Balkanski ris

Izvor: Wikipedia
Balkanski ris
Lynx lynx2.jpg
Status zaštite

Status iucn3.1 LC.svg

Status zaštite: Smanjeni rizik (lc)

Sistematika
Carstvo: Animalia
Koljeno: Chordata
Razred: Mammalia
Red: Carnivora
Porodica: Felidae
Rod: Lynx
Vrsta: L. lynx
Dvojno ime
Lynx lynx
(Linne, 1758.)
Raspon
Rasprostranjenost balkanskog risa

Rasprostranjenost balkanskog risa
Sinonimi
Felis lynx (Linne, 1758.)

Ris (lat. Lynx lynx) je vrsta srednje velike mačke koja nastanjuje Evropu, sibirske šume, te južnu i istočnu Aziju.

Osobine[uredi - уреди]

Obični ris je znatno veći od ostalih vrsta risova. Dužina tela im je do 1,30 m (uz dodatak repa od 11 do 25 cm) a u ramenima su visoki oko 65 cm. U srednjoj Evropi, zavisno od područija gde žive, prosečno su teški od 20 do 26 kg (krajnje vrednosti su 12 do 37 kg). Ženke su s prosečnom težinom od 17 do 20 kg (krajnosti su 12 do 29 kg) znatno lakše od mužijaka. Zajedničko svim vrstama risova su šiljaste uši s čuperkom dlake na vrhu i kratak rep. Krzno im je đućkasto do sivo smeđe i često prošarano tamnijim pegama do eventualno prugama. Šare zavise od okoline i od područija do područija su različite. Ova vrsta ima izražene čuperke, duže dlake na obrazima. Imaju vrlo oštar vid i istaknut sluh koji im omogućava da lako otkriju plen. U većini aspekata, ponašanje risa podseća na ponašanje leoparda. Uglavnom žive samačkim životom, iako ponekad nekoliko risova živi zajedno. Vrlo su divlji i obično ih je teško videti u prirodi.

Način života[uredi - уреди]

Ris je samotnjak koji lovi pre svega u sumrak i noću. Spektar njegove lovine su mali i srednje veliki sisari, ptice, zečevi, kunići, veverice, zmije, ali i veći sisari poput divokoza, srna pa čak i irvasa, zavisno od toga koje vrste žive na njegovom staništu. Nečujno im se prikrade strelovitom brzinom, skoči na njih i sruši ih na tlo. Nakon što pojede svoj plen, odlazi da se odmori u svoje skrovište. Vrlo se retko poneka jedinka specijalizira na domaće životinje kao što su koze ili ovce. Lovi tipično kao sve mačke: prikrada se iz zasede, zaskoči lovinu ili je sustigne u kratkom trku (najviše do 20 m). Žrtvu ubija zubima i kandžama. Ris veoma efikasno ubija odabrane žrtve zahvaljujući savršenoj koordinaciji između mozga i kićenki - "senzora" smeštenih u ušima, naročito noću, jer dobro vidi (6 puta bolje od čoveka) zahvaljujući mogućnosti adaptacije zenica na svetlosne uslove. Ris vidi crno belu i kolor sliku. Sitnije žrtve jede cele, a krupnije odvlači na skriveno mesto, gde najpre jede meke delove, pa onda ostatak, kožu ne cepa i ne lomi krupnije kosti. Nepojedenu žrtvu obeležava mokraćom i lepljivom pljuvačkom. Vraća se na skriveni nepojedeni plen, a kada je uznemiren napušta i sveže ulovljeni plen. U oskudnici jede i šumske plodove. Često menja svoje prebivalište prateći srne u njihovim migracijama, kojima se hrani. Zabeleženi su i vrlo retki napadi na ljude koji su se dogodili skoro isključivo u samoodbrani. Dnevno prelazi od 5 do 25 km. Uglavnom ide istim prolazima. Ponovo posećuje neku teritoriju tek posle 7-10 dana. "Svoju" teritoriju obeležava mokraćom i izmetom. Svoju teritoriju ne napušta, osim u vreme parenja, u vreme sezonskog seljenja izvora hrane ili kada je proganjan od strane lovaca.

Razmnožavanje[uredi - уреди]

Mužijak i ženka se sreću samo kratko radi parenja izmeu januara i aprila. Nakon skotnosti od deset nedelja, ženka koti dvoje, troje mladunaca na nekom mirnom mestu i oni ostaju uz majku do sledećeg proleća. Smrtnost mladunaca je vrlo velika, tako da samo oko polovine mladunaca doživi godinu dana. Očekivani životni vek im je 10-12 godina, ali postoje i izveštaji o jedinkama koje su doživele i dvadesetčetiri godine.

Rasprostranjenost[uredi - уреди]

Ris je najveća evropska mačka zastupljena sa dve podvrste: severna, koja je krupnija, a živi na Balkanu, Rumuniji, u Slovačkoj (Karpati) i u Rusiji do Urala i Kavkaza, i južna, koja je sitnija, a živi na Pirinejskom poluostrvu. U Srbiji je vrlo proređen, pa je pod stalnom zabranom lova, a naseljava Šar planinu, Koritnik, Prokletije, Mojstirsko - Drashke planine, Nacionalni park Tara, Nacionalni park Đerdap, Severni Kučaj - Miroč, Deli Jovan, Južni Kučaj, Staru planinu, Rtanj, Ozren, Devicu, a njegovo prisustvo je registrovano i na drugim lokalitetima u Srbiji (Deliblatska peščara, Sićevačka klisura, Mokra gora, kanjon Trešnjice, kanjon Uvca, Ovčarsko - kablarska klisura, Sokolske planine, Svrljiške planine...). Areal rasprostranjenja je nekad bio vrlo širok, od Atlantskog do Tihog okeana. Brojnost mu je danas veoma mala, pa se u nekim zemljama vrše napori za njegovo ponovno naseljavanje. U Srbiji je zakonom zaštićena vrsta, usled male veličine populacije. Redovan lov na risa nije dozvoljen. Primerci su pronađeni i u Vojvodini. Stanovnik je gustih šuma i rečnih klisura koje se prostiru na 1000 do 1500 m n.v. Zauzima teritoriju od 5 do 100 km.

Vanjske veze[uredi - уреди]

Ostali projekti
Commons-logo.svg U Wikimedijinoj ostavi nalazi se članak na temu: Balkanski ris
Commons-logo.svg U Wikimedijinoj ostavi ima još materijala vezanih za: Balkanski ris
Wikispecies-logo.svg Wikivrste imaju podatke o: Balkanski ris