Nacionalna biblioteka Azerbejdžana
| Nacionalna biblioteka Azerbejdžana Mirza Fatali Ahundov | |
| Izvorni naziv | Mirzə Fətəli Axundov adına Azərbaycan Milli Kitabxanası |
|---|---|
| Osnovana | 1922. |
| Vrsta | Nacionalna biblioteka |
| Svrha/fokus | Depozitorna biblioteka Azerbejdžana |
| Sedište | Baku, Azerbejdžan |
| Mrežno mjesto | Millikitabxana.az |
Nacionalna biblioteka Azerbejdžana Mirza Fatali Ahundov (azer. Mirzə Fətəli Axundov adına Azərbaycan Milli Kitabxanası) je je nacionalna biblioteka i depozitarna biblioteka Azerbejdžana sa sedištem u Bakuu. Danas predstavlja glavni informativni i kulturni centar zemlje. Njen glavni zadatak je pohrana i umreživanje (digitalizacija) svih knjiga, zbornika, radova, novina, časopisa i ostale štampe obavljene u Azerbejdžanu.[1]
Biblioteka je osnovana 1922. godine i dobila je ime po azerbejdžanskom dramskom piscu i filozofu Mirza Ahundovu. Ukrašena je statuama raznih pisaca i pesnika kao što su: Nizami Gandžavi, Mahsati, Uzeir Hadžibejli, Šota Rustaveli, Aleksandar Puškin i drugi. Zgrada ima četiri sprata, a zbirka knjiga od 4,5 miliona jedinica podeljena je na osam nivoa. Posebno dizajnirani liftovi donose knjige krajnjim korisnicima, dok čitaonica ima 500 mesta. Knjige se mogu naručiti putem elektronske pošte uz prethodnu elektronsku registraciju.[1]
Zgradu je projektovao azerbejdžanski arhitekta Mihail Husejnov.[1]
Historija[uredi | uredi kod]
Azerbejdžanska nacionalna biblioteka je osnovana 1922. godine, dok je na sadašnju lokaciju premeštena 23. maja 1923. godine.[1] Puni naziv biblioteke u početku je bio Glavna biblioteka i Državna biblioteka Azerbejdžana. Današnji naziv biblioteka je dobila 11. jula 1939. godine.[1]
Godine 1962. biblioteka je dobila dozvolu da stvara veze i razmenjuje iskustva sa Francuskom nacionalnom bibliotekom. Status narodne biblioteke stekla je 2004. godine odlukom nadležnog ministarstva.[1] Godinu dana kasnije biblioteka je postala članica Međunarodne organizacije evropskih nacionalnih biblioteka.[1] Tako je Azerbejdžan posle Rusije postao druga postsovjetska zemlja članica te organizacije.[1] Ova organizacija trenutno objedinjuje 54 evropske biblioteke, koje na taj način čine jedinstven sistem koji omogućava kreiranje evropskog elektronskog kataloga knjiga.[1]
Knjižni fond[uredi | uredi kod]
Ukupan knjižni fond iznosi 4,513 miliona jedinica[1] i obuhvata knjige, štampanu građu, novine, fascikle, disertacije i drugu evidenciju. Fond takođe uključuje kopije svih novina koje su izlazile tokom sovjetske ere. Takođe, biblioteka dobija po četiri primerka svake knjige i po dva primerka svakog časopisa i dnevnih novina koji se izdaju u Azerbejdžanu. Takođe čuva mikrofilmove i fotografije novina koje su izlazile u Azerbejdžanu pre boljševičke revolucije.[1]
Izvori[uredi | uredi kod]
Vanjske veze[uredi | uredi kod]
- (az) (ru) (en) Službena web stranica Nacionalne biblioteke Azerbejdžana
