Crne trojke

Iz Wikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Četnička trojka kolje. Jedan od prisutnih čita presudu.

Crne trojke su bile tročlane četničke formacije za likvidaciju političkih protivnika klanjem. Iako su navodno osnovane radi likvidacije saradnika okupatora, na njihovom udaru našli su se mnogi komunisti, borci i simpatizeri pokreta otpora i članovi njihovih porodica.[1]

Šef crnih trojki u Jugoslaviji je bio general Dragoljub Mihailović. Četničke trojke su imale zadatak da eliminišu svakoga koga general Mihailović stavi pod slovo „Z".[2] Komandanti brigada su bili zaduženi potreban broj trojki za izvršenje specijalnih zadataka. Trojka koja ne bi izvršila svoj zadatak bila bi osuđena na smrt.

Jedan od egzekutora, pop Milorad Vukojčić iz crne trojke koja je klala porodice partizanskih boraca u Pljevljima, proglašen je za sveca Srpske pravoslavne crkve 2005. godine.

Slovo "Z"[uredi - уреди | uredi izvor]

Četničke trojke su imale zadatak da eliminišu svakoga koga general Mihailović stavi pod slovo „Z".[2] Slovo „Z" se obično tumači kao skraćenica od "zaklati", iako se Mihailović na sudu branio da znači "zaplašiti".[2] Imena za likvidaciju su čitana preko Radio-Londona ili direktno slata depešom komandantima.

7. maja 1942. godine Draža Mihailović je javio Predsedniku jugoslovenske Vlade da otpočne rad sa slovom Z protiv izdajnika:

Wikiquote „Šef trojki u Jugoslaviji izdao je naredbu da se počne sa radom protiv izdajnika. Izdajnici su se odali sami svojim dosadašnjim radom. Znak slovo Z, ponoviti slovo Z.[3]
(Đeneral Mihailović)

Britancima se nije sviđalo da se preko BBC-ja objavljuje spisak "izdajnika" koji su stavljeni pod slovo Z, jer su to smatrali kontraproduktivnim. U pristalice ovakvih mera spadale supredsednik izbegličke vlade Slobodan Jovanović i braća Živan i Radoje Knežević.[4]

Hronologija terora[uredi - уреди | uredi izvor]

»Jedne noći kad smo bivakovali kod sela Crkvenca, Vukašin [lower-alpha 1] je došao u našu sobu i pitao: Ko hoće da ide sa mnom, idemo večeras da koljemo? Svi smo digli ruke uvis, jer, kako sam čuo, ko ne digne ruku, rđavo prolazi. Vukašin je odvojio 5 trojki i otišao sa njima u nepoznatom pravcu. U ponoć su se vratili i doveli sa sobom 6 vezanih ljudi, među kojima sam poznao Miku Bradu, učitelja, i Iliju Bićuna, sveštenika. Učitelj Mika bio je u gaćama i košulji i to bos, kako je dignut iz kreveta. Vukašin je za svakog odredio po jednu trojku. [...] Po izvršenom delu, vojnici su se prali od krvi, a takođe su im i kame bile krvave.«[5]
—Četnički borac iz okoline Svilajnca opisuje klanje, druga polovina 1943. godine

Pored izvesnog broja ubistava ljotićevaca i nedićevaca, u Srbiji je četnički teror bio usmjeren poglavito protiv partizana, njihovih obitelji i simpatizera, i temeljio se na ideološkim razlozima. Kao što to četnički dokumenti i u općim i u posebnim naređenjima uvijek nanovo dokazuju, cilj je uvijek bio potpuno uništenje partizana. Ukupni broj poginulih partizana neće se nikada saznati. Bile su sastavljane liste pojedinaca označenih za likvidaciju, a ponekad su ih izdvajali i četnički oficiri, kao na primjer pukovnik Jevrem Simić, inspektor svih četničkih snaga. Za izvođenje tih terorističkih akata bile su uvježbavane specijalne jedinice, poznate »crne trojke«. Uobičajena metoda primjenjivana u tim likvidacijama, osobito na seoskim područjima, bilo je klanje nožem.[6]

