Epizodij

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Epizodij ili episodij ili epizodija ili episodija (grčki: ἐπεισόδιον) jeste dijaloški deo starogrčke drame koji dolazi između horskih pesama. Čine ga razgovori ili pesme koje naizmenično pevaju hor i glumci ili samo glumci. Epizodiji izlažu događaje, često pomoću glasničkih izveštaja, koji pripremaju razvoj radnje. Broj epizodija značajno je varirao: u Sofoklovoj Antigoni ima ih pet, a u Elektri svega tri. U početku su pisani u trohejskim tetrametrima, a kasnije najčešće u jampskim trimetrima.[1]

Za tragediju, Aristotel u Poetici kaže da je "episodija ceo deo tragedije između celih horskih pesama".[2] Razgovori se sastoje od monologa ili govora (ῥήσεις) i pravih dijaloga. U monologu glumac izlaže svoje misli i osećaje, a posebnu vrstu monologa čine glasnički izveštaji (ῥήσεις ἀγγελικαί), u kojima se izlažu događaji koji su se dogodili van pozornice. U dijalozima lica pripremaju dalji razvitak dramske radnje. Posebna vrsta dijaloga je tzv. stihomythía (στυχομυθία), u kojoj se na jedan stih odgovara jednim stihom, a koja je posebno napeta i uzbudljiva.[3]

U komediji epizodiji obično dolaze iza parabaze: to je niz komičnih scena, u kojima hor ne učestvuje. U tim epizodnim scenama junak komedije (najčešće onaj koji je pobedio u agonu) suočava se s raznim likovima iz života, koje redom ispraća sa scene ili ih nagoni u beg. Na primer, u Aristofanovim Aharnjanima nakon parabaze sledi niz komičkih scena koje ilustruju blogadati mira. Tako jedan Megaranin dolazi kod glavnog junaka Dikeopola da kupi hranu (Atina je te godine rata nastojala Megaru blokadom umoriti glađu i naterati na predaju); u zamenu za hranu Megaranin nudi svoje ćerke zamaskirane kao svinje u vrećama. Neki pak Beoćanin nudi jegulje i drugu robu, a zauzvrat traži lokalne atičke proizvode: na kraju dobija doušnika u vreći. Treći posetilac, neki seljak, želi melem mira za svoje oči, koje su mu se osušile od plača za gubitkom njegovih volova.

U tragediji između pojedinih epizodija hor peva stasimone (stajaće pesme). I u komediji i u tragediji nakon epizodija dolazi poslednji deo drame ― eksod.

Reference[uredi - уреди | uredi kôd]

  1. Dragiša Živković (ur.), Rečnik književnih termina, Nolit, Beograd, 1992, s.v. "Episodija".
  2. Aristotel, Poetika, 12 (1452b): "ἐπεισόδιον δὲ μέρος ὅλον τραγῳδίας τὸ μεταξὺ ὅλων χορικῶν μελῶν".
  3. Miloš N. Đurić, Istorija helenske književnosti, Beograd, 1991, str. 263.