Druga Srbija – razlika između verzija
slika |
prošireno |
||
| Red 4: | Red 4: | ||
{{citat|Druga Srbija je ona Srbija koja se ne miri sa zločinom.<ref>[http://pescanik.net/2011/11/filozofija-srbije/ Filozofija Srbije]</ref>|[[Radomir Konstantinović]]}} |
{{citat|Druga Srbija je ona Srbija koja se ne miri sa zločinom.<ref>[http://pescanik.net/2011/11/filozofija-srbije/ Filozofija Srbije]</ref>|[[Radomir Konstantinović]]}} |
||
„Druga Srbija“ je postala sinonim otpora svih koji su odbili da se pomire sa [[vlast|vlašću]] i nacionalističkom [[ideologija|ideologijom]]<ref>[http://www.usm.maine.edu/bcj/publications/thos.html The Other Serbia]</ref> i podržavaju novu, različitu, paralelnu Srbiju<ref>[http://www.usm.maine.edu/bcj/issues/three/buddy_2_notes.html The Other Serbia]</ref>. Izraz se često koristi sa ciljem tačnog razdvajanja od nacionalista, [[populizam|populista]] i drugih militarističkih opcija kao i vladine opcije. U istom značenju se upotrebljava i izraz '''građanska Srbija'''.<ref>[http://www.slobodnaevropa.org/content/article/870742.html Očekujem da građanska Srbija izađe na biralište]</ref><ref>[http://www.vidovdan.org/arhiva/article1215.html Druga, građanska Srbija, Srbija kojoj se žuri]</ref> Ponekad se srpska istoričarka [[Latinka Perović]] naziva "majkom druge Srbije".<ref>[http://www.nspm.rs/politicki-zivot/snaga-licne-odgovornosti.html?alphabet=l Latinka Perović: Majka "Druge Srbije"]</ref> |
Glavna aktivnost Druge Srbije početkom [[jugoslovenski ratovi|jugoslovenskih ratova]] bili su [[antiratni protesti u Beogradu 1991-1992]] godine, koje su vodili [[Žene u crnom]], [[Centar za antiratnu akciju]] i [[Beogradski krug]].<ref>[http://www.republika.co.rs/492-493/20.html Antiratne i mirovne ideje u istoriji Srbije i antiratni pokreti do 2000. godine]</ref> „Druga Srbija“ je postala sinonim otpora svih koji su odbili da se pomire sa [[vlast|vlašću]] i nacionalističkom [[ideologija|ideologijom]]<ref>[http://www.usm.maine.edu/bcj/publications/thos.html The Other Serbia]</ref> i podržavaju novu, različitu, paralelnu Srbiju<ref>[http://www.usm.maine.edu/bcj/issues/three/buddy_2_notes.html The Other Serbia]</ref>. Izraz se često koristi sa ciljem tačnog razdvajanja od nacionalista, [[populizam|populista]] i drugih militarističkih opcija kao i vladine opcije. U istom značenju se upotrebljava i izraz '''građanska Srbija'''.<ref>[http://www.slobodnaevropa.org/content/article/870742.html Očekujem da građanska Srbija izađe na biralište]</ref><ref>[http://www.vidovdan.org/arhiva/article1215.html Druga, građanska Srbija, Srbija kojoj se žuri]</ref> Ponekad se srpska istoričarka [[Latinka Perović]] naziva "majkom druge Srbije".<ref>[http://www.nspm.rs/politicki-zivot/snaga-licne-odgovornosti.html?alphabet=l Latinka Perović: Majka "Druge Srbije"]</ref> |
||
Obnova ideje „Druge Srbije“ započela je [[2002]]. godine kada je [[Helsinški odbor za ljudska prava]] objavio knjigu „''Druga Srbija – deset godina posle (1992-2002)''“. [[Latinka Perović]] u svom predgovoru govori o „nacional boljševičkoj ideologiji u Srbiji“ koja je „do ludila fanatizovala mase“, a kao glavnog nacionalističkog ideologa imenuje [[Dobrica Ćosić|Dobricu Ćosića]]. [[Radomir Konstantinović]] u svom predgovoru kaže da „srpski nacionalizam ne pristaje na [[Haški tribunal]] onako kako ne pristaje na suočavanje sa sopstvenim zločinima“, i zato je Druga Srbija i dan-danas „jedina moguća budućnost Srbije“. U oktobru [[2002]]. godine [[Mirko Đorđević]], [[Milan Đorđević]], [[Filip David]], [[Dragan Velikić]], [[Predrag Čudić]], [[Vladimir Arsenijević]], [[Bogdan Bogdanović]], [[Radmila Lazić]] i [[Laslo Vegel]] su uputili „''Pismo upozorenja srpskoj kulturnoj javnosti''“ u kojem kažu da je u Srbiji „sve prisutnije ponovno oživljavanje radikalnog nacionalizma“ i da „sprega struktura moći od [[SANU]] do [[Generalštab]]a i [[SPC|Crkve]], uz učešće partijskih moćnika, stvara atmosferu (…) novog jednoumlja“.<ref>[http://www.pecat.co.rs/2010/03/slobodan-antonic-izvorna-i-projektovana-druga-srbija-ii/ SLOBODAN ANTONIĆ Izvorna i projektovana Druga Srbija II]</ref> |