30. jula 1942. godine četnički vođa Draža Mihailović upućuje raspis svim svojim komandantima za obrazovanje crnih trojki:

Wikiquote „Obrazovati više trojki od najsigurnijih ljudi i vođe istih uputiti kod kapetana Dodića i poručnika Manića radi svršavanja kursa za komandose i dobijanje uputstva za rad. Odmah potom preći na sistematski rad komandosa radi skidanja svih izdajnika na svojoj zoni i prvaka Ljotićevih. Otpočeti humanu sabotažu po dobivenim uputstvima. Komuniste trebite bez milosti svim sredstvima posredno i neposredno.[7]
(Raspis Draže Mihailovića od 30. jula 1942.)
Četnici kolju uhvaćenog partizana u Šumadiji.

6. avgusta 1942. godine, na osnovu Mihailovićevog naređenja, komandant istočne Bosne i Hercegovine Petar Baćović je naredio svojim komandantima formiranje "Crnih trojki" radi primene "slova Z". Baćović za početak naređuje klanje nepodobnih ljudi u četničkim redovima, koje se ima izvršiti isključivo kamom:

Wikiquote

„Komandanti brigada dostaviće spiskove iz kojih da se vidi, ime i prezime, greške koje imenovani čini, kakav ugled uživa u narodu, mišljenje komandantovo kakav bi utisak ostao u narodu ako bi imenovani jednog dana nestao. Ova komanda kad dobije sve potrebne podatke donosiće rešenje da se prema pojedincima primeni slovo »Z«.

Komandant brigade po prijemu naređenja da se izvesno lice stavi pod slovo »Z« dužan je u roku od 24 sata pomoću trojki istog likvidirati — ubiti. Ovo likvidiranje-ubijanje ima biti isključivo klanje kamom.[8]
(Naređenje Komande operativnih jedinica istočne Bosne i Hercegovine od 6. avgusta 1942. komandantima korpusa i brigada za formiranje "Crnih trojki" radi primene "slova Z")

Mihailovićev komandant Milo Rakočević iz Vučjeg Dola u Crnoj Gori ga izveštava o ubistvima političkih protivnika uz pomoć fašističke Italije:

Wikiquote „Ljudstvo je dobro opremljeno i naoružano... Hranu dobijam od Italijana... Komandant operativne jedinice dao mi je ovlašćenje da po svaku cenu uništim sve one koji su protiv naše organizacije... Svim svojim silama sa ljudstvom koje je pod mojom komandom nastojim da se ološ po svaku cenu uništi... Pomoću trojki likvidiram komuniste iz dana u dan i na javnom mestu... Ostaci komunističke partije svakog dana su sve manji... Italijani mi izlaze dosta u susret u pogledu odela a isto tako obećavaju pomoć i u hrani i obući...[2]
(Izveštaj Mila Rakočevića generalu Mihailoviću)

25. septembra 1943. general Mihailović naređuje majoru Radoslavu Đuriću da sa trojkama "čisti" simpatizere:

Wikiquote „Produžite sa čišćenjem vaših krajeva od komunista. Propagandom orijentišite Topličane za našu stvar. Sa trojkama očistite simpatizere.[2]
(Depeša generala Mihailovića br. 171 upućenu majoru Radoslavu Đuriću od 25. septembra 1943.)

18. maja 1944. general Mihailović je primio izveštaj da njegove crne trojke ubijaju nevine ljude:

Wikiquote „Juče mi je saopštio jedan naš čovek da je u Varvarinu 27. marta ubijen ugledni advokat iz Beograda, sklonjen u Varvarinu, po imenu Marin Marinović, sa ženom zajedno, i bačen u Moravu. Ubila ga je jedna trojka, kaže, po naređenju nekog tamošnjeg komandanta, da li brigade, da li korpusa, ne zna... Na pitanje zašto je ubijen taj nevin čovek, ti iz trojke su odgovorili: Mi znamo da je on potpuno nevin, ali mi smo morali naređenje komandanta izvršiti, da bi zaplašili cincarsku čaršiju koja ne da pare! [9]
(Izveštaj P. Milićevića Draži Mihailoviću od 18. maja 1944.)

