

  • Handbook on Hyperbaric Medicine Autor: Daniel Mathieu Saradnik: Daniel Mathieu Izdavač: Springer, 2006 ISBN 1-4020-4376-7, 9781402043765 812 stranica
  • William P., PhD. Fife; Jolie, PhD. Bookspan (2004). Textbook of hyperbaric medicine. Seattle: Hogrefe & Huber Publishers. ISBN 0-88937-277-2
  • Arthur C. Guyton Medicinska fiziologija, Medicinska knjiga-Beograd-Zagreb 1990
  • Kacimi R., Richalet J.-P., and B. Crozatier. Hypoxia-induced differential modulation of adenosinergic and muscarinic receptors in rat heart. J Appl. Physiol. 75(3): 1123-1128, 1993.
  • Kacimi R., Richalet J.-P., Corsin A., Abousahl I. and B. Crozatier. Hypoxia induced downregulation of ß-adrenergic receptors in rat heart. J. Appl. Physiol. 73(4):1377-1382, 1992.
  • Richalet J.-P., R. Kacimi and A.-M. Antezana. The control of chronotropic function in hypobaric hypoxia. Int. J. Sports Med. 13:S22-S24, 1992.
  • Pilardeau P., J.-P. Richalet, P. Bouissou, J. Vaysse, P. Larmignat, A. Boom. Saliva flow and composition in humans exposed to acute altitude hypoxia. Eur. J. Appl. Physiol. 59:450-453, 1990
  • Richalet J-P. The heart and adrenergic system in hypoxia. Editors Sutton J. R., Coates G., Remmers J. E. Hypoxia. The adaptations 231-240, 1990

Eksterni linkovi[uredi - уреди]

Star of life.svg Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi tema o zdravlju (medicini).