Likaon (Pelazgov sin)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Zevs pretvara Likaona u vuka, gravura Hendrika Goltziusa.

Likaon (starogrčki: Λυκάων) bio je, u grčkoj mitologiji, kralj Arkadije, sin Pelazga i Okeanide Melibeje ili oreade Kilene.[1][2] Likaon je sa više žena imao dve kćerke ― Diju i Kalistu te pedeset sinova, koji su osnovali mnoge gradove na Peloponezu.[3][4]

Mitologija[uredi - уреди | uredi izvor]

U različitim predanjima Likaon je predstavljen u vrlo različitom svetlu.[5] Prema starijem predanju,[1] on je pobožan i mudar kralj. Osnovao je grad Likosuru, po nekima najstariji grad u Grčkoj, na brdu Likeju ustanovio je kult Zevsa Likejskog,[5] a na planini Kileni podigao je Hermesov hram.[6] Na prestolu ga je nasledio najstariji sin, Niktim, koji je jednog dana na žrtvu prineo novorođenče, zbog čega je Zevs pretvorio Niktima u vuka.[1] Neki pričaju da je Zevs došao u goste Likaonu i tom prilikom zaveo njegovu kćerku Kalistu. Iz te veze rodio se Arkad, eponimni heroj Arkadije. No Arkad je odlučio da iskuša božansku prirodu Zevsu tako što mu je poslužio ljudsko meso pomešano s drugim vrstama mesa. Kad je Zevs to uvideo, prevrnuo je trpezu i gromom pobio Likaonove sinove, a Likaona je pretvorio u vuka.[7] Neki kažu da je više Likaonovih sinova poslužilo Zevsu meso ubijenog dečaka, jer su hteli da provere da li to zaista bog posećuje njihovog oca, pa ih je Zevs kaznio smrću.[1]

Drugi pripovedaju da je Zevs došao u Likaonovu kuću prerušen u siromašnog smrtnika da bi se uverio u domaćinovu pobožnost. Likaon ga je ljubazno primio, ali mu je poslužio meso jednog dečaka izmešano s utrobom žrtvene životinje, pa je Zevs usmrtio i Likaona i njegove sinove, osim Niktima, koga je u poslednjem trenutku zaštitila Geja. Na arkadski je presto stupio Niktim, za čije je vladavine došlo do Deukalionovog potopa, i to upravo kao kazna za zločine Likaonovih sinova.[2] Neki pričaju da je Likaon bio divljak koji se podsmevao ljudima zato što poštuju Zevsa i čak je nameravao da ubije boga kad mu je došao u kuću.[8] Prema jednoj verziji, Likaon je ubio svog sina Niktima ili Arkada da bi Zevsa poslužio ljudskim mesom, pa je zbog toga bio kažnjen tako što je pretvoren u vuka.[1] Prema Pausaniji, Likaon je pretvoren u vuka kad je na žrtvenik Zevsu Likejskom prineo i žrtvovao ljudsko novorođenče.[9]

Mit o Likaonu nastao je u vezi s prinošenjem ljudskih žrtava Zevsu Likejskom.[1] Verovalo se da onaj ko okusi ljudsko meso postaje vuk, a "kad bi postao vuk" ― piše Pausanija ― "ako bi se uzdržao od ljudskog mesa, kažu da bi deset godina kasnije opet od vuka postao čovek, a ako bi ga okusio, zauvek bi ostao zver".[10]

Sinovi[uredi - уреди | uredi izvor]

Prema Pseudo-Apolodorovoj Biblioteci, Likaonovi sinovi ("Likaonidi") bili su:[2]

  1. Melenej
  2. Tesprot
  3. Helik
  4. Niktim
  5. Peuketije
  6. Kaukon
  7. Mekistej
  8. Hoplej
  9. Makarej
  10. Makedon
  11. Enotar
  12. Polih
  13. Akont
  14. Euemon
  15. Ankior
  16. Arhebat
  17. Karteron
  18. Egeon
  19. Palant
  20. Eumon
  21. Kanet
  22. Protoj
  23. Lin
  24. Koreton
  25. Menal
  26. Teleboj
  27. Fisije
  28. Fas
  29. Ftije
  30. Likije
  31. Alifer
  32. Genetor
  33. Bukolion
  34. Soklej
  35. Finej
  36. Eumet
  37. Harpalej
  38. Portej
  39. Platon
  40. Hemon
  41. Kinet
  42. Leon
  43. Harpalik
  44. Herejej
  45. Titana
  46. Mantinej
  47. Kleitor
  48. Stimfal
  49. Orhomen

Nešto drugačiji popis daje Pausanija i pri tom skoro svakom Likaonovom sinu pripisuje osnivanje jednog grada u Arkadiji, koji je po osnivaču i poneo svoje ime:[11]

  1. Niktim je nasledio Likaona
  2. Palant je osnovao Palantion
  3. Orestej (Orestasij)
  4. Figal (Figalija)
  5. Trapezej, Trapezunt
  6. Daseata (Daseja)
  7. Makarej (Macarija)
  8. Heslion (Helison i istoimena reka)
  9. Akak (Akakesij)
  10. Tokno (Toknija)
  11. Orhomen (Orhomen i Metidrij)
  12. Hipsunt (Hipsunt)
  13. ime nečitko (Meleneja)
  14. Tirej (Tireja)
  15. Menal (Menal)
  16. Tegeat (Tegeja)
  17. Mantinej (Mantineja)
  18. Kromo (Kromi)
  19. Harisije (Harisija)
  20. Trikolon (Tricoloni)
  21. Peret (Pereti)
  22. Aseata (Aseja)
  23. ime nečitko, Likej? (Likoja)
  24. Alifer (Alifera)
  25. Herej (Hereja)
  26. Enotar, najmlađi (Enotrija u Italiji)

Plutarh navodi i imena dvojice sinova kojih na ovim popisima nema; prvi se zvao Eleutar, a drugi Lebad.[12]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Srejović & Cermanović-Kuzmanović 1989, s.v. Likaon (2).
  2. 2,0 2,1 2,2 Pseudo-Apolodor, Biblioteka, III, 8, 1.
  3. Pausanija, Opis Helade, VIII, 2, 1 sqq.
  4. Dionisije Halikarnašanin, Rimske starine, I, 11, 13.
  5. 5,0 5,1 Schmitz 1867, s.v. Lycaon (1).
  6. Higin, Fabulae, 225.
  7. Higin, Fabulae, 176.
  8. Ovidije, Metamorfoze, I, 196–239.
  9. Pausanija, Opis Helade, VIII, 2, 3.
  10. Pausanija, Opis Helade, VIII, 2, 6.
  11. Pausanija, Opis Helade, VIII, 3, 1–5.
  12. Plutarh, Quaestiones Graecae, 39.

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]