Među mnogobrojnim ubijenima, pored pristalica narodnooslobodilačkog pokreta, nalazili su se i nedićevci, ljotićevci, četnici Koste Pećanca (i sam Kosta Pećanac), kao i slučajni pojedinci ubijeni iz najnižih motiva (pljačka, ucena).

Suđenje Mihailoviću[uredi - уреди | uredi izvor]

Glavni članak: Beogradski proces

Nakon rata, 1946. godine, suđeno je generalu Draži Mihailoviću, šefu svih crnih trojki u Jugoslaviji.

Optuženi Dragoljub Mihailović na suđenju u Beogradu 1946.
Pretsednik: Odakle bi došao taj naziv „crne trojke", ako bi one vršile razračunavanja samo sa izdajnicima, kako vi rekoste? Praktično: Jesu li crne trojke vršile ubistva pripadnika narodnooslobodilačkog pokreta i simpatizera narodnooslobodilačkog pokreta?
Optuženi: Po mom naređenju nikad.
Pretsednik: A jesu li ipak vršile?
Optuženi: Ja ne znam.[2]

Mihailović je u početku poricao, ali je tokom suđenja priznao da je on dostavljao spiskove za likvidaciju.

Pretsednik: Ko je bio šef crnih trojki u Jugoslaviji?
Optuženi: Nije bio niko, a ja sam redigovao te izveštaje preko radio Londona.
Pretsednik: Vi ste redigovali, a jeste li izdavali naređenja za stavljanje pod slovo „Z"?
Optuženi: Naređenja za stavljanje pod slovo „Z" išlo je samo preko radio Londona, a na osnovu podataka koje su starešine sa terena dostavljale o pojedinim ličnostima iz kvislinških redova koje su zaslužile da se tako s njima postupi.
Pretsednik: Kako u čitavoj stvari izgleda vaša uloga? Jeste li vi taj koji stavlja pod slovo „Z"?
Optuženi: Ja sam dostavljao radio Londonu da se taj i taj stavi pod slovo „Z".[2]

Sudija je potom Mihailovića suočio sa njegovim spiskovima za likvidaciju simpatizera partizanskog pokreta otpora, što je on žustro poricao.

