Konopac (Plaut)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Konopac (Rudens)
Caradosso, scena della Gomena di Plauto, 1485 circa.JPG
Scena iz Plautovog Konopca, Caradosso, oko 1485.
Napisao: Plaut
Likovi Arktur (zvezdano božanstvo, govornik prologa)
Demon (starac)
Plesidip (mladić)
Skeparnion (rob Demonov)
Trahalion (rob Plesidipov)
Palestra (hetera)
Ampeliska (hetera)
Labrak (svodnik)
Harmid (prijatelj Labrakov)
Ptolemokratija (sveštenica Venerina)
Ribari
Grip (ribar u Demonovoj službi)
Robovi
Datum premijere oko 211. pne. (?)
Mjesto premijere Rim
Originalni jezik Latinski
Žanr Palijata
Radnja obala mora blizu Kirene, ispred Demonove kuće i Venerinog hrama

Konopac (lat. Rudens) je komedija rimskog književnika Tita Makcija Plauta, sastavljena od pet činova i prologa, za koju se misli da je napisana oko 211. pne. U ovoj komediji jedna devojka, Palestra, koju su u detinjstvu kidnapovali pirati, ponovo otkriva svoga oca, Demona, i to ― ironično ― uz pomoć svoga svodnika, Labraka. Međutim, radnja komedije mnogo je složenija od ove osnovne linije; komične situacije nastaju naročito iz interakcije robova i gospodara te iz toga kako različiti likovi menjaju svoj odnos prema drugim likovima tokom trajanja celog komada. Radnja komedije događa se u Kireni, grčkom gradu smeštenom u severnoj Africi, premda likovi potiču iz čitavog niza različitih gradova širom Mediterana, posebno iz Atine.

Konopac se ubraja među inovativnije komedije tog doba, uključujući i zato što je radnja smeštena na obali mora, a ne i samom gradu. U pisanju ovog komada Plaut se ugledao na neku grčku komediju Difilovu, čiji nam naslov nije poznat. Sa svoje strane, Konopac je uticao na mnoga moderna dela, npr. na Shakespeareovu Buru, Ariostov Orman i Ruzanteovu Kišnicu.

Zaplet[uredi - уреди | uredi izvor]

Demon, atinski starac koji je izgubio svoj imetak, preselio se u Kirenu, gde živi na obali mora, blizu Venerinog hrama. Istovremeno, svodnik Labrak kupio je dve devojke, Palestru i Ampelisku, pretvorio ih u hetere i takođe se preselio u Kirenu. Plesidip, mladi Atinjanin, ugleda u Kireni Palestru i zaljubi se u nju; zatim se sa svodnikom dogovori o njenom otkupu i plati mu deo sume, a svodnik ga tom prilikom pozove da prinese žrtvu u Venerinom hramu. Međutim, Labrakov prijatelj Harmid nagovori svodnika da odvede devojke na Siciliju, jer će tamo isposlovati bolju cenu za njih. Zatim svodnik, njegov gost i devojke isplove prema Siciliji. No podigne se oluja, koja razbije lađu. Devojke se spasu u jednom čamcu i stignu do obale, gde ih prihvati Venerina sveštenica. Labrak i Harmid takođe se spasu te, otkrivši gde se devojke nalaze, svodnik pokuša da ih na silu izvuče iz hrama. U tom trenutku u njihovu zaštitu stanu Demon i Plesidip, koji je uz pomoć roba Trahaliona saznao da su devojke u Venerinom hramu. U brodolomu je nestao Labrakov putni kovčeg, u kojoj se nalaze i neke Palestrine amajlije. Grip, ribar u Demonovoj službi, izvuče taj kovčeg iz mora konopcem (rudens) zakačenim na ribarsku mrežu. Uz pomoć tih amajlija otkrije se da je Palestra kći Demonova, koja je kidnapovana u detinjstvu. Demon obeća Palestru Plesidipu za ženu i izmiri se sa Labrakom.[1]

Argument[uredi - уреди | uredi izvor]

U sačuvanim rukopisima Konopac počinje argumentom, tj. kratkim sažetkom drame, kao i druge Plautove komedije. Te argumente nije pisao Plaut, već su dodati kasnije, nakon Plautove smrti. U njima se daje kratak pregled sadržaja drame, s posebnom osvrtom na opšte okolnosti, razvoj zapleta i njegov epilog. U nekim komedijama argument je dat u obliku akrostiha, a takav je slučaj i u ovom komadu:[2]

Reti piscator de mari extraxit vidulum,
Ubi erant erilis filiae crepundia,
Dominum ad lenonem quae subrepta venerat.
Ea in clientelam suipte inprudens patris
Naufragio eiecta devenit: cognoscitur
Suoque amico Plesidippo iungitur.
Ribar je mrežom iz mora kovčeg izvukao,
U kojem su bile amajlije gazdine ćerke,
Devojke koja je kidnapovana i svodniku data.
E ona sad, ne znajući, pod zaštitom vlastita oca
Nađe se nakon brodoloma: bude prepoznata i
Svom voljenom Posidipu za ženu predata.

Struktura[uredi - уреди | uredi izvor]

Prolog[uredi - уреди | uredi izvor]

Prolog izgovara Arktur, božanstvo-zvezda iz sazvežđa Velikih kola, koje se više ne pojavljuje u drami. Arktur je dobio zadatak da siđe na zemlju i izvesti Jupitera o ponašanju ljudi, a vrhovni će bog potom izvagati koji su ljudi dobri, a koji su loši i treba ih kazniti. U nekih pedeset stihova zvezdano božanstvo zatim izlaže predistoriju radnje i temu komedije: Demon, napustivši Atinu, stigao je u Kirenu, grad u kome se nalazi i njegova kći, Palestra, koju su u mladosti kidnapovali i prodali nekom svodniku. Neki mladić ugleda ovu devojku i odmah se u nju zaljubi te obeća svodniku da će mu dati pozamašnu svotu novca u zamenu za devojčinu slobodu. Svodnik, pak, krešeći taj dogovor, ukrca se se na lađu s Palestrom i njenom koleginicom Ampeliskom, ali podigne se oluja te im lađa strada u brodolomu i njih troje opet se nađu na kirenskoj obali, odakle su i otplovili.