Obnova ideje „Druge Srbije“ započela je [[2002]]. godine kada je [[Helsinški odbor za ljudska prava]] objavio knjigu „''Druga Srbija – deset godina posle (1992-2002)''“. [[Latinka Perović]] u svom predgovoru govori o „nacional boljševičkoj ideologiji u Srbiji“ koja je „do ludila fanatizovala mase“, a kao glavnog nacionalističkog ideologa imenuje [[Dobrica Ćosić|Dobricu Ćosića]]. [[Radomir Konstantinović]] u svom predgovoru kaže da „srpski nacionalizam ne pristaje na [[Haški tribunal]] onako kako ne pristaje na suočavanje sa sopstvenim zločinima“, i zato je Druga Srbija i dan-danas „jedina moguća budućnost Srbije“. U oktobru [[2002]]. godine [[Mirko Đorđević]], [[Milan Đorđević]], [[Filip David]], [[Dragan Velikić]], [[Predrag Čudić]], [[Vladimir Arsenijević]], [[Bogdan Bogdanović]], [[Radmila Lazić]] i [[Laslo Vegel]] su uputili „''Pismo upozorenja srpskoj kulturnoj javnosti''“ u kojem kažu da je u Srbiji „sve prisutnije ponovno oživljavanje radikalnog nacionalizma“ i da „sprega struktura moći od [[SANU]] do [[Generalštab]]a i [[SPC|Crkve]], uz učešće partijskih moćnika, stvara atmosferu (…) novog jednoumlja“.<ref>[http://www.pecat.co.rs/2010/03/slobodan-antonic-izvorna-i-projektovana-druga-srbija-ii/ SLOBODAN ANTONIĆ Izvorna i projektovana Druga Srbija II]</ref> |
||
Verzija na datum 21 mart 2012 u 14:42
Druga Srbija (engl. The Other Serbia) je izraz koji se koristi u srpskim intelektualnim krugovima. Nastao je na osnovu knjige „Druga Srbija“ (Ivan Čolović, Aljoša Mimica, Beogradski Krug, Borba, 1992), a predstavlja zbirku od 80 govora sa 10 javnih tribina u Beogradu tokom proleća 1992. Govori su predstavljali otvoreni protest protiv diktature, medijskog jednoumlja, rasta nacionalizma i rata.
Druga Srbija je ona Srbija koja se ne miri sa zločinom.[1]
Glavna aktivnost Druge Srbije početkom jugoslovenskih ratova bili su antiratni protesti u Beogradu 1991-1992 godine, koje su vodili Žene u crnom, Centar za antiratnu akciju i Beogradski krug.[2] „Druga Srbija“ je postala sinonim otpora svih koji su odbili da se pomire sa vlašću i nacionalističkom ideologijom[3] i podržavaju novu, različitu, paralelnu Srbiju[4]. Izraz se često koristi sa ciljem tačnog razdvajanja od nacionalista, populista i drugih militarističkih opcija kao i vladine opcije. U istom značenju se upotrebljava i izraz građanska Srbija.[5][6] Ponekad se srpska istoričarka Latinka Perović naziva "majkom druge Srbije".[7]
Obnova ideje „Druge Srbije“ započela je 2002. godine kada je Helsinški odbor za ljudska prava objavio knjigu „Druga Srbija – deset godina posle (1992-2002)“. Latinka Perović u svom predgovoru govori o „nacional boljševičkoj ideologiji u Srbiji“ koja je „do ludila fanatizovala mase“, a kao glavnog nacionalističkog ideologa imenuje Dobricu Ćosića. Radomir Konstantinović u svom predgovoru kaže da „srpski nacionalizam ne pristaje na Haški tribunal onako kako ne pristaje na suočavanje sa sopstvenim zločinima“, i zato je Druga Srbija i dan-danas „jedina moguća budućnost Srbije“. U oktobru 2002. godine Mirko Đorđević, Milan Đorđević, Filip David, Dragan Velikić, Predrag Čudić, Vladimir Arsenijević, Bogdan Bogdanović, Radmila Lazić i Laslo Vegel su uputili „Pismo upozorenja srpskoj kulturnoj javnosti“ u kojem kažu da je u Srbiji „sve prisutnije ponovno oživljavanje radikalnog nacionalizma“ i da „sprega struktura moći od SANU do Generalštaba i Crkve, uz učešće partijskih moćnika, stvara atmosferu (…) novog jednoumlja“.[8]
2007. godine je pokrenut sajt „Peščanika“, sa rubrikom koja je nazvana „Druga Srbija“, čiji su autori opisani kao „intelektualci građanske orijentacije“.
Izvori
- ↑ Filozofija Srbije
- ↑ Antiratne i mirovne ideje u istoriji Srbije i antiratni pokreti do 2000. godine
- ↑ The Other Serbia
- ↑ The Other Serbia
- ↑ Očekujem da građanska Srbija izađe na biralište
- ↑ Druga, građanska Srbija, Srbija kojoj se žuri
- ↑ Latinka Perović: Majka "Druge Srbije"
- ↑ SLOBODAN ANTONIĆ Izvorna i projektovana Druga Srbija II