Prijeđi na sadržaj

Slobodan Ivkov

Izvor: Wikipedija
Slobodan Ivkov
Rođenje7. 2. 1959. (1959-02-07) (dob: 65)
Subotica, AP Vojvodina, NR Srbija, SFRJ
Zanimanjelikovni umetnik, strip-autor, pisac, publicist

Slobodan Ivkov (Subotica, 7. februar 1959) je stalni sudski veštak za oblast Autorskih prava registrovan  pri Ministarstvu pravde Republike Srbije (u registru i rokovnicima advokata pod: Intelektualna svojina). Od 1997. povremeno obavlja ovaj posao, a od 2000. do danas ima rešenje resornog Ministarstva da je stalni veštak, koje je potvrđeno na 2 u međuvremenu od 2000. do danas raspisivana konkursa. Teoretičar, kritičar i istoričar umetnosti, slobodni srpski novinar i neposredni likovni umetnik (grafički dizajn, ilustracija, fotografija, karikatura, strip) koji je izlagao na oko 120 grupnih i 8 individualnih izložbi (bio je i autor koncepcija još oko 20 postavki tuđih radova), publicista, pisac, književni i likovni kritičar, urednik knjiga, novina, časopisa, komercijalnih i umetničkih kataloga... Živi i radi u Beogradu.

Biografija

[uredi | uredi kod]

Od 1986. je redovni član profesionalnog Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS), i to: Sekcije za teoriju, kritiku i istoriju umetnosti i Dizajn sekcije. Radovi su mu zastupljeni u stalnim zbirkama Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu, Sterijinog pozorja (Novi Sad) i Muzeja pozorišne umetnosti (Beograd). U ULUPUDS-u je u po jednom celom mandatu bio predsednik Umetničkog saveta i član Upravnog odbora. Od 2015. je odlukom Skupštine član Suda časti ULUPUDS-a.

Bio je imenovan za predsednika ili je bio član više desetina stručnih žirija. Od 2014. je član Saveta Salona savremene umetnosti Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu. Publicistikom i novinarstvom je počeo da se bavi 1978. u "Glasu ekonomista", a od 1987. je redovan član Udruženja novinara Srbije (UNS). Urednik ili član redakcija više časopisa i druge periodike. Već 28 godina stalni saradnik nedeljnika "NIN", a oko 10 godina (2007-2016) dnevnog lista "Blic". Imao i višegodišnju redovnu saradnju sa dnevnim listom "Politika", sve dok 2007. nije prestala da plaća honorare svojim spoljnim saradnicima, među kojima je bio i on. U nedeljnom dodatku "Knjiga" dnevnog lista "Blic" je duže od 5 godina (2010-2015.), sve do prestanka izlaženja tog separata, u kontinuitetu bio honorarni urednik naučne i popularne knjige. Od 2007. do danas ima redovne kolumne u "Blicu". Više puta nagrađivan najvišim studentskim nagradama (izbor: Oktobarska nagrada grada Beograda za diplomski rad iz predmeta sociologija) i profesionalnim priznanjima (izbor: "Pavle Vasić" za doprinos teoriji primenjene umetnosti, 3 godišnje nagrade ULUPUDS-a, od toga 2 na predloge od strane Dizajn sekcije i 1 od Sekcije teoretičara, kritičara i istoričara umetnosti...).. Zvanje: Istaknuti umetnik. Status: samostalni umetnik i novinar, nezaposlen. Pored strogo profesionalnih aktivnosti, šire oblasti interesovanja su mu: prirodne nauke, likovna naracija/strip, karikatura i razni oblici fantastike, naročito naučna fantastika (NF/SF). Bio je sa 22 godine, 1981. jedan od 10 osnivača društva "Lazar Komarčić", a u mladosti, vreme studiranja, i stripske grupe "Beogradski krug 2" (1979-1986). Ima autorsku zbirku karikatura (1983.), a objavio je i zbirku NF/SF priča (1994.). Do 1994. je pisao scenarije za neke od najbitnijih stripskih crtača bivše Jugoslavije.[1] Kao kritičar, istraživač i urednik je do pre 2 - 3,5 decenije (osamdesetih, do sredine devedesetih) znatno uticao na razvoj jugoslovenskog stripa.

