Severna liga za nezavisnost Padanije

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Severna liga
Lega Nord
Federalni sekretar Umberto Bosi
Koalicija Napred Italijo i Braća Italije
Osnovana 4. novembra 1989.
Sedište Milano
Država  Italija
Zvanične novine La Padania
Mladi ogranak Mladi padanci
Broj članova (2006) oko 120 000
Ideologija Federalizam,
Padanski nacionalizam,
Anti-imigraciona politika,
Separatizam.
Dom poslanika
59 / 630
Senat
25 / 315
Evropski parlament
9 / 73
Grupa u Evropskom parlamentu Evropa sloboda i demokratije
internet stranica

Severna liga za nezavisnost Padanije (it. Lega Nord per l'Indipendenza della Padania, LN) ili jednostavnije Severna liga (it. Lega Nord) je parlamentarni politički pokret federalističke i autonomističke orijentacije prisutan u Italiji.

Istorija[uredi - уреди | uredi izvor]

Početak[uredi - уреди | uredi izvor]

Dana 4. novembra 1989. stvoren je „Pokret Severna liga“ kao unija više stranaka sa severa Italije. Pokret ističe se u narednim godinama, kao jedan od najvažnijih u severnoj Italiji, što dovodi njihove kandidate na nekoliko lokalnih vlasti, od kojih neke veoma važne kao grad Milano.

Godine 1992, Severna liga uspeva da dobije 80 mesta u italijanskom parlamentu u Rimu: 25 senatora i 55 deputata.

Koalicija sa desnicom[uredi - уреди | uredi izvor]

Povodom opštih izbora u martu 1994, Severna liga sklapa koaliciju sa biznismenom Silvijem Berluskonijem, koji je osnovo partiju pod nazivom Forza Italija(v.Napred Italijo), a obe su zajedno formirale koaliciju desnog centra "Pol Slobode". Berluskoni međutim vodi dve koalicije s kojim je stvorio vladu, jednu na severu (Pol Slobode) sa Ligom, a drugu na jugu sa Nacionalnom Alijansom i Hrišćansko-demokratskim centrom(Pol dobrog upravljanja). Takvo stanje nestabilnosti vodi vrlo brzo do raspada koalicije i izlaska Lige iz vlade, koja nakon malo vremena pada.

Separatističke tenzije 1996.[uredi - уреди | uredi izvor]

Tokom izbora 1996, Severna liga se kandidovala samostalno i osvojila rekordnih 10,4% glasova u zemlji, što je značilo 87 poslanika. Ova odluka je kaznila novu Berluskonijevu koaliciju desnog centra i favorizovala pobedu nove koalicije levog centra, pod nazivom -{L'Ulivo}-(Maslina), koju je predvodio Romano Prodi. Zbog jake podrške birača (30% u Venetu, 25% u Lombardiji), 15. septembra 1996, Severna liga,je radikalizovala svoj položaj, predložila otcepljenje severne Italije i sazvala demonstracije duž reke Po, koje su se završile u Veneciji sa provokativnim proglasom nezavisnosti Padanije sa strane lidera Lige Umberta Bosija:

Wikiquote „Mi narodi Padanije svečano izjavljujemo: Savezna Republika Padanija je nezavisna i suverena.Nudimo, jedni drugima, uzajamno zalog naše živote, naša bogatstva i našu svetu čast.“
(Umberto Bosi,15. septembar 1996)

Nova koalicija sa desnicama[uredi - уреди | uredi izvor]

U narednim izborima Liga je trpela stalan pad odaziva birača (2001 osvajavši jedva 3,9% glasova), što je primoralo stranku da se vrati u pogodbu sa partijama desnog centra. Na izborima 2001, Liga je učestvovala na izborima u koaliciji "Kuća sloboda", koja je pobedila izbore i formirala novu vladu.

Na evropskim izborima 2004 i na regionalnim 2005, Liga se oporavila od izbornog kolapsa i dobila prvo 4,9%(2004) pa 5,6%(2005) ukupnih glasova.

Na nacionalnim izborima za Skupštinu 2006 godine, Liga je osvajila 4,5% preferencija, iako će desničarska koalicija izgubiti te izbore.

Na opštim izborima 2008. Liga se predstavila u koaliciji sa Narodom slobode i Pokretom za autonomiju Juga. Ovaj put dolazi do odlučnog porasta: 8,30% glasova za Dom poslanika i 8,06% za Senat.

Danas[uredi - уреди | uredi izvor]

Godine 2010. na regionalnim izborima, Liga dobija 35,5% glasova u Venetu i ukupno više od 9% glasova na nacionalnom nivou. Dobija čak unutar desničarske koalicije mesta predsednika Veneta i Pijemonta.

Trenutno, Severna liga brani projekat fiskalnog federalizma i protivi se ratifikaciji Lisabonskog sporazuma. Promoviše borbu protiv ekstraevropske (a potajno i evropske) imigracije u Italiji.

Poznata je po svojim anti-muslimanskim stavovima i bila je jedna od rijetkih stranaka u Italiji koja se protivila NATO bombardovanju Srbije, proglašenju nezavisnosti Kosova i učestvovanju Italije u NATO agresiji na Libiju. Interesantno je takođe što je predsednik Lige u Evropskom Parlamentu Mario Borgecio povodom hapšenja generala Mladića, izjavio da za njega on nije ratni zločinac nego patriota, da je proces protiv njega političko nasilje i da su Srbi mogli zaustaviti prodiranje islama u Evropu.[1]

Galerija[uredi - уреди | uredi izvor]

Izborni rezultati[uredi - уреди | uredi izvor]

Glasovi % Poslanička mesta
Evropski izbori 1984 (Pokret Severna liga) 164.115 0,47 0
Evropski izbori 1989 636.242 1,83 2
Izbori 1992 Dom poslanika 3.395.384 8,65 55
Senat 2.732.461 8,20 25
Izbori 1994 Dom poslanika 3.235.248 8,36 117
Senat unutar koalicije "Pol slobode" - 60
Evropski izbori 1994 2.162.586 6,56 6
Izbori 1996 Dom poslanika 3.776.354 10,07 59
Senat 3.394.733 10,41 27
Evropski izbori 1999 1.391.595 4,49 4
Izbori 2001 Dom poslanika 1.464.301 3,94 30
Senat unutar koalicije "Kuća sloboda" - 17
Evropski izbori 2004 1.615.834 4,96 4
Izbori 2006 (lista LN-MpA) Dom poslanika 1.747.730 4,58 26
Senat 1.530.667 4,48 14
Izbori 2008 Dom poslanika 3.026.844 8,3 60
Senat 2.644.248 8,1 26
Evropski izbori 2009 3.126.915 10,2 9


Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. http://247.libero.it/bfocus/59129/onlinereg13117626/borghezio-mladic-patriota-serbi-potevano-fermare-islam/