Hans Holbein Mlađi

Izvor: Wikipedia
Autoportret
Portret Tomasa Mora, Hans Holbajn mlađi (1527).

Hans Holbajn Mlađi (nem. Hans Holbein der Jüngere; 1497. ili 1498. Augsburg1543. London), bio je nemački slikar, koji je stvarao u Bazelu, a kasnije u Engleskoj na dvoru Henrija VIII. Pripadao je među poznatije renesansne slikare i bio veoma slavan u svom vremenu.

Biografija[uredi - уреди]

Hans Holbajn potiče iz poznate augsburške umetničke porodice. Njegov otac Hans Holbajn Stariji (1465-1524) spadao je među poznatije slikare toga vremena, i od njega je sin primio prve instrukcije u slikarstvu. Slikao je u stilu Severne renesanse. Sa bratom Ambrođom (1494-1519) doselio se 1515. u Bazel gde je živeo, uz povremena putovanja u Francusku i Italiju.

1519. u godini kada mu je umro mlađi brat Ambrođo, ženi se Hans Holbajn Mlađi sa četiri godine starijom Elizabetom Binzenštok, udovicom jednog Bazelskog kožara, što mu je omogućilo da postane član Bazelskog udruženja slikara koje se zvalo: „Nebesko udruženje“, i tako postaje Holbajn 1520. građanin Bazela. Sa Elizabetom je dobio četvoro dece tri sina i jednu ćerku. Tu je upoznao mnoge umetnike i filozofe, poput nizozemskog humaniste Erazma koga je Holbajn više puta portretirao. Holbajn je ilustovao neke njegove knjige, kao i Bibliju u prevodu Martina Lutera. Uz Erazmovu pomoć upoznaje Holbajn Mlađi humanistu Tomasa Mora koji ga snadbeva sa prvim poslovima, i koji ga kasnije upoznaje sa kraljem Henrijem VIII. Pokret reformacije nije bio sklon izradi slika, tako da se Holbajn preselio u London. Od 1526. do 1528. živeo je u Londonu. Holbajn je tu izradio mnoge portrete velikaša na dvoru Henrija VIII.

1528. vraća se ponovo za Bazel gde provodi četiri godine, i 1532. konačno napušta Bazel sa svojom porodicom u pravcu Londona. Godine 1536. Henri VIII ga je proglasio dvorskim slikarem.

Portreti[uredi - уреди]

Holbajn je uvek prvo izrađivao detaljnu studiju modela olovkom, mastilom i kredom. Ovaj šablon bi prenosio na sliku koristeći male otvore na slici na koje je bio nanesen ugljen. Kasnije je koristio neku vrstu ugljenog indiga. Na skicama je veoma detaljno obrađivao lica, ali nije crtao neke druge detalje, recimo ruke ili odeću. Na nekim od portreta (Henri VIII, Erazmo) vidljiva je karakterizacija portretisanih ličnosti.

Značajnija dela[uredi - уреди]

Zanimljivost[uredi - уреди]

Ruski književnik Fjodor Mihajlovič Dostojevski bio je snažno impresioniran Holbajnovom slikom Hristos u grobu koju je 1867. video u Bazelu. U njegovom romanu Idiot, ličnosti često diskutuju o ovoj slici.

Eksterni linkovi[uredi - уреди]