José de San Martín

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Hose de San Martin

San Martin
San Martin

Lični podaci
Datum rođenja 25. februar 1778.
Mesto rođenja Japeju (Vicekraljevstvo Rio de la Plata)
Datum smrti 17. avgust 1850.
Mesto smrti Bulonj na Moru (Francuska)

Hose de San Martin (šp. José de San Martín; Japeju, 25. februar 1778Bulonj na Moru, 17. avgust 1850), je bio argentinski general čije su vojne kampanje su bile presudne za pobedu pobornika nezavisnosti u Argentini, Čileu i Peruu. Zajedno sa Simonom Bolivarom smatra se za najznačajnijeg borca Južne Amerike protiv španske kolonijalne vlasti.

U Argentini je stekao titulu „Oca nacije“ (-{Padre de la Patria}-) i smatra se nacionalnim herojem. U Peruu je poznat kao „osnivač slobodnog Perua“ i „osnivač Republike i generalisimus“ (-{Fundador de la Libertad del Perú, Fundador de la República y de Generalísimo de las Armas}-). U Čileu mu je dodeljena najviša vojna titula (-{Capitán General}-).

Biografija[uredi - уреди | uredi izvor]

Bio je sin španskog vojnika i kreolke. Vojno obrazovanje sticao je u Madridu a od 11 do 20 godine služio je u Evropi i Africi. Godine 1812. vratio se u Buenos Ajres kao oficir španske vojske. Do tada je već bio stekao ratno iskustvo kao komandant vojne jedinice u sukobu sa Francuzima. Kao pukovnik pristupio je oslobodilačkom pokretu i organozovao je vojsku predvodeći je u prvim borbama protiv Španaca 1813. godine. Osujetio je špansko iskrcavanje u San Lorensu (kod Parane). Organizator je čuvene Andske vojske i velikog vojnog podviga kada je prešavši Ande oslobodio Čile (1818) i Peru (1820) i bio šef država. Borio se sa promenljivom ratnom srećom. Posle sukoba sa Bolivarom povukao se u privatan život u Evropi. Vratio se u zemlju 1828. ali je odustao od iskrcavanja u Buenos Ajres zbog tadašnjih političkih sukoba. Vratio se u Francusku u kojoj je umro slep i zaboravljen.

Vidite još[uredi - уреди | uredi izvor]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

  • Lynch, John. San Martin: Argentine Soldier, American Hero
  • Lynch, John. The Spanish American Revolutions 1808-1826 (2nd ed. 1986)
  • Abad de Santillán, Diego (1965) (Spanish). Historia Argentina. Buenos Aires: TEA (Tipográfica Editora Argentina). 
  • Camogli, Pablo; de Privitellio, Luciano (2005) (Spanish). Batallas por la Libertad. Buenos Aires: Aguilar. ISBN 978-987-04-0105-6. 
  • Galasso, Norberto (2000) (Spanish). Seamos libres y lo demás no importa nada [Let us be free and nothing else matters]. Buenos Aires: Colihue. ISBN 978-950-581-779-5. 
  • Mayochi, Enrique Mario. "San Martín visto por los artistas [San Martín saw by artists]" (Spanish). San Martín National Institute. http://www.sanmartiniano.gov.ar/textos/parte3/texto097.php. pristupljeno 14 July 2012. 
  • (Spanish) Documentos para la historia del Libertador General San Martín [Documents for the history of Liberator General San Martín]. Buenos Aires: Instituto Nacional Sanmartiniano and Museo Histórico Nacional. 1953. 
  • Crow, John (17 January 1992). The Epic of Latin America. Berkeley, California: University of California Press. ISBN 978-0-520-07723-2. 
  • Dellepiane, Carlos (1965) (Spanish). Historia militar del Perú [Military history of Peru]. Buenos Aires: Círculo Militar. 
  • Espíndola, Adolfo (1962) (Spanish). San Martín en el Ejército Español en la península [San Martín in the Spanish Army in the peninsula]. Buenos Aires: Comisión Nacional Ejecutiva del 150 Aniversario de la Revolución de Mayo. 
  • Harvey, Robert (2000). Liberators: Latin America's Struggle For Independence. New York: The Overlook Press, Peter Mayer Publishers. ISBN 978-1-58567-072-7. 
  • Higgins, James (2014). The Emancipation of Peru: British Eyewitness Accounts. Online at https://sites.google.com/site/jhemanperu
  • Levene, Ricardo (1936) (Spanish). Historia de la Nación Argentina [History of the Argentine Nation]. Buenos Aires: Editorial El Ateneo. 
  • Montes i Bradley, Ricardo Ernesto (1952) (Spanish). El agricultor José de San Martín [The farmer José de San Martín]. Mexico: Editorial Perspectivas. 
  • Horst Pietschmann: José de San Martin. In: Nikolaus Werz (Hrsg.): Populisten, Revolutionäre, Staatsmänner. Politiker in Lateinamerika. Frankfurt am Main 2009, S. 50–78.
  • J. C. J. Metford: San Martin, the Liberator. New York 1950.
  • Bartolomé Mitre: Historia de San Martin y de la Emancipación Sudamericana. Buenos Aires 1950.
  • John Lynch: Caudillos in Spanish America, 1800–1850. Oxford 1992.
  • Ernst Samhaber: Südamerika. Ausgabe 3H, Guverts, Hamburg 1939, S. 449.
  • Academia Nacional de la historia (Argentina): Nueva historia de la nación Argentina. Volumen 4, 2. Auflage. Editorial Planeta, 2000, ISBN 950-49-0389-4, S. 318.

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]