Manon Lescaut (Puccini)
Za ostale upotrebe, v. Manon Lescaut (razvrstavanje).
| Manon Lescaut | |
|---|---|
 Poštanska razglednica kojom se obilježava premijera. | |
| Opće informacije | |
| Muzika | Giacomo Puccini |
| Libreto | Giuseppe Giacosa, Luigi Illica, Ruggero Leoncavallo, Domenico Oliva, Marco Praga, Giacomo Puccini, Giulio Ricordi |
| Predložak | Manon Lescaut; autor: abbé Prévost |
| Jezik | italijanski |
| Žanr | opera |
| Činovi | 4 |
| Informacije o premijeri | |
| Premijera | 1. februar 1893 Teatro Regio, Torino |
| Lica | |
| |
Manon Lesko (Manon Lescaut) je opera (dramma lirico= u četiri čina za koju je muziku komponovao Đakoma Pučinija, premijerno izvedena 1893. Predstavlja treću po redu i najpopularniju od svih opera temeljenih na istoimenom romanu Antoana Fransoa Prevosta.
Ruđero Leonkavalo (Ruggiero Leoncavallo), Marko Praga (Marco Praga), Domeniko Oliva (Domenico Oliva), Luiđi Ilika (Luigi Illica), Đuzepe Đakoza (Giuseppe Giacosa) i Đulio Rikordi (Giulio Ricordi) prema romanu „Priča o vitezu de Grijeu i Manon Lesko” (L’historie du chevailer des Grieux et de Manon Lescaut) Antoana-Fransoa Prevosta (Antoine-François Prévost).
1. februar 1893., Torino u Teatro Regio.
| Manon Lesko (Manon Lescaut) | sopran | |
| Lesko (Lescaut) | njen brat, narednik kraljevske Garde | bariton |
| vitez de Grije (Le Chevalier des Grieux) | tenor | |
| Žeron de Ravoar (Geronte de Ravoir) | glavni kraljevski rizničar | bas |
| Edmondo (Edmondo) | student | tenor |
| Krčmar | bas | |
| Pevačica | mecosopran | |
| Učitelj igranja | tenor | |
| Gradski osvetljivač | tenor | |
| Narednik kraljevskih strelaca | bas | |
| Kapetan broda | bas | |
| Vlasuljar | nema uloga |
devojke, građani, narod, studenti, muzičari, gospoda, sveštenici, dvorske dame, strelci, mornari, pomorci (hor)
Francuska i Severna Amerika, druga polovina XVIII veka.
Na trgu ispred krčme u Amjenu, velika grupa ljudi, uključujući i de Grijea, čeka putničku kočiju. Među putnicima je i glavni rizničar Žeron, narednik Lesko i njegova sestra Manon. Muškarci uđu u krčmu, dok Manon ostaje napolju. De Grije se na prvi pogled zaljubi u nju. U razgovoru mu saopštava da prema očevim željama je obavezna da ode u samostan. Dolazi Edmondo, prijatelj de Grijea, i govori mu da Žeron planira da otme Manon. De Grije joj izjavljuje ljubav i poziva je da zajedno odbegnu. Dok studenti zadržavaju Leskoa i Žerona klađenjem, zaljubljeni par beži u Žeronovoj kočiji.
Manon živi u Žeronovoj kući u Parizu, nakon što je napustila de Grijea kada mu je nestalo novaca. Umara je veličanstvenost zdanja i ponovo žudi za de Grijeovom ljubavi. Od brata saznaje da je on još voli, i uz Leskoovu pomoć se oni sastaju u istoj kući, ali ih Žeron iznenadi. De Grije požuruje Manon da pobegnu. Dok ona skuplja svoj nakit, straža i Žeron upadnu u sobu. On optužuje Manon za krađu i ona biva uhapšena i osuđena na progonstvo.
De Grije pokušava da je spase potkupljujući stražu, ali bezuspešno: Manon mora brodom otići u Ameriku. Oni se opraštaju i narednik bukvalno mora da otrgne Manon iz zagrljaja; kapetan broda dozvoljava da de Grije ode sa njom.
Želja Manon za luksuzom primorava de Grijea na krađu u Nju Orleansu i oni beže iz grada. U pustinji, Manon pada od umora. De Grije zalud traži vodu i ona, poslednjim dahom ga uveravajući u svoju ljubav, umire na njegovim rukama.
- Donna non vidi mai simile a questa! (Ženu još ne videh takvu) – de Grijeov solilokvijum (I čin)
- In quelle trine morbide (Među ovim zidovima) – arija Manon (II čin)
- Sola, perduta, abbandonata (Sama, zaboravljena, napuštena) – arija Manon (IV čin)
