Svetlana Kana Radević
Svetlana Kana Radević (1937–1990) bila je jugoslavenski arhitekta.
Rođena je 21. novembra 1937. u Cetinju. Gimnaziju je završila u Podgorici, a diplomirala je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Apsolvirala je i Istoriju umetnosti, studirajući oba fakulteta istovremeno. Magistrirala je u SAD, specijalizirala u Parizu i Salzburgu, boravila u Japanu. Važi za autorku koja se strasno vezuje za istorijsko u čovjeku. Njena usavršavanja bila su nakon projektovanja hotela Podgorica. Za taj projekat je dobila svoju najznačajniju nagradu.[1] Kana Radević je najmlađa laureatkinja u cjelokupnom ciklusu Saveznih nagrada “Borbe”, a te 1968. godine primila tri najznačajnija priznanja:
- Republičku nagradu za arhitekturu Borba
- Saveznu nagradu za arhitekturu Borba
- Trinaestojulsku nagradu Crne Gore
Bila je aktivna u svim oblicima profesionalnog djelovanja, sve do funkcija u savezima arhitekata svih nivoa i formi, urbanista koliko i graditelj. Njena arhitektura je moderna ali i ukorjenjena u doline i brda, more i nebesa Crne Gore.
Pauk je jedan od najvećih graditelja. Njegova mreža je jedna od najfinijih i najtananijih konstrukcija koje se mogu izvesti
– Svetlana Kana Redević
Nije imala ni 30 godina kada je dobila nagradu lista Borba, najprestižnije arhitektonsko priznanje u socijalističkoj Jugoslaviji za projekat hotela Podgorica. Istovremeno je i jedina žena nosilac te nagrade. Kritika je jedinstvena u mišljenju da na crnogorskim prostorima nema objekta koji je tako pristao i uklopljen organski uz postojeći prirodni ambijent. On sam liči na moračke pećine.
.JPG)
- Hotel Podgorica u Podgorici (1967)
- Autobuska stanica u Podgorici (1968)
- Stambeno-poslovni objekat u Petrovcu na moru (1968)
- Stambeno-poslovna zgrada u Mojkovcu (1969)
- Zgrada Leksikografskog zavoda
- Poslovni Centar Kruševac
- Hotel Mojkovac u Mojkovcu (1968/1974)
- Dječji vrtić na Cetinju (1988)
- Hotel Zlatibor u Užicu (1981)
- Spomen-kompleks Barutana (1980)
- Park Zlatica u Podgorici (1974)
- Spomen-obilježje u Duvanskom kombinatu Podgorrica
- ↑ „Dama koja je znala da gradi”. Pristupljeno 13. 9. 2016.
- Art on Yugoslav Terrain [note: this is likely a translated title]. Belgrade: Prosveta.
- Belousov, Vladimir Nikolaevich (1973) (Russian). Современная архитектура в Югославии [Sovremennai︠a︡ arkhitektura I︠U︡goslavii, Contemporary Architecture in Yugoslavia]. Moscow: Stroĭizdat.
- Kultermann, Udo (1985) (German). Zeitgenössische Architektur in Osteuropa. Köln: DuMont Buchverlag. ISBN 3770115546.
