Abasidski kalifat

Izvor: Wikipedia

Abasidski kalifat (arap. الخلافة العباسية‎ ) je bio treći od islamskih kalifata koji su nasledili Muhameda. Abasidska dinastija je poticala od Muhamedovog najmlađeg strica Abasa. Oni su vladali kao kalife iz svoje prestonice Bagdada, u današnjem Iraku, pošto su 750. godine preuzeli vlast u islamskom carstvu od Omejada.

Prva prestonica Abasidskog kalifata je bilo u Kufi, ali je 762. godine kalif al Mansur osnovao grad Bagdad, severno od persijskog grada Ktesifona. Izbor prestonice tako blizu persijskom jezgru odražava sve veće oslanjanja na persijske birokrate, od koji su najpoznatiji bili iz porodice Barmakida, da upravljaju teritorijama koje su osvojili arapsku muslimani, kao i sve veće uključivanje ne-arapskih muslimana u umet. Uprkos ovoj saradnji, Abasidi iz 9. veka su bili prenuđeni da prepuste upravu nad persijskim provincijama lokalnim emirima koji su samo nominalno priznavali njihov suverenitet. Ovo je označilo početak šireg slamanja abasidske vlasti, gubitkom Al-Andaluza i Magreba koji su otišli Omejadima, Ifrikije koja je pripala Aglabidima i Egipta koji je pripao šiitskom kalifatu Fatimida. Politička moć kalifa se uglavnom okončala sa usponom Bujida i Turaka Seldžuka.

Iako je abadisko vođstvo nad velikim islamskim carstvom postepeno smanjeno na ceremonijalnu versku funciju, dinastija je zadržala kontrolu na svojim mesopotamijskim domenom. Prestonica Bagdad je postala centar nauke, kulture, filozofije i pronalazaka tokom Zlatnog doba islama. Period kulturnog procvata se okončao 1258. kada su Mongoli pod Hulagu kanom opljačkali Bagdad. Abasidski kalifat, i generalno muslimanska kultura, je 1261. svoj novi centar našla u mamelučkoj prestonici Kairu. Dinastija je nastavila da se poziva na autoritet u verskim pitanjima sve do osmanskog osvajanja Egipta, kada je titula kalifa zvanično predata osmanskom sultanu Selimu I.


Heraldic hourglass.svg Nedovršeni članak Abasidski kalifat koji govori o historiji je u začetku. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.