Evanđelje po Hebrejima

Izvor: Wikipedia
Evanđelje po Hebrejima je izvorno pisano hebrejskim kvadratnim slovima na aramejskom jeziku (na slici rukopis Tanaha).

Evanđelje po Hebrejima (grčki: τὸ καθ' Ἑβραίους εὐαγγέλιον, latinski: 'Evangelium Hebraeorum') je izgubljeno evanđelje na aramejskom jeziku poznato samo iz spisa crkvenih otaca. Neki veruju da se radi o hebrejskom Evanđelju po Mateju, tačnije njegovoj redakciji. Jeronim beleži da su ga mnogi judeo-hrišćani smatrali izvornom verzijom Mateja.[1]

U 2. veku Jevrejsko jevanđelje, prevedeno na grčki, postaje poznato i helenskom svetu.[2] U Jeronimovo vreme (348-420) postojao je rukopis evanđelja u biblioteci Cezareje Palestinske. Jeronim piše da je ovo evanđelje, koje su koristili jevrejski hrišćani, preveo na grčki i latinski.[3] U svojim tumačenjima biblijskog štiva on se inače često poziva na Evangelium Hebraeorum, koje je prvobitno zabeleženo hebrejskim, kvadratnim slovima na aramejskom jeziku.[4] Po Nikeforovoj metrici delo je imalo 2200 redaka odnosno 300 manje nego Evanđelje po Mateju kakvo danas poznajemo. I Epifanije u Panarionu ukazuje da ebionitska verzija ne sadrži puni poznati tekst Evanđelja po Mateju.[5]

Njime su se služili ebioniti i nazareni.[6] Epifanije Salaminski kaže da ebioniti, slično Kerintovim sledbenicima, koriste Evanđelje po Mateju hebrejskim slovima napisano, nazivaju ga 'Evanđelje po Hebrejima'.[7] Crkveni pisac Euzebije iz Cezareje u 4. veku piše da neki hrišćani Hebrejsko Evanđelje svrstavaju među kanonske knjige, ali da "njega najviše od svih vole Jevreji koji su i predali Hrista" i da ga treba odbaciti kao nečastivo.[8]

Danas je ovo evanđelje poznato samo u fragmentima. Nekad se sreću i nazivi Evanđelje po nazarenima i Evanđelje po ebionitima, što neki smatraju za sinonime a neki pak za različita izgubljena evanđelja.

Sadržaj[uredi - уреди]

Irinej Lionski svedoči da ovom evanđelju, u odnosu na Mateja, nedostaju prve dve glave u kojima se govori o rođenju Isusa te počinje krštenjem Isusa od strane Jovana Krstitelja. Epifanije citira pasus u kojem Isus osuđuje krvne žrtve:

 »Došao sam da odbacim žrtvene prinose, i ako ne ostavite žrtvovanja, gnev /Božiji/ vas neće napustiti.« [9]


Takođe sadrži i Isusov ukaz bogatome mladiću o tome da treba razdeliti od obilja svoga bogastva onima koji grcaju u bedi.[10] Sadrži i sekvencu o iscelenju zidara sa usahlom rukom, koji moli Isusa za pomoć ovim rečima:

Wikicitati „‘Bio sam zidar i zarađivao sam za izdržavanje svojim rukama; molim te, Isuse, povrati moje zdravlje, da ne bi sramno prosio za hranu’.[11]
()

Hebrejsko Evanđelje poznaje i Klement Aleksandrijski koji prenosi sledeći Isusov citat:

 »Ko traži neće stati dok ne nađe; našavši, začudiće se; začuđen, vladaće; i vladajući, počinuće.«[12]


Evanđelje po Hebrejima sadrži Isusovov iskaz da se čak i kod proroka pomazanih Duhom mogla naći grešna reč.[13] Kao i u nekim gnostičkim tekstovima i ovde se Duh Sveti naziva Hristova Majka; Isusu se tako pripisuju reči:

 »Sada me je uzela majka moja, Duh Sveti, za jednu od mojih vlasi i prenela me je na veliku goru Tabor.« [14]


