Proročanstvo

Izvor: Wikipedia
Unbalanced scales.svg Neutralna tačka gledišta ovog članka je osporena.
Molimo Vas da pogledate stranicu za razgovor ovog članka.


Definicija: Nadahnute poruke; otkrivenje božanske volje i namere. Proročanstvo može biti predskazivanje nečega što će doći, nadahnuta moralna pouka ili izraz božanske zapovesti ili suda.


Primeri biblijskih proročanstava i njihovo ispunjenje[uredi - уреди]

Proročanstvo iz Isaije 44:24,27,28; 45:1-4

Ovako kaže Jehova, Otkupitelj tvoj, onaj koji te oblikovao od utrobe majčine: “Ja, Jehova, činim sve, sam nebesa razapinjem, zemlju rasprostirem. Pomaže li mi tko u tome? Ja govorim bezdanu vodenom: ‘Presuši! Isušit ću sve rijeke tvoje.’ Ja govorim o Kiru: ‘On je pastir moj i izvršit će sve što želim’, izvršit će ono što sam rekao o Jeruzalemu: ‘Opet će se izgraditi’, i o hramu: ‘Položit će se temelji njegovi.’” Ja, Jehova, ovako kažem pomazaniku svojemu Kiru, kojega sam uzeo za desnicu, da pokorim pred njim narode i oslabim kraljeve, da otvorim pred njim vrata dvokrilna, da vrata gradska ne budu zatvorena: “Ja ću ići pred tobom i poravnat ću uzvisine. Razbit ću vrata bakrena, slomit ću zasune željezne. Dat ću ti blaga što u tami i na skrovitim mjestima leže, da bi znao da sam ja Jehova, onaj koji te po imenu zove, Bog Izraelov. Radi sluge svojega Jakova, radi Izraela, izabranika svojega, pozvao sam te po imenu tvojemu. Časno sam ti ime dao, iako me nisi poznavao.

Ispunjenje:

Perzijski kralj Kir (Cir) još nije ni bio rođen kada je ovo proročanstvo bilo zapisano. Jevreji nisu bili odvedeni u babilonsko izgnanstvo sve do razdoblja 617.-607.pn.e., a Jeruzalem i njegov Hram nisu bili uništeni sve do 607.pne. Proročanstvo se do u pojedinosti ispunilo počevši od 539.pne. Kir je skrenuo vode reke Eufrat u veštačko jezero, rečna vrata grada Babilona bila su nesmotreno ostavljena otvorena u vreme slavlja u gradu, i Babilon je pao u ruke Medijanaca i Perzijanaca pod vođstvom Kira. Potom je Kir oslobodio jevrejske izgnanike i poslao ih natrag u Jeruzalem s uputstvom da tamo ponovo izgrade Jehovin hram (Enciklopedija JLZ, Zagreb 1978, knj. IV, str.390; Light From The Ancient Past (Svetlost davnina), Princeton, 1959, Jack Finegan, str.227-229)

Proročanstvo iz Jeremije 49:17,18

položaj edomskog kraljevstva

“Edom će postati grozan prizor. Tko god prođe pored njega, gledat će zaprepašteno i zviždati u čudu zbog svih nevolja njegovih. Kad bude razoren, kao što su bili Sodoma i Gomora i susjedni gradovi njihovi”, kaže Jehova, “nitko od ljudi neće ondje živjeti, nitko od sinova ljudskih neće se u njemu nastaniti.


Ispunjenje:

Juda Makabejac je u drugom veku pne. oterao Edomce iz Palestine, a 109.pne. je Jovan Hirkanej, makabejski vođa, proširio kraljevstvo Jude na zapadne delove edomskih zemalja. U prvom veku pne. navala Rimljana izbrisala je poslednji trag edomske nezavisnosti... Nakon razorenja Jeruzalema od strane Rimljana 70.n.e. ... naziv Idumeja (Edom) nestao je iz istorije. (The New Funk and Wagnalls Encyklopedia, 1952, knj.11, str.4114) Zanimljivo je da se ispunjenje ovog proročanstva proteže do naših dana, te se ni na koji način ne može tvrditi da je ono zapisano nakon ispunjenja.



Proročanstvo iz Luke 19:41-44; 21:20,21

Kad se približio i vidio grad, zaplakao je nad njim i rekao: “O da si barem u ovaj dan spoznao što ti je potrebno da bi mir imao! Ali sada je to skriveno od očiju tvojih. Jer doći će ti dani kad će neprijatelji tvoji podignuti oko tebe ogradu od zašiljenih kolaca i okružiti te i pritisnuti sa svih strana. I sravnit će sa zemljom tebe i djecu tvoju u tebi. I neće ostaviti u tebi ni kamen na kamenu, jer nisi prepoznao da je Bog došao ispitati kakva su djela tvoja.” Kad vidite da Jeruzalem opkoli vojska i utabori se oko njega, tada znajte da se približilo opustošenje njegovo! Tada neka oni koji budu u Judeji bježe u gore! Oni koji budu u gradu neka ga napuste, a koji budu u selima neka ne ulaze u grad!

Ispunjenje:

Jeruzalem se bunio protiv Rima, pa je 66.n.e. rimska vojska pod Cestijem Galom napala grad. Međutim, kako izveštava jevrejski istoričar Josif Flavije, rimski zapovednik je "iznenada povukao svoje trupe, napustio nadu, iako nije došlo do obrata i bez ikakvog razloga se povukao iz grada" (Josephus, the Jewish War, Penguin Classics, 1969, str.167). To je omogućilo hrišćanima da pobegnu iz grada, pa su to i učinili, te su otišli u gore Pela, preko Jordana, prema onome što piše Euzebije Pamfilije u svojoj knjizi "Eklesijastička istorija". Zatim je oko vremena Pashe 70.n.e. general Titus opkolio grad, oko kog je za samo tri dana izgrađena kružna ograda dugačka više od 7 km, i posle pet meseci Jeruzalem je pao. "Sam Jeruzalem je sistematski uništen, a hram pretvoren u ruševine. Arheološke iskopine nama danas pokazuju koliko je bilo razorno uništenje jevrejskih zgrada po čitavoj zemlji" (The Bible and Archeology, Grand Rapids, Mich., 1962, J.A.Thompson, str.299)

Spoljašnje veze[uredi - уреди]