Francisco Ferrer Guardia
| Fransisko Ferer | |
|---|---|
 | |
| Biografske informacije | |
| Rođenje | 10. januar 1859. Alelja |
| Smrt | 13. oktobar 1909. Barselona |
| Filozofija | |
| Glavni interesi | obrazovanje |
Fransisko Ferer Gvardija (šp. Francisco Guardia Ferrer), rođen 14. januara 1859—umro 13. oktobra 1909) je katalonski pedagog i osnivač „Pokreta modernih škola“.
Tako je pisao Fransisko Ferer u pismu upućenom španskom prijatelju iz Barselone tokom svog prisilnog egzila u Parizu, uzrokovanog represijom koju je španska monarhija sprovodila nad revolucionarima, protagonistima građanskih, političkih, antimilitarističkih i antiklerikalnih borbi.
I upravo u Parizu, gdje je upoznao brojne anarhiste kao što su Sebastijan Faure (Sebastien Faure), Žan Grave (Jean Grave), Šarl Malato (Charles Malato), i osobe iz kulturnih krugova među kojima su bili Emil Zola i Anatol Frans, krajem 19. veka formira se i usavršava njegova slobodarska i pedagoška teorija. U tim godinama rada, studija i putovanja druži se veoma učestalo sa Polom Robinom (Paul Robin), Luiđi Fabrijem (Luigi Fabrio) i Elisom Reklusom (Elise Reclus), sa kojima ima mogućnost da produbi i razvije svoju edukacionu koncepciju.
Njegova sklonost ka vaspitanju i obrazovanju narodnih masa koje su isključene iz znanja i nauke, dolazi do izražaja već u samom početku njegovog socio-političkog angažmana, što dokazuje i osnivanje putujuće biblioteke sa kojom on odlazi u ruralne delove Katalonije kako bi pospešio širenje svakog znanja i tako probudio svest o neizbežnosti narodne revolucije.
Ali razlozi koji su uticali na njegovo angažovanje na polju slobodarskog vaspitanja su i psihološke prirode - stvoriti pedagogiju koja će biti potpuno različita od one kojoj je on bio podvrgnut kao dete, živeći u veoma konzervativnoj porodici u Španiji, snažno obeleženoj kulturom Crkve i monarhije. Kasnije će potvrditi tu psihološku reakciju u jednom pismu: „Sve što želim je da činim upravo suprotno od onoga što sam do sada proživeo.“
Zahvaljujući i donaciji gospođice Monije (Meunier) koju je upoznao na večernjem tečaju španskog koji je Ferer vodio u Parizu, i koju je „osvojio“ svojim slobodarskim idealima o pedagogiji, mogao je započeti svoju jedinstvenu i tragičnu avanturu, postavši svetski simbol slobodarskog vaspitanja.
Polazna tačka njegove teorije i prakse je snažna kritika logike i ideološke funkcije postojeće škole. U svom najpoznatijem tekstu Moderna škola (La Escuela Moderna), Ferer kaže sledeće:
Škola je zatvor za decu, kako fizički tako intelektualni i moralni, kojim se usmerava razvoj njihovih sposobnosti u željenom pravcu; oduzima im kontakt sa prirodom kako bi ih mogla oblikovati prema svojim potrebama... Danas obrazovati znači pripitomiti, izvežbati i udomaćiti... Postoji samo jedna jasna ideja i želja: priviknuti decu na poslušnost, da veruju i misle po društvenim dogmama koje održavaju to društvo... Ne dozvoljava se spontani razvoj detetovih sposobnosti, njegovo slobodno zadovoljavanje fizičkih, intelektualnih i moralnih potreba; bitno je samo nametnuti mu da misli na način koji će sačuvati današnje institucije; želi se stvoriti individa vrlo dobro adaptirana društvenom mehanizmu... Ponavljam: škola nije ništa drugo nego oruđe za vladanje u rukama vladaoca. Oni nisu nikada želeli uzdizanje pojedinca i stoga je nepotrebno očekivati nešto od škole kako je danas organizovana: Nastavnici su skoro uvek samo oruđe svesne želje države za indoktrinacijom i reprodukcijom dominantne kulture, i oblikovanja mladih umova putem društvenih, kulturnih i religioznih dogmi koje održavaju ovo autoritarno društvo.
