Walther von Reichenau

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Valter fon Rajhenau

Valter fon Rajhenau
Valter fon Rajhenau

Lični podaci
Datum rođenja 8. oktobar 1884. (1884-10-08)
Mesto rođenja Karlsrue ( Nemačko carstvo)
Datum smrti 17. januar 1942. (dob: 57)
Mesto smrti Poltava (Reichskomesariat Ukraine (danas Ukrajina))
Vojska  Nemačko carstvo (do 1918)
 Vajmarska Republika (do 1933)
 Nacistička Nemačka
Najviši čin Feldmaršal
Godine služenja Nemačka 10. armija
Nemačka 6. armija
Bitke i ratovi Prvi svetski rat
Drugi svetski rat
Nagrade Gvozdeni krst
Viteški krst
Potpis Von Reichenau Unterschrift.jpg

Valter fon Rajhenau (nem. Walther von Reichenau; Karlsrue, 8. oktobar 1884Poltava, 17. januar 1942) je bio nemački feldmaršal koji je komandovao armijama koje su zauzele Varšavu 1939. godine, i koji je učestvovao u ratu na Zapadnom frontu 1940. godine, a zatim na Istočnom, do svoje smrti 1942. godine. Takođe je komandovao jedinicama koje su izvele masakr kod Babinog Jara. Rajhenau je bio jedan od najpouzdanijih Hitlerovih saradnika i bio je jedan od organizatora ponovnog naoružavanja Nemačke vojske.[1][2]

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Mladost i Prvi svetski rat[uredi - уреди | uredi izvor]

Rajhenau je rođen u Nemačkoj, kao sin pruskog artiljerijskog generala. Nemačkoj vojsci se priključio kada je imao 18 godina, i dodeljena mu je oficirska služba u Prvoj gardijskoj artiljerijskoj regimenti. U maju 1914. upisao se na Vojnu akademiju u Berlinu, gde se obučavao za štabnog oficira.

Na početku Prvog svetskog rata je poslan na Zapadni front. Do kraja rata mu je dodeljen orden Gvozdeni krst, i napredovao je do čina kapetana.

Međuratni period[uredi - уреди | uredi izvor]

Nakon rata, služio je kao štabni oficir u regrutskoj armiji do 1922. godine. nakon toga je postao zapovednik 8. mitraljeske čete. Unapređen je u čin majora 1923. Na mesto komandanta 5. signalnog bataljona u Štutgartu je postavljen 1927. i tu se zadržao dve godine. Na mestu načlenika štaba Signalnog inspektorata je bio između 1929. i 1931. godine. U februaru 1931. postavljen je na mesto načelnika štaba Prve rezervne armije u Istočnoj Prusiji, gde je služio pod komandom Vernera fon Blomberga.

Ujak Valtera fon Rejhnaua, Fridrih, je podržavao rad Nacističke partije, i on je 1932. svog sestrića upoznao sa Hitlerom. Rejhnau je ubrzo prihvatio Hitlerova razmišljanja, nakon čega je uredio da se Hitler i Blumberg upoznaju. Kada je Hitler došao na vlast u januaru 1933. Blumberg je postao ministar odbrane, a Rajhenau je postavljen na mesto načelnika ministarstva za Rajhsver. Takođe je vršio dužnost oficira za vezu između nemačke armije i Nacističke partije.

Rajhenau i Blumber su zajedno izvršili pritisak na Kurt fon Hamerštajn-Ekvorda, velikog protivnika Hitlera i nacizma, koji je u to vreme bio komandant armije, da podnese ostavku. Nakon toga, Blumberg je Hitleru predložio da Rajhenaua postavi na čelo vojske, na šta se grupa starijih oficira pobunila. Predsednik Paul fon Hindenburg je stavio veto na tu odluku, i na čelo vojske je postavljen Verner fon Frič.

Blumberg i Rejhnau su se tokom 1933. zabrinuli zbog jačanja formacija SA pod komandom Ernsta Rema. Ernst Rem je dobio mesto u Savetu za nacionalnu odbranu, u kom je zahtevao da on ima veći uticaj na vojna pitanja. Rem je 2. oktobra 1933. poslao Rejhnauu pismo u kom je naglasio da misli da je Rajhsver samo organizacija koja služi za osnovni trening nemačkih građana, dok da vojničku obuku i mobilizaciju treba da vrši SA.

Stariji oficiri su se sve više žalili na rast uticaja SA jedinica, i Rejhnau se plašio da oni mogu izvršiti pobunu protiv Hitlera. Time bi njegova karijera u vojsci bila gotova. Zbog toga je isplanirao zaveru protiv Rema i cele SA organizacije, u saradnji sa Hermanom Geringom i Hajnrihom Himlerom. Himler je pitao Rajnharda Hajdriha da sastavi Remov dosije. Hajndrih se takođe plašio Rema, pa je isfabrikovao dokaze protiv Rema, koji su pokazivali da su FranCuzi Remu platili 12 miliona rajshmaraka da svrgne Hitlera.

