Stefan Marković (političar)
Stefan Marković | |
Mandat(i) | |
---|---|
Vršilac dužnosti predsednika vlade Srbije | |
10. jun 1856 - 28. septembar 1856. | |
Monarh | Aleksandar Karađorđević |
Prethodnik | Aleksa Janković |
Naslednik | Aleksa Simić |
20. predsednik vlade Srbije | |
1. jul 1857 - 12. jun 1858. | |
Monarh | Aleksandar Karađorđević |
Prethodnik | Aleksa Simić |
Naslednik | Stevan Magazinović |
Biografija | |
Veroispovest | pravoslavac |
Politička partija | nestranačka ličnost |
Profesija | političar |
uredi |
Stefan Marković (Zemun, 26. decembar 1804. – Beč, 29. novembar 1864) je bio srpski političar i član Društva srpske slovesnosti.
Osnovnu školu završio je u Zemunu 1815, gimnaziju u Sremskim Karlovcima 1821. Studirao je na univerzitetu u Austriji, 1834. je prešao u Srbiju 1834. Prvo je bio pisar suda u Kragujevcu 1834, a od 1835. je član Vlade i sekretar kancelarije predsednika Vlade od 1835.
Direktor Kneževe kancelarije postao je 28. septembra 1837, a glavni sekretar Sovjeta vlade 1839. Bio je član Sovjeta od 1842. do 1857. godine. Imenovan je 27. maja 1842. za prvog člana Društva srpske slovesnosti (preteča Akademije), a njegov predsednik bio je od 1854. do 1857. godine
Marković je bio ministar pravde i prosvete od 21. decembra 1854. do 29. maja 1856. i od 16. septembra 1856. do 19. juna 1857. Bio je vršilac dužnosti ministra inostranih dela od 29. maja do 16. septembra 1856, a ministar inostranih dela od 19. juna 1857. do 31. marta 1858. Posle povratka kneza Miloša u Srbiju napustio je zemlju.
Umro je u Beču 1864. godine. Njegovi unuci po kćerki udatoj za advokata Jovana Popovića su Bogdan Popović i Pavle Popović. Sestrić mu je bio Andra Nikolić.