Kirena (mitologija)

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Kirena ili Cirena (starogrčki: Κυρήνη) bila je, u grčkoj mitologiji, nimfa iz Tesalije, kći prvog lapitskog kralja Hipseja ili, prema drugima, kći rečnog boga Peneja.[1][2]

Mitologija[uredi - уреди | uredi izvor]

Prema Pindaru, Kirena nije volela kućne poslove i svoje je vreme provodila na planini Pelionu, gde je čuvala očeva stada od divljih životinja. Jednog dana, dok se golim rukama borila s lavom, Apolon je ugledao lepu nimfu i odmah se zaljubio u nju. Pitao je Hirona za njeno poreklo, a ovaj mu je prorekao da će u zlatnim kočijama odvesti Kirenu u Libiju, gde će im Afrodita pripremiti postelju, a potom će Kirena roditi Apolonu sina Aristeja, koga će Hermes dati Geji da ga hrani hranom bogova i tako ga učiniti besmrtnim.[3]

Drugi su govorili da je Apolon ugledao Kirenu dok je napasala očeva stada kraj reke Peneja i da je njenog i Apolonovog sina odgojio kentaur Hiron.[4][5]

U kasnijem predanju pričalo se da je Kirena po dolasku u Libiju savladala lava koji je pustošio zemlju i da joj je zato kralj Euripil predao deo svog kraljevstva. Potom je osnovala grad, koji je po njoj nazvan Kirenom.[6]

Posle se pripovedalo da je Apolon vodio s Kirenom ljubav u obličju vuka i da ona nikad nije bila u Libiji, nego da je živela u kristalnoj palati ispod reke Peneja.[7][8]

Pričalo se i da je Apolonu ili argivskom kralju Abantu rodila Idmona, proroka koji će se priključiti pohodu Argonauta[9]

Reference[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]