Hitler je imao pozitivno mišljenje o Remu, pa je u početku odbio da poveruje u taj dosije koji je Hajndrih sastavio. Rem je bio jedan od prvih koji su podržavali Hitlera, i bez njegove pomoći u skupljanju sredstava za armiju, teško da bi Nacsiti ikad došli na vlast. Remove SA jedinice su takođe imale veliku ulogu i suzbijanju opozicije tokom izbora 1932. i 1933. godine. Ali Hitler je imao svoje razloge zbog kojih je hteo da odstrane Rema. Industrijalisti su bili nezadovoljni Removim socijalističkim pogledom na ekonomiju i njegovim izjavama da revolucija još uvek mora da se sprovede. Mnogo ljudi u partiji se nije slagalo sa činjenicom da su Rem i dosta vođa iz SA tabora bili homoseksualci.

Hitler je 29. juna 1934. u pratnji pripadnika SS-a uhapsio Rema i tokom narednih 24 sata je uhapšeno oko 200 SA oficira. Ta čistka je bila poznata pod nazivom Noć dugih noževa, i tom prilikom je pored Rema ubijeno oko 400 ljudi.

U avgustu 1935. Rajhenau je unapređen u čin general-pukovnika i postavljen je na mesto komandanta 7. rezervne armije u Minhenu. Sledeće godine mu je dodeljen čin artiljerijskog generala, a 1938. Hitler je hteo da ga postavi na mesto komandanta armije. Najviši oficiri, poput Fedora fon Boka, Gerda fon Rundšteta i Franca Haldera su odbili da služe pod njegovom komandom. Hitler je morao da promeni mišljenje, pa je 4. februara 1938. na mesto komandanta armije postavio Valtera fon Brauhiča. Rajhenau je zauzeo Brauhičevu poziciji komandanta 4. armijskog korpusa.

Drugi svetski rat[uredi - уреди | uredi izvor]

Rajhenau je u septemru 1939. komandovao 10. armijom tokom invazije na Poljsku. Tokom 1940. godine je komandovao 6. armijom za vreme ofanzive na zapadu i napada na Belgiju i Francusku, a pod komandom fon Boka. Hitler ga je unapredio u feldmaršala 19. jula 1940. godine.

Rajhenau je bio veliki protivnik napada na Sovjetski savez, ali je učestvovao u operaciji Barbarosa tokom leta 1941. Komandovao je vojskama koje su osvojile Harkov, Kijev, Belgorod i Kursk. U toj operaciji je bio pod komandom Gerda fon Rundšteta koji je komandovao grupom armija Jug. Podsticao je vojnike da vrše zločine protiv Jevreja na osvojenim teritorijama. Jednom prilikom je rekao da moraju da izvrše grubu, ali pravednu odmazdu prema Jevrejima podljudima.

U septembru 1941. Rajhenau je pisao Hitleru, i predložio mu da započnu regrutaciju Ukrajinaca i Beloarmejaca koji bi se borili protiv Crvene armije. Hitler je to odbio i poručio mu da prestane da se meša u političke odluke. Istog meseca, opet je pisao Hitleru, ovaj put sa upozorenjem da partizanska dejstva na osvjenim teritorijama počinju da predstavljaju veliki problem. U novembru je Rajhenau opet bio pominjan kao mogući komandant armije, ali je Hitler odbio tu ideju, jer je smatrao da se on mnogo meša u političke ideje i odluke.

Krajem 1941. fon Rundštet je odbio da vodi dalju ofanzivu, najviše zbog teškog terena i oštre klime. Tražio je da se povuče sa položaja oko reke Mius, što je Hitler odbio. Hitler ga je smenio sa mesta komandanta Grupe armija Jug, i na njegovo mesto je postavio Rajhenaua. Sledećeg dana, Rajhenau je povukao jedinice sa tog položaja, i nakon toga rekao Hitleru da je ipak to urađeno, uprkos njegovoj volji.

Smrt[uredi - уреди | uredi izvor]

Rajhenau se uvek trudio da bude u dobroj formi, i zato je svakodnevno trčao. 12. januara 1942. trčao je više kilometara po temperaturi od minus 28 stepeni. Nakon povrtaka sa trčanja, žalio se da se ne oseća dobro, i tog dana je doživeo srčani udar. Pet dana je bio u nesvesti, zbog čega je odlučeno da avionom bude prebačen u Nemačku. Poginuo je 17. januara, kada je avion koji ga je prevozio u Lajpcig pao.[3]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]