Prvi čin[uredi - уреди | uredi izvor]

Brodolom

Mladi Plesidip, koji se uputio u Venerin hram na obali, gde treba da se nađe sa svodnikom Labrakom, sretne slučajno starca Demona i njegovog roba Skeparniona. Mladić ih pita jesu li čuli nešto o dolasku nekog čoveka i dve devojke s njim, no oni mu odgovaraju da ništa ne znaju o tome, te on odmah pomišlja na neku prevaru. Uto Skerpanion primeti prisustvo nekih ljudi koji su upravo preživeli brodolom i nekako se dokopali plaže, te Plesidip ode da vidi o čemu se radi. U međuvremenu, Palestra je pristala uz obalu na jednom čamcu i, nakon poduže pesme u kojoj spominje svoje nedaće, pronalazi svoju koleginicu, heteru Ampelisku; obe ulaze u Venerin hram, gde ih prijateljski dočekuje sveštenica Ptolemokratija.

Drugi čin[uredi - уреди | uredi izvor]

Rob Trahalion, tražeći svog gospodara Plesidipa, raspituje se o njemu kod nekih ribara, koje sreće na obali, a zatim se uputi ka Ptolemokratiji. Usput sretne Ampelisku, koju je sveštenica poslala po vodu i zemlju za prinošenje žrtve, te koja sad Trahalionu kaže za brodolom i za nedaću koju je njegov gospodar pretrpeo. Nakon razgovora između njih dvoje, saznajemo da je Palestra, koja se nalazi u hramu, uzbuđena zbog gubitka kovčega, u kome su se nalazile njene amajlije iz detinjstva, koje bi omogućile njenim roditeljima da je prepoznaju. U međuvremenu, svodnik Labrak i njegov prijatelj Harmid žustro se prepiru na plaži, pri čemu Labrak prebacuje svom domaćinu da je zbog njega izgubio sav svoj imetak. Na kraju ostave svoje nesuglasice po strani te krenu u potragu za devojkama i tako od Skeparniona saznaju da se one nalaze u Venerinom hramu.

Treći čin[uredi - уреди | uredi izvor]

Trahalion, tražeći sveštenicu i njene gošće ― koje je u međuvremenu svodnik pronašao u hramu ― sreće Demona i moli ga da im pomogne. Ovaj se odmah, s nekoliko svojih robova, uputi tamo i naredi im da uhvate svodnika. U međuvremenu Palestra i Ampeliska pobegnu iz hrama, Trahalion im nudi zaštitu, a Demon izvodi svodnika. To otvara prepirku oko toga čije su dve devojke i ko ima pravo na njih. Tokom rasprave Trahalion otkrije da je Palestra atinskog porekla, što Demonu pruži dodatnu motivaciju da je brani, jer mu je ona zemljakinja i podseća ga na njegovu izgubljenu ćerku. Trahalion odluči da pozove Plesidipa, a Demon ostavlja svoje robove da paze da se devojkama ništa ne dogodi. Kad Plesidip stigne do hrama, odluči da pozove Labraka na sud, a ovaj se preplaši i traži pomoć od svog domaćina Harmida, ali ovaj mu je ne želi pružiti. U međuvremenu, robovi vode devojke u Demonovu kuću.

Četvrti čin[uredi - уреди | uredi izvor]

Grip, rob koji je u Demonovoj službi kao ribar, konopcem povlači ribarsku mrežu iz mora i otkrije da se u njoj zapetljao neki kovčeg. Taj prizor ugleda Trahalion, koji priđe ribaru i stane mu pretiti da će ga optužiti za krađu. Kako nisu razrešili svoje razmirice, odluče da sud prepuste trećoj osobi, Demonu, koga je za sudiju u sporu izabrao Trahalion, ne znajući da je Grip u Demonovoj službi. Pošto su stigli kod Demona, između njih trojice zapodene se žestoka rasprava, koja se završi tako što predmete u kovčegu prepozna Palestra, za koju Demon tako otkrije da je njegova davno izgubljena kći. Premda Grip tvrdi da sadržaj kovčega pripada njemu kao nalazaču, gospodar mu ne daje ništa iz kovčega, a zatim naređuje Trahalionu da pronađe Plesidipa kako bi mu dao svoju ćerku za ženu. Rob prenese tu poruku svom gospodaru i onda se obojica upute natrag ka Demonu.

Peti čin[uredi - уреди | uredi izvor]

Labrak, pošto je na sudu kažnjen za iznudu, uputi se ka Venerinom hramu u potrazi za Ampeliskom; tamo čuje Gripa kako govori o nekom kovčegu. Približi se ribaru, koji traži nagradu za kovčeg u iznosu od jednog talenta, na šta svodnik pristane. Sklopivši sporazum, odu kod Demona, koji vrati kovčeg zakonitom vlasniku, na šta Grip zatraži obećani novac. Labrak poriče da se bilo šta dogovorio s Gripom, no tad se umeša Damon u odbranu vlastitog roba. Zaključak je da pola talenta zadrži svodnik u zamenu za Ampeliskinu slobodu, a da druga polovina bude data Damonu u zamenu za Gripovo oslobođenje. Komedija se završava večerom u Demonovoj kući.

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]