Olovo-nitrat

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Olovo-nitrat
Lead nitrate.png
Lead(II) nitrate 1.jpg
IUPAC ime
Drugi nazivi Olovo-dinitrat
Plumbo-nitrat
Identifikacija
CAS registarski broj 10099-74-8
MeSH Lead+nitrate
RTECS registarski broj toksičnosti OG2100000
Svojstva
Molekulska formula Pb(NO3)2
Molarna masa 331.2 g/mol
Agregatno stanje Bela čvrsta supstanca bez mirisa
Gustina 4.53 g/cm³
Tačka topljenja

Razlaže se na 290–470 °C

Rastvorljivost u vodi 52 g/100 ml (20 °C)
Rastvorljivost u azotnoj kiselini
u etanolu
u metanolu

nerastvoran
1 g/2500 ml
1 g/75 ml
Struktura
Kristalna rešetka/struktura kubična
Geometrija molekula kub-oktaedar
Opasnost
EU-klasifikacija Toksičan (T)
Opasan za životnu sredinu (N)
EU-indeks 082-001-00-6
NFPA 704
NFPA 704.svg
0
3
3
OX
R-oznake R61, R20/22, R33,
R62, R50/53
S-oznake S53, S45, S60, S61
Tačka paljenja Nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni Olovo(II)-hromat
Olovo(II)-sulfid
Drugi katjoni Natrijum-nitrat
Magnezijum-nitrat
Сродна једињења Olovo(II)-oksid
Azotna kiselina



Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Olovo-nitrat je neorgansko hemijsko jedinjenje hemijske formule Pb(NO3)2.

Dobijanje[uredi - уреди | uredi izvor]

Nastaje dejstvom azotne kiseline na metal, oksid ili karbonat.[1]

Fizičko-hemijske osobine[uredi - уреди | uredi izvor]

Ovo je sol koju čine beli, pravilni oktaedarski kristali koji ne sadrže vodu (anhidrovani). Pri zagrevanju se raspada na olovnu gleđ, azot-dioksid i kiseonik.[1][2][3]

Značaj[uredi - уреди | uredi izvor]

Upravo svojstvo ove soli da se pri zagrevanju raspada ponekad se koristi za dobijanje azot-dioksida[1]:

2Pb(NO3)2---->4NO2 + 2PbO + O2

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 1,2 Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
  2. Lide David R., ur. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th izd.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. http://www.hbcpnetbase.com. 
  3. Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1. http://www.merckbooks.com/mindex/online.html. 

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]