Vitezovi (Aristofan)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Vitezovi (grčki: Ἱππεῖς, atički: Ἱππῆς) naslov je komedije grčkoga komediografa Aristofana, najistaknutijega predstavnika stare atičke komedije. Komedija je prikazana 424. pne. na Lenejama i osvojila je prvu nagradu. To je bila prva komedija koju je Aristofan izveo na pozornicu pod vlastitim imenom.

Kleon, vođa demokratske partije u Atini i glavna meta ove komedije, bio je u doba njenog prikazivanja na vrhuncu popularnosti među Atinjanima, jer je prethodne godine odneo pobedu kod Sfakterije u jednoj od znamenitih bitaka peloponeskoga rata. Komad je svojevrsna alegorija: domaćin se zove Demos (= Narod), a njegove robove Demostena i Nikiju (nazvane po imenima vodećih atinskih vojskovođa toga doba) tlači novi rob iz Paflagonije (tj. Kleon; cf. ποαφλάζω = bučati).

Zaplet[uredi - уреди | uredi izvor]

Demosten i Nikija tuže se na maltretiranje koje trpe od Paflagonca, koji svuda stalno njuška i ulaguje se njihovom gospodaru Demosu. Razmišljaju i o bekstvu kao jedinom izbavljenju. Iz jedne zbirke proročanstava saznaju da će na mesto Paflagonca kao glavnoga gospodarevog miljenika doći neki prodavac kobasica. Jedan takav pojavljuje se na putu ka tržnici, te mu se saopšti da mu je sudbina vladati nad atinskom državom. Ovaj se uplaši sukoba, no bude utešen obećanjem da će mu vitezovi (tj. atinski stalež hipeja) pomoći u borbi protiv Paflagonca.

Ulazi Paflagonac i počne da preti, ali hor vitezova izmaršira na pozornicu vičući svoj borbeni poklič: παίε, παίε ("udri, udri!"). Paflagonac i prodavac kobasica nadmeću se za naklonost Demosa laskanjem, podmićivanjem, svojim interpretacijama proročanstava i međusobnim vređanjem. Zatim obojica odlaze pred veće (βουλή), kako bi tamo nastavili, a onda se prodavac kobasica vraća i objavljuje svoju pobedu. Odmah za njim stiže Paflagonac te oni nastavljaju nadmetanje u laskanju Demosu. Prevagu u ovome odnosi prodavac kobasica, a tako i u nadmetanju proročanstvima, kao i u završnom takmičenju u tome ko više čini za Demosa.

Nakon toga Paflagonac otkrije da prodavac kobasica odgovara opisu osobe kojoj je suđeno da ga zbaci s mesta miljenika Demosa, te se u očajanju povlači. Tako pobedu odnosi prodavac kobasica, za koga se sad otkriva da mu ime glasi Agorakrit (= "izbor skupštine") i da će on biti reformator i spasilac države. Demos priznaje da je u prošlosti bio lakoveran i obećava da će se ubuduće bolje ponašati.

Tematika[uredi - уреди | uredi izvor]

Komedija je oštri napad na Kleona, vođu radikalne demokratske partije, koji je tada bio na vrhuncu popularnosti, pa ulogu Paflagonca niko nije hteo da igra, nego ju je morao igrati sam pesnik. No i Demos je prikazan kao trom, mrzovoljan, napola gluv ali plahi starac, dakle kao karikatura vladara tadašnje atinske demokratije.[1]

Od lirskih delova u komadu posebno je zanimljiva parabaza, u kojoj pesnik daje kratku istoriju komedije do svoga vremena. Bogatstvo šale i dosetke delimično je pomućeno jednoličnošću jer se motiv nadmetanja između Kleona i njegovog protivnika ponavlja. U komediji ima i elemenata narodne lakrdije. Komika ponegde u izrazu prelazi u grubu prostotu. [2]

Premda je na dramskom takmičenju na Lenejama ova komedija, puna žestoke tirade protiv Kleona, osvojila prvu nagradu, Atinjani su ubrzo potom Kleona izabrali za jednog od deset stratega.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. Miloš N. Đurić, Istorija helenske književnosti, 1990, str. 347.
  2. Milivoj SironićDamir Salopek, "Grčka književnost", u: Povijest svjetske književnosti, knjiga 2, 1977, str. 126.