Država i Crkva, po Fereru imaju kao edukativni cilj obrazovanje ljudi spremnih na služenje i pokoravanje, putem lažnog znanja i religije. Da bi potkrepio svoje kritike piše:
Uzmimo u obzir ono što se danas radi: izvan potreba deteta elaborira se program znanja koji se smatra potrebnim za njegovu opštu kulturu, i ono se tera, ne štedeći sredstva, da to znanje prihvati... I kakvim sve sredstvima moraju pribegavati profesori da to postignu! Svim sredstvima, čak i neprimernim, pokušavaju privući pažnju deteta, njegovu aktivost i želju, a oni koji su najingeniozniji u tome smatraju se najboljim vaspitačima.
Tradicionalnoj školi i vaspitanju Ferer suprotstavlja sledeće alternativne principe:
- vaspitanje dece na racionalnim osnovama i naučnim principima, odbacujući svaku mističnu i natprirodnu dimenziju;
- celovito školovanje i odbacivanje vaspitanja i nastave zasnovanih jedino na intelektu;
- skladan odnos metoda, programa i i psihologije djeteta;
- važnost praktičnog vaspitanja baziranog na „prirodnom“ pravilu solidarnosti.
Ferer će uvek mnogo insistirati na konceptu „racionalnog“ i „naučnog“ vaspitanja. Koncept „racionalnog“ definiše u suprotnosti sa religioznim i dogmatskim vaspitanjem, a „naučno“ se objašnjava kao pozitivistička vrednost svih naučnih otkrića, primenjivih na svim poljima ljudskog života, a nadasve na polju školovanja i vaspitanja. Njegove su ideje snažno obeležene ovim konceptima, ponekada čak i na štetu slobodarskog aspekta vaspitanja. Moderna škola će biti po nekim aspektima veoma različita od Tolstojeve škole „Jasna poljana“, mada su obe uvrštene u najveća slobodarska ostvarenja.
Njegova koncepcija celovitog školovanja različita je od škole Pola Robina, što je naročito vidljivo upoređujući praksu „Sempiusa“ i „Moderne škole“. Ferer podržava vrednost praktičnog odgoja, koji se nadovezuje na otkrivanje naučnih principa svojstvenih pozitivizmu. Iz ujedinjene teorije i prakse rađa se revolucionarna dimenzija odbacivanja hijerahijske podele rada. Ferer tvrdi da ako se dete odgoji za upotrebu razuma ono će to automatski činiti na svakom polju i u svakoj društvenoj aktivnosti: racionalizam je stoga, po toj logici, sam po sebi slobodarski. Kod Pola Robina su prisutni i ovi aspekti, ali naglasak je stavljen, po tradiciji prudonovske teorije, na profesionalno formiranje iz kojeg će nastati radnici svesni svojih sposobnosti. Na Ferera je Pol Robin značajno uticao i mada nije nikada posetio Sempius održavao je sa njim redovno dopisivanje, a u planiranju svoje katalonske škole nadovezuje se na iskustvo francuskog sirotišta.
Kada se 1901. Ferer vratio u Španiju, nakon 16 godina egzila, situacija u toj zemlji bila je vrlo teška i problematična. Dve trećine populacije bilo je nepismeno, samo je jedna trećina gradova imala školu i to veoma konzervativnu, pod čvrstom kontrolom Crkve i državne birokratije.
Dana 08. septembra 1901. otvara se prva Moderna škola sa 30 učenika (12 devojčica i 18 dečaka). Odmah je praktikovana zajednička nastava polova, što se nije nikada desilo u španskoj školi. 1905. u opštini Barselone ima već 147 podružnica, a 1908. u Barseloni postoji 10 modernih škola sa 1000 učenika. U tim godinama otvaraju se takve škole širom Španije: Madrid, Sevilja, Malaga, Granada, Kadiz, Kordoba, Palma de Malorka, Valensija.
Škola se zasnivala na racionalnom i naučnom školovanju (Fererovski pozitivizam), vaspitanju kao bitnom elementu narodne revolucije (uticaji Kropotkina i Bakunjina), apsolutnom odbacivanju religiozne nastave i neprihvatanju čak ni nekog oblika neutralnosti naspram religije (razlikujući se po tome od Robina) - neka vrsta militantnog ateizma, zasnovanog na totalnom obacivanju uplitanja crkve u vaspitanje i školovanje, i na vrednosti zajedničkog odgoja različitih polova i klasa.