Sudski veštak za autorska prava

[uredi | uredi kod]

Ispred Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS-a) je prvi put bio delegiran za sudskog veštaka u sporovima na polju primenjene umetnosti i autorskog prava 1997. godine, a na listi stalnih veštaka Ministarstva pravde Republike Srbije za širu oblast autorskog prava nalazi se od 2000. Ponegde u registrima i advokatskim rokovnicima nalazi se i u kategoriji: Intelektualna svojina.

Umetničke funkcije

[uredi | uredi kod]

Bio jedan od selektora 39. Oktobarskog salona (Beograd, 1998), dve Majske izložbe (Beograd, 2011. i 2012.) i običan član ili predsednik oko 40 stručnih žirija. U periodu 2008 - 2012. bio u Odboru sekcije istoričara umetnosti ULUPUDS-a. U periodu 2010 - 2012. na izbornoj Skupštini od strane članstva izabran za člana Umetničkog saveta ULUPUDS-a, a potom određen i za Predsednika Umetničkog saveta ULUPUDS-a. U periodu 2010 - 2012. bio je i član Upravnog odbora ULUPUDS-a. Od kraja 2015. Skupština ULUPUDS-a ga je u narednom mandatu predložila i imenovala za člana petočlanog Suda časti Udruženja, koje u vreme održavanja godišnje skupštine broji oko 1800 redovnih članova. 2014 - 2016. član Saveta Salona savremene umetnosti Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu.

Nagrade i priznanja

[uredi | uredi kod]

Oktobarska nagrada grada Beograda za diplomski rad iz predmeta sociologije (1985)

Tri godišnje nagrade ULUPUDS-a za stvaralaštvo: dve na predlog Dizajn sekcije za ostvarenja u 1996. i 1999. (dodeljene 1997. i 2000.), kao i jedna na predlog Sekcije za teoriju, kritiku i istoriju umetnosti za rad u 2013. (dodeljena 2015.).

Nagrada „Pavle Vasić“ koju u rektoratu beogradskog Univerziteta umetnosti jednom godišnje zajedno dodeljuju Muzej primenjene umetnosti, Fakultet primenjenih umetnosti i Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS) "za afirmaciju kritičko-teorijske misli u oblasti primenjenih umetnosti i dizajna u Srbiji".

Članstvo u profesionalnim udruženjima

[uredi | uredi kod]

Od 1986. je član ULUPUDS-a (Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije), i to od 1986. Sekcije za dizajn, a od 2008. član i Sekcije za teoriju, kritiku i istoriju umetnosti . Osnivač je i vlasnik umetničkog ateljea Art studio "Overdrive" , registrovanog pri ULUPUDS-u 1993.

Od 1987. je član Saveza novinara Srbije (od 1987. i Saveza novinara Jugoslavije), posle raspada SFR Jugoslavije preimenovanog u Udruženje novinara Srbije, sa sedištem u Beogradu. Bio je i član Saveza novinara Srbije i Crne Gore, sve do odvajanja ove republike 2006. godine. Od tada je član samo Udruženja novinara Srbije.

Članstvo u ostalim udruženjima

[uredi | uredi kod]

Od osnivanja 1981. do 1991. bio je aktivni član društva "Lazar Komarčić", čiji je kao student bio i jedan od desetorice osnivača.

Od osnivanja 2011. je član Udruženja stripskih umetnika Srbije (USUS), a od 2014. član i Udruženja karikaturista Srbije FECO (ogranak međunarodnog udruženja FECO).

Likovne i primenjene umetnosti

[uredi | uredi kod]

Od 1977. se profesionalno bavi likovnim umetnostima, grafičkim dizajnom, primenjenom grafikom (stripom, karikaturom i ilustracijom) i fotografijom, što kao neposredan stvaralac, što kao urednik, istoričar umetnosti, teoretičar, likovni kritičar i istraživač.

Ilustracijom i karikaturom se kontinuirano, neposredno kreirajući originalna dela, bavio 1977-1990., stripom 1977-1993., fotografijom 1980-1987., dizajnom (pretežno grafičkim) 1978-2004., a teorijom, istorijom i kritikom umetnosti bez prekida od 1980. do danas.

