Gaj Licinije Kalvo
Gaj Licinije Macer Kalvo (lat. Gaius Licinius Calvus, rođen 82. godine st. e., umro oko 47. godine st. e.), sin analiste Gaja Licinija Macera, bio je rimski političar, govornik i pesnik, pripadnik književnog kruga neoterika.
U govorništvu je Kalvo, za razliku od Cicerona, bio gorljivi pripadnik aticističkog pravca, ali su mu govori odisali živošću (Sen. Controv. VII, 4, 7; Cat. 53). I sam je Ciceron cenio Kalvov talenat i sposobnost (Fam, XV, 21, 4; Brut. 279), a njegovo se govorničko umeće cenilo još u doba Kvintilijana (Inst. X, 1, 115) i Tacita (Dial. 18, 21, 25). Kalvo je za sobom ostavio 21 govora, od kojih su najviše bili cenjeni govori protiv Publija Vatinija i od kojih je jedan bio održan 54. godine st. e., kada je Vatinija branio upravo Ciceron.
Kalvo je bio blizak Katulov prijatelj, i kasniji ih pisci često pominju u paru. Dva su pesnika delila iste književn-estetske poglede i pisali u istim književnim žanrovima: Kalvo je napisao epilij Ija, jednu elegiju povodom smrti njegove voljene Kvintile (koja je možda bila njegova supruga i na koju aludira Katul u pesmi 96), zatim epitalamije i satirične epigrame u različitim metrima, od kojih su neki bili usmereni protiv Cezara (s kojim se ipak posle izmirio, zajedno s Katulom) te protiv Pompeja i Cezarovog prijatelja Tigelija Sarda (Tigellius Sardus).
Ništa od Kalvovih dela nije sačuvano.
- Catullus poems mentioning Calvus Arhivirano 2019-08-11 na Wayback Machine-u