Škola dobija i biblioteku: autonomna izdavačka kuća štampa odgovarajuće udžbenike, šireći slobodarske, antiklerikalne i antimilitarističke ideje. Izlazi i bilten škole (šp. Boletín de la Escuela Moderna) čiji je urednik Anselmo Lorenso. Između oktobra 1901. i maja 1909. objavljena su 62 broja.
Fererova edukacija jasno pokazuje da je vaspitanje revolucionarni element i polazi od činjenice da je neznanje osnovni uzrok razlika između klasa, te pridonosi održavanju tih razlika. Moderna škola ima zato oslobodilački zadatak prema proletarijatu i čitavom narodu. I upravo pozitivna nauka doprinosi revolucionarnosti vaspitanja, jer oslobađa um od svake dogme. Očigledno je privilegovanje slobodarskih elemenata u definisanju njegove pedagogije: polja znanja su prethodnici emancipacije, znanje treba širiti i iz njega stvoriti metodologiju slobode i autonomije.
U njegovim se stavovima primjećuje i neka vrsta idealizovanja nauke, što je odraz epohe u kojoj je živeo i stvarao. U jednom pismu napisanom nešto pre otvaranja prve škole možemo naći sažetak ideja koje su inspirisale Fererov dalji rad:
Po mojim planovima radiće se o osnovnoj školi... Biće mešovita, muška i ženska, kao Sempius. A takva i treba da bude škola budućnosti. Danju će koristiti deci, a naveče će biti otvorena odraslima... Održavaće se tribine, biće i prostorija za sindikate, radnička udruženja i za one koji pružaju otpor, a ne zanimaju ih izbori, ni dostizanje viših pozicija u klasi, već potpuna emancipacija.
Ferer je bio uveren da će deca koja odrastu u okruženju slobodarskog vaspitanja postati nezavisne i autonomne osobe, sposobne za stvaranje slobodarskog društva. Suština je u tome da treba osloboditi pojedinca a ne klasu.
Školovanje koje je predložio Ferer ne priznaje ni dogme ni ustaljene tradicije jer su to:
... oblici koji zarobljavaju mentalnu vitalnost u granice nametnute prema potrebama prelaznih faza u društvenoj evoluciji. Mi prihvatamo samo rešenja dokazana činjenicama, teorije zasnovane na razumu i istine potvrđene sigurnim dokazima. Svrha našeg školovanja je da mozak pojedinca postane oruđe njegove volje.
Ferer jasno daje do znanja da preferira slobodnu spontanost deteta, koje ne zna ništa od intelektualne deformacije deteta koje je pretrpjelo vaspitanje epohe. On postavlja akcenat na koncept celovite (integralne) edukacije koja razvija različite sposobnosti, a ne samo one koje pripremaju dete da postane nezavisan i autonoman radnik. Bitnija je psihološka dimenzija razvoja ličnosti od teoretske i praktične obuke kojoj je svrha profesionalno oblikovanje.
U Modernoj školi nema radionica, nema prakse, ali bitan je odnos teorije i prakse, u smislu da se do teorije treba doći putem praktičnog eksperimentisanja. U osnovi su racionalizam slobodne misli i pozitivna nauka (pod uticajem evolucionističkih teorija Herberta Spensera, Elisa Reklusa i Ernsta Hakela), koji transformišu vaspitanje u potpuno revolucionarni čin.
Nastavnik, po Fereru, ne bi trebalo toliko da zasniva svoja predavanja na „istini drugih“ već da omogući učeniku da „otkrije istinu koja je i njegova istina, putem metode koju će on sam pomalo usavršiti“. Stoga je ključna reč - sloboda.
Sloboda za učenika da se pokaže onakav kakav jeste i da napreduje prema znanju po sopstvenim pravilima i mogućnostima, a ne pod autoritetom koji guši slobodu, koji je nametnut i predodređen u ime savršenstva i apsolutnosti. I sloboda za nastavnika da se koristi svim potrebnim sredstvima kako bi razvio i zainteresovao učenika“. Zatim kaže: „Zašto ne bismo dozvolili profesorima inicijativu da čine ono što im se čini odgovarajućim, pošto poznaju svoje učenike bolje od gospodina ministra ili nekog birokrate koji je pozvan da reguliše školstvo prema svojim željama, a i svojih naslednika? Jednake porcije za sve trbuhe, jednake porcije za svačije pamćenje, jednake porcije za svačiju pamet - isto učenje, isti poslovi.