Pretsednik: U pogledu sporazuma vi rekoste da su stavljani i simpatizeri pod slovo „Z" ili da su od crne trojke bili likvidirani ili ubijeni.
Optuženi: Ne.
Pretsednik: A šta bi trebalo da znači ovaj spisak aktivnih komunista, njihovih saradnika i njihovih simpatizera sa rejona prve topličke brigade jugoslovenske vojske u otadžbini (čita spisak): - „Selo Rašica: Todosije Radivojević, simpatizer, likvidirati..."
Optuženi: Ne znam.
Tužilac: To je po vašem naređenju?
Optuženi: Nigde u mome naređenju ne stoji ubijati narod.
Tužilac: Sad ćete videti.
Pretsednik: Nastavlja da čita spisak: „Iz sela Muzaće: Jovan Jevtić, simpatizer, nosi petokraku-likvidirati", Gvozden Stracinović, simpatizer, nosi petokraku, likvidirati; Života Knežević, saradnik, doveo partizane na naše položaje, likvidirati; Ljubisav Todorović, saradnik, doveo partizane na naše položaje, likvidirati; Gvozden Savić, potajni obaveštajac, internirati; Selo Drešnica: Jelena Jelenić, prokazala naš mitraljez, likvidirati; Svetomir Milenković, partizanski komesar mesta, likvidirati; Đorđe Petrović, simpatizer, internirati; Selo Kutlovac: Radoš Milanović, saradnik, likvidirati, Andreja Milenković, saradnik, mobilisati u dalje mesto; Jordan Stefanović, saradnik, sin mu je aktivni partizan, internirati; Vladen Planinčić, propagator, likvidirati; Hranislav Milivojević, saradnik, likvidirati; Bogovid Jovanović, aktivni partizan, lnkvidiratn; Radojka Petrović, sin aktivni partizan, oca internirati, a sina ubiti; Selo Grgure: Radoš Jovanović, aktivni partizan, zamenik komandanta divizije, likvidirati; Milen Jovanović, aktivni partizan, likvidirati; Gradimir Jovanović, aktivni partizan, likvidirati; Voja Jovanović, komandant mesta, likvidirati; Branislav Jovanović, aktivni partizan, likvidirati; Vojin Rajović, simpatizer, sin mu aktivan, oca internirati, sina ubiti; Doda i Steva Jovanović, saradnici, likvidirati; Miroslav, Bogomir, Nikola i Jova Jovanovići, saradnici, likvidirati; Blagoje Marković, aktivni, likvidirati; sve Jovanovićke (Jozićke) žene nose crvene marame i otrovne su komunistkinje, pola internirati, a pola likvidirati. Po pravdi: pola i pola. „Selo Višeselo: Svetislav i Radomir Jovanovići, saradnici, internirati; Milomir Jovanović, saradnik u odboru, likvidirati; Ognjen Vukašinović, saradnik u odboru, likvidirati; Radomir Radovanović, saradnik u odboru, likvidirati; Selo Konjuva: Dragojlo Marković i kći, saradnici, internirati; Ratko Maksić, aktivni, likvidirati; Miroslav Simić, saradnik u odboru, likvidirati; Jelica Savić, saradnik u odboru, likvidirati; Dobrivoje i Miroslav Radovići, saradnici u odboru, likvidirati; Milorad i Milko Obradovići, saradnici u odboru, likvidirati; Cana Jovanović, saradnik u odboru, likvidirati; Varošica Blace: Obrad Lazović, aktivni vođa partizana, likvidirati; Darinka Lazović, aktivna, likvidirati; Nenad i Milomir Lazić, aktivni, likvidirati; Svetozar i Dobrila Savić, aktivni, likvidirati; Nenad Stefanović, aktivan, likvidirati; Stevan Stevanović, aktivan, likvidirati; Slavomir, Ranđeo, Rajko Simići, aktivni, likvidirati..." i tako dalje od prilike oko 400 i nekoliko lica. Svi su oni iz Toplice, a Toplica je poznata kao partizanski kraj.
Optuženi: Meni to nije poznato.
Pretsednik: Nije samo taj spisak. Ovo je spisak sa rejona prve topličke brigade. Nastavlja se spisak sa rejona druge topličke brigade, spisak aktivnih komunista i njihovih simpatizera sa rejona druge topličke brigade jugoslovenske vojske u otadžbini... „Opština Čukovac - nema podataka dok se ne dođe na teren..." [2]

Optuženi general Mihailović se branio da nije mogao da pretpostavi da će njegovo naređenje za likvidaciju pokreta izazvati ubistva civila.

Pretsednik: Jeste li vi izdavali konkretna naređenja za ubijanje pristalica Narodnooslobodilačke vojske, simpatizera i tako dalje?
Optuženi: Ne, samo za čišćenje terena, i za likvidaciju pokreta jesam.
Pretsednik: Šta podrazumevate pod „čišćenjem terena"?
Optuženi: Da nema organizacije... Eno, vidite, kaže se treba internirati i tako nešto....
Pretsednik: Biću dužan da vam predočim da postoje izvesne stvari, izvesne činjenice, izvesna dokumenta u materijalu koji pokazuju...
Optuženi: Ja nisam mogao da pretpostavim da će tako nešto da se dešava.[2]

Presudom je utvrđeno da su četnici su ubili na hiljade, a zlostavljali i batinali desetine hiljada ljudi. Mihailovićevi komandanti dostavljali su spiskove pristalica partizana okupatorima i kvislinzima na osnovu kojih su ljudi hapšeni i streljani.[10]

Literatura[uredi - уреди | uredi izvor]

Napomene[uredi - уреди | uredi izvor]

Izvori[uredi - уреди | uredi izvor]

Vidi još[uredi - уреди | uredi izvor]

Vanjske veze[uredi - уреди | uredi izvor]


Greška kod citiranja: <ref> oznake postoje za grupu pod imenom "lower-alpha", ali nije pronađena pripadajuća <references group="lower-alpha"/> oznaka, ili zatvarajući </ref> nedostaje