Danski jezik – razlika između verzija

Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj

U redovima

Verzija na datum 12 juni 2013 u 11:49

Danski jezik (dansk sprog)
Govori se u:	Danskoj, Farskim Ostrvima, Grenlandu, Nemačkoj (država Šlezvig-Holštajn), Islandu.
Regija:	Skandinavija
Ukupno ljudi koji govore danski:	5,3 miliona
Jezička grupa: Klasifikacija:	indoevropska germanski severnogermanski istočnoskandinavski
Status jezika
Zvanični jezik u:	Evropskoj uniji, Danskoj, Farskim Ostrvima, Grenlandu.
Regulisan od:	Dansk Sprognævn (Danski jezički komitet)
Kodovi i šifre danskog jezika
ISO 639-1	da
ISO 639-2	dan
SIL	DAN

Danski jezik (danski dansk sprog) je germanski jezik u podgrupi skandinavskih jezika.

Bokmal (Bokmål) varijanta norveškog jezika se može smatrati danskim dijalektom. To je posledica činjenice da su Danska i Norveška 400 godina živele u uniji. Govornici švedskog takođe uglavnom razumeju danski.

Danski se izdvojio kao poseban skandinavski jezik prevodom Biblije na danski 1550. Usled vikinških ili danskih invazija, skandinavski je izvršio veliki uticaj na engleski jezik, naročito u lokalnim dijalektima Jorkšira.

Standardni danski se danas zasniva na govoru Kopenhagena i okoline (Rigsdansk).

Karaktristike

Danski jezik ima veoma komplikovana pravila izgovora, sa mnogo redukcija, glotalni stop (stød), i čak 27 samoglasničkih fonema, koje se dele na kratke i duge. Suglasnika ima 17, diftonga 25.

Postoje dva gramatička roda, zajednički i neutralni. Glagoli se ne menjaju po licima u prezentu, ali ima mnogo nepravilnih. Reči se često spajaju u duge složene izraze, slično kao u nemačkom.

Rečnik danskog je pretrpeo najviše uticaja od starijih i savremenih nemačkih dijalekata (naročito niski nemački), francuskog i engleskog jezika. Pri brojanju, kombinuje se nemački (jedinice dolaze pre desetica) i francuski sistem: šezdeset je tri puta 20, osamdeset četiri puta 20. Čak je 50 dva i po puta dvadeset.

Za pisanje, koristi se standardni latinični alfabet, uz dodatak slova æ, ø, i å (zamena za aa).

Primer teksta

Član 1 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima

Alle mennesker er født frie og lige i værdighed og 
rettigheder. De er udstyret med fornuft og samvittighed, 
og de bør handle mod hverandre i en broderskabets ånd.

Prevod: Sva ljudska bića se rađaju slobodna i jednaka po 
dostojanstvu i pravima. Obdarena su razumom i savešću, i 
treba da se odnose jedna prema drugima u duhu bratstva.

Lego (danski: leg godt!) - Lepo se igraj!
(poznata dečija igra sa kockama)
Hej (hej) - Zdravo
Hvor er - Gde je
Jeg elsker dig - Volim te
Farvel - Doviđenja
hvis - ako
hvor - gde
jeg - ja
ja - da
nej - ne
hvem - ko
hvilken/hvilket - koji

Vanjske veze

Dansko-englesko-danski rečnik
Rečnik danskog jezika
Rečnik danskih sinonima
Nemačko-danski rečnik
dictionnaire Freelang - Francusko-dansko-francuski rečnik.
Informacije o danskom jeziku
Danska gramatika
Korisni izrazi na danskom (sa izgovorom)