Objavio je 1975. prve ilustracije i karikature u somborskom listu "Pokret". U periodu 1977-1990. intenzivno se bavio honorarnim ilustrovanjem i objavljivanjem karikatura. Štampano mu je blizu hiljadu crteža (ilustracija, karikatura i stripova) u mnogim najznačajnijim časopisima iz različitih oblasti: publicistika (nedeljni časopisi "NIN", "Duga", "Danas", "Nedeljni Dnevnik", "Privredni pregled"...), periodični ("Kvad-art", međunarodni "Jugoslovenski pregled"/"Jugoslav Review" ...), dnevni listovi ("Borba", "Politika ekspres"...), ekonomija ("Glas ekonomista"...), popularna nauka ("Galaksija"...), humor i satira ("Jež" i "Ošišani jež"), sport (nedeljnik "Tempo"), studentska i omladinska štampa ("Student", "Vidici", "Mladost", "NON", "Glas omladine"...), strip ("YU strip", "Denis"), književnost ("Književna reč").

Fotografija

[uredi | uredi kod]

Fotografije objavljivao u "Književnoj reči", "Vidicima", "Studentu", "Mladosti"...

Do 2016. sa svojim delima učestvovao na oko 110 grupnih izložbi, imao i 8 samostalnih, a bio u selekcionim komisijama i žirijima za nagrade, bilo kao član ili predsednik žirija, oko 40 puta. Od 2004. ima zvanje Istaknuti umetnik. U mladosti, vreme studiranja, bio je pripadnik stripske grupe "Beogradski krug 2" (1979-1986), sa kojom je izlagao više puta i objavljivao crteže u periodici.

Dizajn

[uredi | uredi kod]

Časopis beogradskih studenata "Student" likovno i grafički je kao dizajner, grafički i tehnički urednik, a i član redakcije, opremao u dva maha: 1979/1980. i u toku 1983. Od 1982. do 1986. radio je kao grafički dizajner časopisa "Vidici". U međuvremenu je dizajnirao: od 1978. do 1983. "Glas ekonomista", 1984/85. časopis "NON" ("Nove omladinske novine"), časopis "A&B" i još neke listove. Od 1989. do 1991. oblikovao je časopis "Demokratija danas", a tokom 1996. "Književnu reč". Grafičko-dizajnerski je uobličio nekoliko stotina, ne samo knjiga, već i knjiški dizanirane periodike i brošura različitih izdavača: "SIC" ("Studentski izdavački centar"), UKSSO Beograda, "Dosije", IP "Fokus", "Radnička štampa", "Vidici", "SBM", IP "Princip"... Od 1985. do 1990. bio je stalno zaposlen kao grafičko-tehnički urednik izdavačke delatnosti "Radničke štampe" Saveza sindikata Jugoslavije, od 1990. do 1993. isti posao je stalno obavljao u izdavačkom preduzeću "Fokus", tokom 1993. je radio kao stalno zaposleni grafički dizajner u art-studiju "Crno na belo", a od januara 1994. je slobodni umetnik. Bavio se dizajnom plakata: Konferencija UNESKO-a u Beogradu 1980, Ekonomijada 1980, razne proslave beogradskih studenata, brucošijade i slične manifestacije (na primer, praznik 25. maja 1980.), razni propagandni plakati izdavačkih kuća (za Sajmove knjiga u Beogradu, prodajne kampanje...).

Od 1991. do početka 1994. bio je stalni dizajner somborskog Narodnog pozorišta (plakati za predstave, programi, diplome, ulaznice i ostali propratni štampani prozvodi). Radovi iz ovog perioda se nalaze u stalnim postavkama Pozorišnog muzeja u Beogradu, Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu i Sterijinog pozorja / Muzeja Vojvodine u Novom Sadu.

Bavio se i dizajnerskim propagandnim poslovima (katalog kompanije za proizvodnju pisaćih traka "HBM", štampani oglasi u periodici: "Politici", "NIN"-u, "Borbi", "Praktičnoj ženi", "Ekonomskoj politici", "Književnoj reči", "Književnim novinama", "Oku", "Uni", "Računarima"...), te ambalažom (kutije za pisaće trake firme "HBM"...), etiketama, zaštitnim znacima, vizuelnim identitetom preduzeća...

