Prijeđi na sadržaj

Borislav Pelević

Izvor: Wikipedija
Borislav Pelević
Borislav Pelević

Borislav Pelevic 2013.

Biografija
Datum rođenja 22. novembar 1956.
Mesto rođenja Bublje (Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija FNRJ)
Politička partija Predsednik Partije-Stranke:Sabor srpskog jedinstva Nezavisni političar-proces reaktiviranja Stranke srpskog jedinstva
Prethodno:
Savez komunista Jugoslavije
Stranka srpskog jedinstva (19932008)
Srpska radikalna stranka
(2008)
Srpska napredna stranka
(20082012)

Borislav Pelević (Bublje kod Peći, 22. novembra 1956. – Beograd, 25. oktobra 2018.) je bio srpski političar, narodni poslanik i predsednik Stranke srpskog jedinstva. Bio je dobrovoljac i jedan od komandanata Srpske dobrovoljačke garde.

Biografija

[uredi | uredi kod]

Bio je jedan od komandanata Arkanovih Tigrova i član Predsedništva Srpske napredne stranke, sada je samostalni narodni poslanik u skupštini Republike Srbije. Doktor je nauka iz oblasti sportskog menadžmenta i profesor na Visokoj sportskoj i zdravstvenoj školi u Beogradu na predmetima Menadžment sportskih takmičenja i Uvod u menadžment.

Željko Ražnatović Arkan je osnovao Stranku srpskog jedinstva u jesen 1993. godine. Nakon Arkanovog ubistva na čelo stranke dolazi njegov kum Pelević. Stranku je uz Pelevića vodio i Dragan Marković Palma, koji se odvojio 2003. godine i osnovao Jedinstvenu Srbiju. SSJ se kasnije utopila u Srpsku radikalnu stranku. Nakon sukoba unutar radikala, u jesen 2008. godine, Pelević se priklanja Nikoliću i njegovoj Srpskoj naprednoj stranci (skraćeno SNS).

Iz naprednjaka je istupio avgusta 2012. godine, tvrdeći da je nezadovoljan politikom nove vlasti (predvođene SNS) prema Kosovu.

Kao dobrovoljac je učestvovao u ratovima 1991-1995. i dva puta je teško ranjavan. Odlikovan je Srebrnom i Zlatnom medaljom ѕa hrabrost "Miloš Obilić". Tim koji pomaže odbranu Vojislava Šešelja podneo je Tužilaštvu za ratne zločine Srbije krivičnu prijavu protiv Borislava Pelevića za zločine u Zvorniku 1992.. Nekoliko svedoka u procesu protiv lidera radikala pred Haškim tribunalom tvrdili su da su za zločine u Zvorniku, koji se stavljaju na teret Šešelju, odgovorni pripadnici Srpske dobrovoljačke garde.[1] Pelević je uzvratio krivičnom prijavom protiv troje funkcionera Srpske radikalne stranke, Gordane Pop Lazić, Marine Raguš i Petra Jojića zbog toga što su ga lažno optužili za ratni zločin.[2] Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije odbacilo je sve navedene optužbe protiv Pelevića kao neosnovane.

Podigao je crkvu kao svoju zadužbinu, na Tari, u selu Sekulića vode.[3]

Sport

[uredi | uredi kod]

Na institutu za sport i fizičku kulturu INSEP u Parizu, 1986. i 1987. godine diplomirao je borilačke sportove, smer savate boks. Nosilac je Srebrne rukavice, najvišeg zvanja u savateu. Majstor je karatea - crni pojas 4. dan a zvanje je dobio polaganjem pred komisijom čiji je predsednik bio proslavljeni selektor i trener engleske karate reprezentacije, Tiki Donovan. Trenirao je karate klub „Partizan“, sa kojim je osvojio titulu šampiona Srbije. Osnovao je prvi kik boks klub u Srbiji gde se trenirao ful kontakt i savate boks. Potpredsednik je Svetske Kik-boks federacije WAKO i Predsednik sudijske komisije Svetske federacije.

Knjige

[uredi | uredi kod]

Objavio je knjige:

  • „Kik boks - Teorija i metodika“ 1997,
  • „Menadžment sportskih takmičenja“,
  • „Kroz istoriju Kosova i Metohije“ i
  • „Raspeto Kosovo i Metohija“.

Deset godina je bio glavni i odgovorni urednik časopisa „Karate RING“. U dva mandata je bio član Predsedništva Jugoslovenskog olimpijskog komiteta. Danas je član Predsedništva Sportskog saveza Srbije. Bio je dugogodišnji predsednik Kik-boks saveza Jugoslavije (YUKICK), a sada je predsednik Kik-boks saveza Srbije i predsednik najuspešnijeg kik-boks kluba „Crvena zvezda-Delije“.

Umro je u Beogradu 2018. godine.

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Borislav Pelević | Glas javnosti, Pristupljeno 5. 4. 2013.
  2. Pelević podneo tužbu protiv radikala - Kurir Arhivirano 2010-06-08 na Wayback Machine-u, Pristupljeno 5. 4. 2013.
  3. „Umro, a gradi crkvu („E-novine“, 12. jul 2012)”. Arhivirano iz originala na datum 2014-05-12. Pristupljeno 2014-02-02.