Vilmoš Tkalec
Vilmoš Tkalec (mađarski Tkálecz Vilmos, ranije Tarcsay Vilmos) (Turnišće, 8. siječnja, 1894. – Budimpešta, 27. svibnja, 1950.) je bio slovenski socijaldemokrat, školmeštar (učitelj), kantor i vojnik te vladar Republike Prekmurje.
Biografija[uredi | uredi kod]
Vilmoš Tkalec je bio u Črenšovcima sve dok nije 1917. godine mobilisan i poslat na istočni front. Po povratku sa ratišta skrasio se u Prekmurju. Tu je upoznao Belu Obala koji ga je uveo u politiku. Kada su komunisti preuzeli na kratko vlast i proglasili Mađarsku sovjetsku republiku, 1919. godine, Tkalec je postao Belin zamenik a kasnije i njegov naslednik. Tu je radio na širenju i sprovođenju socijalističkih ideja.
Po političkoj oredeljenosti Tkalec je bio socijaldemokrata. I pored svih idejnih stavova koje je pokušavao da proširi u narodu, sam je istovremeno kršio zakon. Bavio se švercom na veliko, krijumčario je žito, između ostalog, preko granice u Štajersku. Iako se javno borio protiv korupcije i bezakonja Vilmoš Tkalec je naveliko širio posao, tako da je krijumčare sa dobrom vezom zapošljavao kod sebe da bi još više mogao da proširi posao. Krijumčarenje je donosilo dobru zaradu Tkalecu, sve dok ga neki rival u kršenju zakona ili sekretar u vladi Jožef Fileki, nije prijavio.
Bio je priveden ali je ubrzo, na insistiranje jednog oficira, pušten. Kada je video da mu dosta toga polazi za rukom Tkalec se odlučio na samostalnu političku karijeru. Išao je po okolnim mestima i agitovao za svoje ideje. Uspeo je čak u nekoliko naselja da pridobije većinu glasova i pridobije stanovništvo za svoje ideje. Sa nekolicinom istomišljenika je 29. maja u jedan sat posle ponoći, u prenoćištu Slon, je proglasio osnivanje Prekmurške republike. Ova njegova ideja nije naišla na podršku ni u jednom od tadašnjih društvenih slojeva. Dobio je podršku od nešto manje od 900 vojnika i pokušao je da dobije podršku od Austrije ili od novostvorene Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Austrijanci su priznali novostvorenu republiku, čak su poslali i nešto oružja. Kraljevina SHS je međutim bila protiv ove nove republike. Mađarska crvena armija je u međuvremenu ušla na teritorije Republike Prekmurje i takozvana privremena vlada i Vilmoš Tkalec sa porodicom su morali da pobegnu u azil. Prešli su u Grac.
Posle propasti Mađarske sovjetske republike, Tkalec se vratio u Prekmurje, ali su ga tadašnje vlasti Kraljevine SHS uhapsile. Pušten je iz zatvora 1920. godine i odmah se vratio za Mađarsku. Tu se skrasio u mestu Nađkaračonj (Nagykarácsony), pored Dunava, gde je dobio službu kao učitelj.