Wikipedia

Danski jezik nа Wikipediji

Šablon:Link FA

@@ Red 3: / Red 3: @@
 |-
 | valign="top"|Govori se u:
-|[[Danska|Danskoj]], [[Farska Ostrva|Farskim Ostrvima]], [[Grenland]]u, [[Nemačka|Nemačkoj]] (država [[Šlezvig-Holštajn]]), [[Island]]u.
+|[[Danska|Danskoj]], [[Farski Otoci|Farskim Ostrvima]], [[Grenland]]u, [[Nemačka|Nemačkoj]] (država [[Schleswig-Holstein|Šlezvig-Holštajn]]), [[Island]]u.
 |-
 | valign="top"|Regija:
@@ Red 22: / Red 22: @@
 | valign="top"|
 [[Evropska unija|Evropskoj uniji]],&nbsp;[[Danska|Danskoj]],<br />
-[[Farska Ostrva|Farskim Ostrvima]],&nbsp;[[Grenland]]u.
+[[Farski Otoci|Farskim Ostrvima]],&nbsp;[[Grenland]]u.
 |-
 | valign="top"|Regulisan od:
@@ Red 40: / Red 40: @@
 [[Bokmal]] (''Bokmål'') varijanta [[Norveški jezik|norveškog]] jezika se može smatrati danskim dijalektom. To je posledica činjenice da su [[Danska]] i [[Norveška]] 400 godina živele u [[Dansko-norveška unija|uniji]]. Govornici [[Švedski jezik|švedskog]] takođe uglavnom razumeju danski.
-Danski se izdvojio kao poseban skandinavski jezik prevodom Biblije na danski [[1550]]. Usled [[Vikinzi|vikinških]] ili danskih invazija, [[skandinavski jezik|skandinavski]] je izvršio veliki uticaj na [[engleski jezik]], naročito u lokalnim dijalektima [[Jorkšir]]a.
+Danski se izdvojio kao poseban skandinavski jezik prevodom Biblije na danski [[1550]]. Usled [[Vikinzi|vikinških]] ili danskih invazija, [[skandinavski jezik|skandinavski]] je izvršio veliki uticaj na [[engleski jezik]], naročito u lokalnim dijalektima [[Yorkshire|Jorkšira]].
 Standardni danski se danas zasniva na govoru [[Kopenhagen]]a i okoline (''Rigsdansk'').
 == Karaktristike ==
-Danski jezik ima veoma komplikovana pravila izgovora, sa mnogo redukcija, [[glotalni stop]] (''stød''), i čak 27 [[Samoglasnik|samoglasničkih]] [[fonema]], koje se dele na kratke i duge. [[Suglasnik]]a ima 17, [[diftong]]a 25.
+Danski jezik ima veoma komplikovana pravila izgovora, sa mnogo redukcija, [[glotalni stop]] (''stød''), i čak 27 [[Samoglasnik|samoglasničkih]] [[fonema]], koje se dele na kratke i duge. [[Konsonant|Suglasnika]] ima 17, [[diftong]]a 25.
-Postoje dva [[Gramatički rod|gramatička roda]], zajednički i neutralni. [[Glagoli]] se ne menjaju po licima u [[prezent]]u, ali ima mnogo nepravilnih. Reči se često spajaju u duge složene izraze, slično kao u [[Nemački jezik|nemačkom]].
+Postoje dva [[rod (gramatika)|gramatička roda]], zajednički i neutralni. [[Glagol]]i se ne menjaju po licima u [[prezent]]u, ali ima mnogo nepravilnih. Reči se često spajaju u duge složene izraze, slično kao u [[Nemački jezik|nemačkom]].
 Rečnik danskog je pretrpeo najviše uticaja od starijih i savremenih nemačkih dijalekata (naročito [[niski nemački]]), [[Francuski jezik|francuskog]] i [[Engleski jezik|engleskog]] jezika. Pri brojanju, kombinuje se nemački (jedinice dolaze pre desetica) i francuski sistem: šezdeset je tri puta 20, osamdeset četiri puta 20. Čak je 50 dva i po puta dvadeset.

Danski jezik – razlika između verzija

Verzija na datum 12 juni 2013 u 11:49

Karaktristike

Primer teksta

Vanjske veze

Navigacija

Pretraga