Scenaristika i proza

[uredi | uredi kod]

Po Ivkovljevim scenarijima, uglavnom kraće stripove su radili poznati crtači Srbije i bivše Jugoslavije: Dragan Bosnić, Goran Parlov, Milan Jovanović, Bogdan Jovanović, Dejan Đurović, Ratomir Petrović, Bojan M. Đukić, Željko Pahek, Vojislav Vasiljević, Dušan Gačić, Aleksa Gajić, Tihomir Čelanović, a dve godine je bio scenarista crtaču Lazi Sredanoviću na serijalu „Dikan“ u Politikinom Zabavniku. Po sopstvenim scenarijima crtao je stripski serijal „Zemljani“.

Naučnofantastične priče je objavljivao u časopisima Sirius (Zagreb), Alef (Novi Sad) i Emitor (Beograd).

Publicistika, istorija umetnosti i uređivanje

[uredi | uredi kod]

Od 1979. publikovao preko 650 teorijskih tekstova o različitim disciplinama čiste i primenjene likovne umetnosti u stručnoj periodici ("Likovni život", "Moment", "Kvad-art"...), u ostaloj periodici ("Vidici", "NIN", "Politika", "Književna reč", "Pegaz", "Borba", "Oko", "Sineast"...), kao i predgovore katalozima, autorske priloge hrestomatijama i zbornicima.

Pisao preporuke, kao recenzent, za oko 30 stručnih knjiga i knjiški uobličenih časopisa:(izbor): monografija "Čika Uroš" (o slikaru Urošu Prediću, Banatski Kulturni centar, 2013), foto-monografija "Duše tela" (Banatski Kulturni centar, 2013), Natali Endžier "Žena" (ženske studije, NNK Internacional, Beograd, 2010), "O ilustrovanju knjiga poezije", "Video-ilustracija knjige", teorijske knjige Žike Bogdanovića, časopis "Pegaz"...

Bio urednik rubrika u dnevnim novinama, časopisa i stručnih knjiga.

Osnovao 2013. ediciju teorijskih knjiga o primenjenoj umetnosti "Primenljivo" (Banatski kulturni centar). 

Pored ostalog, stalni je kritičar listova NIN i Blic.

Izabrana bibliografija

[uredi | uredi kod]
    *Zid, knjiga karikatura, Književna omladina Srbije, Beograd 1983.

Izvori

[uredi | uredi kod]
  • Zdravko Zupan, Vek stripa u Srbiji, Kulturni centar — Galerija savremene umetnosti, Pančevo, 2007.
  • ^ Biografija autora u: Slobodan Ivkov. 60 godina domaćeg stripa u Srbiji 1935-1995, str. 294, leksikon. Galerija „Likovni susret“, Subotica, 1995.
  • ^ Biografija autora u: Ko je ko u Srbiji '96 , "4.400 izabranih ličnosti, intelektualna, umetnička, politička, finansijska, vojna i sportska elita Srbije", str. 177, leksikon. „Bibliofon-Who's Who“, Beograd, 1996, 1997. itd.
  • ^  Biografija autora u: Milovan Vržina. Ko je ko u našem humoru, satiri i karikaturi, str. 74-75, leksikon. „Ošišani jež“, Beograd, 1999.
  • ^  Biografija autora u: Maurice Horn / Moris Horn. The World Encyclopedia of Comics / Svetska enciklopedija stripa, str. 923-924, enciklopedija. "Chelsea House Publishers", Philadelphia / Filadelfija, USA / SAD, 1999.
  • ^ Zoran Stefanović: Portret jedne epohe i kroki dolazeće - Izložba „60 godina domaćeg stripa u Srbiji“ (komesar Slobodan Ivkov; galerija Likovnog susreta, Subotica, 1995)
  • ^  Biografija autora u: Ko je ko u Zemunu, str. 64, leksikon. „Fleš“, Zemun / Beograd, 2004.
  • ^  Biografija autora u: Srpska porodična enciklopedija, 10. tom, str. 110, leksikon. „Narodna knjiga“ i "Politika NM", Beograd, 2007.
  • ^ Zdravko Zupan. Vek stripa u Srbiji, monografija. Kulturni centar — Galerija savremene umetnosti, Pančevo, 2007.
  • ^  Biografija autora u: BDC / BDC , str. 12, magazin / časopis. „Indiscret media“, Kraiova / Krajova, Rumunija, 2013.
  • ^  Biografija autora u: Snežana Pešić Rančić i Maja Gecić. Pomeranje granica, str. 35, katalog projekta. "ULUPUDS", Beograd, 2014.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]