U jednom fragmentu Isus, kao dokaz svoga vaskrsenja, laneni prekrivač u kome je bio obavijen za pogreb predaje slugi velikog sveštenika Kajafe, a Jakovu Pravedniku, koji se zavetovao da će postiti sve dok ne vidi Gospoda, razdeljuje hleb uz reči: »Brate Moj, okusi ovaj hleb, jer Sin Čovečiji je ustao iz usnulih.[15]

Pomeni[uredi - уреди]

Jeronim govori o evanđelju na hebrejskom, koje koriste ebioniti i nazareni, a koje mnogi nazivaju izvorni Matej:

Wikicitati „U Evanđelju koje koriste ebioniti i nazareni, a koje smo mi nedavno preveli s hebrejskog na grčki, i koje je prozvano od mnogih ljudi izvorni Matej...[11]

Na osnovu ovog Jeronimovog komentara se može zaključiti da iza imena ‘Evanđelje po Hebrejima, ‘Evanđelje po ebionitima’ i ‘Evanđelje po nazarenima’ u stoji jedan isti tekst.

Eusebije o ovom spisu kaže:

Wikicitati

„Jevrejsko Jevanđelje bilo je napisano na jevrejskom a docnije ga je preveo na grčki i latinski Jeronim. Ono se naziva i Jevanđelje Dvanaest apostola, i zacelo je veoma staro. U mnogome se slaže sa Matejevim jevanđeljem, ali ima neskladnih dodataka a takođe je i dosta toga izostavljeno. U prošlosti

njega su najviše prihvatali evioniti.[2]

Analiza[uredi - уреди]

Evanđelje po Hebrejima od Isusovih učenika u središte stavlja Jakoba, umjesto Petra.[6]

Izvori[uredi - уреди]

  1. Albertus Frederik Johannes Klijn, Jewish-Christian Gospel tradition, 1992. p88
  2. 2.0 2.1 Eusebije, Istorija crkve (scribd)
  3. Jeronim, De viris illustribus, 2
  4. Jeronim, Adversus Pelagium, III, 2
  5. Epifanije, Panarion, haer. 30, 13
  6. 6.0 6.1 Tomislav J. Šagi-Bunić - Povijest kršćanske literature (svezak I) (scribd)
  7. Epifanije, 'Panarion', haer. 30, 3
  8. Euzebije, Historija Crkve, III, 25: "Neki među te knjige svrstavaju i ‘Hebrejsko Evanđelje’, Njega najviše od svih vole Jevreji koji su i predali Hrista. /.../ Potrebno je znati i za knjige koje heretici smatraju za evanđelja apostola: ‘Petrovo’, ‘Tomino’ i nekih drugih, takođe ‘Dela’ koja pripisuju apostolu Andreju, Jovanu i ostalim apostolima. Te knjige nikada nije udostojio spomena ni jedan crkveni pisac. Da se njihove reči i slog veoma razlikuju od apostolskog duha misli i učenja, to je veoma očevidno i to pokazuje da je reč o izmišljotini heretika. Upravo zbog toga potrebno je odbacivati ta dela kao nečastiva."
  9. Epifanije, 'Panarion', Haer, 30, 16 ("Ἦλθον καταλῦσαι τὰς θυσίας· καὶ ἐὰν μὴ παύσησθε τοῦ θύειν, οὐ παύσεται ἀφ' ὑμῶν ἡ ὀργή")
  10. Origen, ‘Tumačenje Mateja’, XV
  11. 11.0 11.1 Jeronim, ‘Tumačenje Mateja’, 12:13
  12. Klement Aleksandrijski, Stromata V XIV, translated in Ante-Nicene Fathers (Buffalo, 1895) Volume II, p. 467 ("He who seeks will not stop till he find; and having found, he will wonder; and wondering, he will reign; and reigning, he will rest".)
  13. Jeronim: Adversus Pelagium, III, 2
  14. Origen, ‘Tumačenje na Jovana’, II, 12
  15. Jeronim, De viris illustribus, 2 ("Frater mi, comede panem tuum, quia resurrexit Filius hominis a dormientibus")

Vidi još[uredi - уреди]

Eksterni linkovi[uredi - уреди]