Genadije iz Masilije
Genadije iz Masilije (latinski: Gennadius Massiliensis), poznat i kao Genadije Sholastik (Gennadius Scholasticus), bio je latinski pisac i sveštenik, koji je živeo u drugoj polovini 5. veka nove ere. Od njegovih mnogobrojnih spisa sačuvano je, osim jedne veronauke, samo delo O znamenitim ljudima (De viris illustribus), koje predstavlja produženje istoimenog Hijeronimovog dela i danas je jedini izvor za nekih devedeset autora.[1]
O Genadijevom se životu zna samo ono što sam kaže u poslednjem, 97. životopisu u delu O znamenitim ljudima: "Ja, Genadije, prezbiter Masilije, napisao sam osam knjiga protiv svih jeresi, pet knjiga protiv Nestorija, deset knjiga protiv Eutiha, tri knjige protiv Pelagija, spis o hiljadugodišnjici Jovanove apokalipse, ovo delo, kao i pismo o mojoj veri koje sam poslao blaženom Gelaziju, biskupu grada Rima". Budući da se Gelazije na papskom prestolu nalazio od 492. do 496. godine, zaključuje se da je Genadije živeo negde krajem 5. veka.[2]
Genadijevo glavno delo, pod naslovom O znamenitim ljudima (De viris illustribus), predstavlja nastavak Hijeronimovog istoimenog dela, gde su prvi put bili opisani životi 135 znamenitih hrišćana, a koje je, pak, Hijeronom sastavio po ugledu na Svetonijeve biografije. Hijeronimovo se delo, kao prva patrologija i leksikon hrišćanske biografije, pokazalo iznimno popularnim i, premda ga niko nije pokušavao popraviti ili dopuniti, mnogi su pisci sastavljali produžetke tog dela koristeći isti postupak. Znamo za produžetak koji je napisao neki Hijeronimov učenik po imenu Paterije (Paterius), kao i za Sofronijev grčki prevod. No, najveću je slavu dostigao nastavak koji je napisao Genadije, pa je svuda bio prihvaćen kao drugi deo istog spisa, pa je uvek i prepisivan, a naposletku i štampan zajedno s Hijeronimovim delom. Genadijev spis sadrži oko stotinu životopisa, napisanih po uzoru na Hijeronima i većinom poređanih po hronološkom redosledu, premda ima i odstupanja od hronološke metode. Tekst je do nas došao u dosta lošem stanju, budući da su ga drugi ljudi pokušavali popraviti i u njega dodavali vlastiti tekst, a da o tome nisu pravili beleške, što je, uostalom, bilo i uobičajeno kod srednjovekovnih pisaca. Opšte uzev, Genadije je bio pažljiv i istinoljubiv pisac, pa na jednom mestu kaže: "Ima i drugih njegovih (Faustovih) dela, ali neću ih imenovati, jer ih još nisam pročitao".[2]
Reference[uredi | uredi kod]
- ↑ Buckwald, Hohlweg & Prinz 1984, str. 124–125
- ↑ 2,0 2,1 Fortescue 1909, s.v. Gennadius of Marseilles
Literatura[uredi | uredi kod]
- Buckwald, Wolfgang; Hohlweg, Armin; Prinz, Otto (1984). Rečnik grčkih i latinski pisaca antike i srednjeg veka [Tusculum-Lexicon griechischer und lateinischer Autoren des Alterums und des Mittelalters]. Beograd: Vuk Karadžić.
- Fortescue, Adrian (1909), „Gennadius of Marseilles”, The Catholic Encyclopedia, 6, New York: Robert Appleton Company
