Manon Lescaut (Puccini)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Disambig.svg Za ostale upotrebe, pogledajte Manon Lescaut (razvrstavanje).
Manon Lescaut
Poštanska razglednica kojom se obilježava premijera.
Poštanska razglednica kojom se obilježava premijera.

Muzika Giacomo Puccini
Libreto Giuseppe Giacosa, Luigi Illica, Ruggero Leoncavallo, Domenico Oliva, Marco Praga, Giacomo Puccini, Giulio Ricordi
Broj činova 4
Datum pisanja 1889 - 1892
Predložak Manon Lescaut autor:
abbé Prévost
Originalna verzija
Jezik italijanski
Premijera 1. februar 1893
Teatro Regio, Torino
Glavni likovi
  • Manon Lescaut (sopran)
  • Lescaut, njen brat, narednik u Kraljevskoj gardi (bariton)
  • Chevalier des Grieux (tenor)
  • Geronte de Ravoir, opći blagajnik (bas)
  • Edmondo, student (tenor)
  • Gostioničar (bas)
  • Pjevačica (mezzo-sopran)
  • Koregrofar (tenor)
  • Lampionaio (tenor)
  • Narednik strijelaca (bas)
  • Mornarički kapetan (bas)
  • Frizer (nijema, s pantomimom)
  • Muzičari, seljaci, djevojke, građani, narod, studenti, kurtizane, strijelci i monari
Znamenite arije
  • Des Grieux « Donna non vidi mai simile a questa » - Čin I
  • Manon « In quelle trine morbide » - Čin II
  • Manon « Oh, sarò la più bella ! » - Čin II
  • Intermezzo - između II i III čina
  • Des Grieux « No! pazzo son » Čin III
  • Manon « Sola, perduta, abbandonata » - Čin IV

Manon Lesko (Manon Lescaut) je opera (dramma lirico= u četiri čina za koju je muziku komponovao Đakoma Pučinija, premijerno izvedena 1893. Predstavlja treću po redu i najpopularniju od svih opera temeljenih na istoimenom romanu Antoana Fransoa Prevosta.

Libreto[uredi - уреди | uredi izvor]

Ruđero Leonkavalo (Ruggiero Leoncavallo), Marko Praga (Marco Praga), Domeniko Oliva (Domenico Oliva), Luiđi Ilika (Luigi Illica), Đuzepe Đakoza (Giuseppe Giacosa) i Đulio Rikordi (Giulio Ricordi) prema romanu „Priča o vitezu de Grijeu i Manon Lesko” (L’historie du chevailer des Grieux et de Manon Lescaut) Antoana-Fransoa Prevosta (Antoine-François Prévost).

Praizvedba[uredi - уреди | uredi izvor]

1. februar 1893., Torino u Teatro Regio.

Likovi i uloge[uredi - уреди | uredi izvor]

Manon Lesko (Manon Lescaut) sopran
Lesko (Lescaut) njen brat, narednik kraljevske Garde bariton
vitez de Grije (Le Chevalier des Grieux) tenor
Žeron de Ravoar (Geronte de Ravoir) glavni kraljevski rizničar bas
Edmondo (Edmondo) student tenor
Krčmar bas
Pevačica mecosopran
Učitelj igranja tenor
Gradski osvetljivač tenor
Narednik kraljevskih strelaca bas
Kapetan broda bas
Vlasuljar nema uloga

devojke, građani, narod, studenti, muzičari, gospoda, sveštenici, dvorske dame, strelci, mornari, pomorci (hor)

Mesto i vreme[uredi - уреди | uredi izvor]

Francuska i Severna Amerika, druga polovina XVIII veka.

Sadržaj[uredi - уреди | uredi izvor]

I čin[uredi - уреди | uredi izvor]

Na trgu ispred krčme u Amjenu, velika grupa ljudi, uključujući i de Grijea, čeka putničku kočiju. Među putnicima je i glavni rizničar Žeron, narednik Lesko i njegova sestra Manon. Muškarci uđu u krčmu, dok Manon ostaje napolju. De Grije se na prvi pogled zaljubi u nju. U razgovoru mu saopštava da prema očevim željama je obavezna da ode u samostan. Dolazi Edmondo, prijatelj de Grijea, i govori mu da Žeron planira da otme Manon. De Grije joj izjavljuje ljubav i poziva je da zajedno odbegnu. Dok studenti zadržavaju Leskoa i Žerona klađenjem, zaljubljeni par beži u Žeronovoj kočiji.

II čin[uredi - уреди | uredi izvor]

Manon živi u Žeronovoj kući u Parizu, nakon što je napustila de Grijea kada mu je nestalo novaca. Umara je veličanstvenost zdanja i ponovo žudi za de Grijeovom ljubavi. Od brata saznaje da je on još voli, i uz Leskoovu pomoć se oni sastaju u istoj kući, ali ih Žeron iznenadi. De Grije požuruje Manon da pobegnu. Dok ona skuplja svoj nakit, straža i Žeron upadnu u sobu. On optužuje Manon za krađu i ona biva uhapšena i osuđena na progonstvo.

III čin[uredi - уреди | uredi izvor]

De Grije pokušava da je spase potkupljujući stražu, ali bezuspešno: Manon mora brodom otići u Ameriku. Oni se opraštaju i narednik bukvalno mora da otrgne Manon iz zagrljaja; kapetan broda dozvoljava da de Grije ode sa njom.

IV čin[uredi - уреди | uredi izvor]

Želja Manon za luksuzom primorava de Grijea na krađu u Nju Orleansu i oni beže iz grada. U pustinji, Manon pada od umora. De Grije zalud traži vodu i ona, poslednjim dahom ga uveravajući u svoju ljubav, umire na njegovim rukama.

Poznate muzičke numere[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Donna non vidi mai simile a questa! (Ženu još ne videh takvu) – de Grijeov solilokvijum (I čin)
  • In quelle trine morbide (Među ovim zidovima) – arija Manon (II čin)
  • Sola, perduta, abbandonata (Sama, zaboravljena, napuštena) – arija Manon (IV čin)

Spoljašnje veze[uredi - уреди | uredi izvor]