Permeabilnost (elektromagnetizam)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Permeabilnost je veličina koja određuje propusnost nekog materijala za magnetno polje. Što je permeabilnost veća, lakše je uspostaviti magnetno polje u tom materijalu.

Simbol je grčko slovo μ („mi“) a jedinica permeabilnosti je Veber/(Amper-zavojmetar) (Wb/Az•m).

Permeabilnost zavisi od tipa materijala, a za vakuum iznosi:

μ0 = 4π • 10-7 Wb/(Az•m)

i koristi se često u formulama.

Feromagnetni materijali obično imaju permeabilnost stotine puta veće od permeabilnosti vakuuma, dajući saznanje da se magnetski tok može lako uspostaviti u tim materijalima. Feromagnetski materijali su gvožđe, čelik, nikl, kobalt, i njihove legure.

Relativna permeabilnost materijala μr je odnos njegove apsolutne permeabilnosti i permeabilnosti vakuuma:

i stoga je broj bez jedinice mere.

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Principles of Electric Circuits, 7th edition, Thomas I. Floyd, Prentice Hall, ISBN 0-13-098576-7, pp. 385.

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]