Kako bi ostvarili nezavisnost od države moderna škola se plaćala, ali svako je doprinosio prema svojim mogućnostima. Nisu postojale ni nagrade ni kazne, ni bilo kakav oblik vrednovanja, samo jednostavan zapis o napretku kojeg su postizali učenici.
1906. kada se pokret modernih škola razvio u čitavoj Španiji, Ferer je optužen da je pomagač atentata na kralja Alfonsa II, koji je počinio slobodar Mateo Moral, nekada prevodilac u modernoj školi. Škola je zatvorena, a Ferer uhapšen. Suđeno mu je nakon 13 meseci zatvora, ali dobio je pomilovanje zahvaljujući međunarodnoj mobilizaciji koja se razvila u njegovu korist. Ponovno odlazi u Francusku gde se njegova angažovanost za slobodarsko vaspitanje ispoljava u osnivanju časopisa „L'Ecole Renov'e“, najpre u Briselu, a zatim u Parizu. On kaže:
Cilj ovog časopisa je elaboracija plana za racionalnu edukaciju, primerenu zapažanjima današnje nauke.
Rimokatolička crkva, koja je imala monopol nad obrazovanjem u Španiji, je agitovala protiv njega.
U jednom cirkularnom pismu iz aprila 1908. adresiranom brojnim revolucionarima-slobodarima i osobama sa polja kulture Ferer najavljuje da se stvara „Međunarodna liga za racionalni odgoj deteta“, čiji su najavljeni principi:
- Vaspitanje deteta treba se zasnivati na naučnoj i racionalnoj bazi;
- Školovanje je samo jedan deo odgoja;
- Moralni odgoj se mora zasnivati na prirodnom pravilu solidarnosti i konkretanim primerima;
- Da su programi i metode nastave primereni što je više moguće psihologiji deteta.
Ferer se vraća u Španiju u julu 1909. tokom događaja „tragične sedmice“ (katal. Setmana Tràgica), iz porodičnih razloga. Vlasti su ga uhvatile 31. septembra 1909. posle pet nedelja skrivanja u pećinama na svojoj farmi, i zatvorile u tvrđavu Montjuic u Barseloni, pod optužbom da je jedan od izazivača pobune. Prelati Barselone poslali su pismo Mauri otvoreno zahtevajući odlučnu akciju protiv Ferera i Moderne škole. Maura je javno odgovorio da će vlada „delovati u duhu vašeg pisma i pratiti liniju vladanja koju vi indicirate“. Usledilo je ubrzano suđenje u kome je Ferer optužen za podsticanje na zaveru (tokom „Tragične Nedelje“ u julu u Barseloni). Ferer nije imao ništa sa ustankom, za vreme kojeg se čak nije ni nalazio u Barseloni, ali stvoreni su lažni dokazi i iznuđena svedočenja. Vlada je takođe verovala da je Ferer podrstrkivao atentat na kralja 1906. i želela je osvetu. Vojni sud ga bez ikakvih dokaza osuđuje na smrt, bez obzira na ogromne proteste širom sveta. Dana 13. oktobra 1909. Fransisko Ferer je streljan u tvrđavi u Barseloni.
Pošto je Ferer bio poznat i van Španije, njegovo smaknuće izazvalo talas negodovanja širom Severne Amerike i zapadne Evrope. U Velikoj Britaniji, Džordž Bernard Šo, Herbert Džordž Vels i Artur Konan Dojl protestovali su sa Petrom Kropotkinom i drugim anarhistima. U Francuskoj demonstriralo je i borilo se protiv policije, preko 500.000 ljudi. U Argentini, demonstracije se se pretvorile u četvorodnevni generalni štrajk. Ovi događaji dovode do pada Maurinog ministarstva, koji je, i pored većine u Kortesu, smenjen zbog upravljanja „Tragičnom sedmicom“. Fererovo smaknuće je produbilo podelu u zemlji i okrenulo svet protiv Španije, a Ferer je postao mučenik slobodne misli. Moderne škole, po ugledu na njegovu u Barseloni, nastavile su da niču širom sveta još dugo vremena nakon njegove smrti.
 | U Wikimedijinoj ostavi nalazi se članak na temu: Francesc Ferrer i Guàrdia |
 | Na stranicama Wikicitata postoji zbirka osobnih ili citata o temi: Fransesk Ferer |