Ruska intervencija u Siriji

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Ruska intervencija u Siriji
Deo Građanskog rata u Siriji
Soukhoï frappant une position ennemie en Syrie.png
Ruski Su-34 bombarduje teroriste
Vrijeme: 30. septembar 2015-danas
Mjesto: Sirija, Bliski istok
Uzrok: pomoć Sirijskoj vojsci u borbi protiv terorista
Rezultat:
  • Sirijska vojska spašena poraza
  • Sirijska vojska oslobađa Palmiru marta 2016.
  • Pobeda Sirijske vojske u bici za Alep
Sukobljene strane

Flag of Rusija Ruska federacija
Flag of Sirija Sirija
Flag of Iran Iran
Flag of Syrian Kurdistan.svg Kurdi
diplomatska podrška:
Flag of Irak Irak
 Egipat
humanitarna podrška:

Flag of Srbija Srbija
 Jermenija

Slobodna sirijska armija
Flag of the Al-Nusra Front.svg Front Al Nusra
Flag of Turska Turska
diplomatska podrška:

Sjedinjene Američke Države SAD
 Ujedinjeno Kraljevstvo
Flag of Saudijska Arabija Saudijska Arabija
Flag of Katar Katar
Flag of Francuska Francuska
Flag of the Islamic State of Iraq and the Levant2.svg Islamska Država
Komandanti i vođe
Flag of Rusija Vladimir Putin
Flag of Rusija Sergej Šojgu
Flag of Rusija Viktor Bondarev
Anas al Abdah
Flag of the Al-Nusra Front.svg Abu Muhamed al Džulani
Flag of Turska Redžep Tajip Erdogan
Flag of the Islamic State of Iraq and the Levant2.svg Abu Bakr el Bagdadi
Snaga
nepoznato 120.000 30.000-100.000
Žrtve i gubici
23 mrtvih, 5 helikoptera i 3 aviona 3.108 mrtvih 2.911 mrtvih

Ruska intervencija u Siriji je počela 30. septembra 2015. godine nakon što je vlast predsednika Bašara el Asada zvanično zatražila pomoć Ruske federacije u borbi protiv terorističkih grupacija koje ozbiljno ugrožavaju opstanak slobodne i sekularne Sirije. Smatra se da je Ruska vojna intervencija spasila Sirijsku vojsku od poraza,stabilizovala front ali i takođe uveliko doprinela proterivanju terorista iz pojedinih delova Sirije. Intervencija je propraćena propagandnim napadima iz zemalja koje zvanično podržavaju teroriste takozvane Slobodne sirijske armije.

Tokom intervencije Sirijska armija je uspela da oslobodi 12.000 km² teritorije, uključujući i veliku pobedu u bici za Alep.

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]